Većina velikih igrača u industriji ransomwarea ulaže veliki napor u sticanje ali i očuvanje dobre reputacije njihovih ransomwarea. Na primer, ljudi koji stoje iza ransomwarea Cerber poznati su po odličnom korisničkom servisu.

Veliki igrači nastoje da proces enkripcije fajlova na zaraženom računaru bude bez greške koju bi iskoristili istraživači malvera da bi napravili besplatne alate koji žrtvama mogu pomoći da vrate fajlove.

Neki ransomwarei često pokušavaju da profitiraju od reputacije velikih igrača. Tako Power Worm i TeslaCrypt 2 koriste poruku o otkupnini po kojoj je prepoznatljiv čuveni CryptoWall.

Poslednja tri meseca obeležio je novi trend - broj novih ransomwarea je u porastu, ali većina njih je "lošeg kvaliteta", tvrde stručnjaci nemačkog proizvođača antivirusa kompanije G Data, koji su analizirali aktuelna dešavanja na sceni ransomwarea. Loš kvalitet znači da ovi ransomwarei imaju propuste, koji omogućavaju dešifrovanje fajlova bez ključa ili imaju bagove koji nažalost mogu dovesti do nepovratnog gubitka fajlova. To je slučaj sa familijom ransomwarea Cryptear. Članovi te familije bazirani su na open source ransomwareu Hidden-Tear ili na njegovom nasledniku EDA2. Njihov autor je turski istraživač Utku Sen koji ih je objavio na Githubu kao deo jednog eksperimenta koji je imao loš epilog. Enkripcija ima propuste koji omogućavaju dešifrovanje fajlova. Do sada je dokumentovano 28 varijanti Crypteara a postoje i brojne nedokumentovane varijante koje nisu privukle pažnju medija. Jedna od varijanti ovog ransomwarea koja je nedavno otkrivena dodaje ekstenziju .locklock šifrovanim fajlovima. I kod nje su prisutni propusti iz originalnog izvornog koda.

Još jedaan open source ranasomware je my-Little-Ransomware, ali ima i mnogo novih ransomwarea lošeg kvaliteta koji nisu bazirani na open source kodu. Predstavnici te grupe su Stampado, varijanta Xorista nazvana XRat, varijanta DetoxCrypto nazvana Crypt0, i ransomware NoobCrypt. Sve poznate varijante NoobCrypta za enkripciju koriste hardkodovani ključ.

Po svemu sudeći, biznis sa ransomwareima je unosan i bez ulaganja napora da se dođe do ransomwarea koji neće imati bagove, pa čak i bez kopiranja poznatih imena u svetu ransomwarea. Ti veliki igrači, poznati ransomwarei, uspeli su da ubede javnost da je dešifrovanje ili vraćanje fajlova koje su šifrovali ransomwarei nemoguće što je dovelo do toga da ljudi plaćaju otkupninu a da pre toga ne potraže neko drugo, po mogućstvu besplatno rešenje.

Open source projekti kao što su HiddenTear/EDA2 omogućili su i ne tako stručnim sajber kriminalcima da stvaraju svoj ransomware sa propustima.

Sa druge strane, to nije loš razvoj događaja, jer propusti i kopiranje otvaraju puteve oporavka, ako su žrtve svesne tih nedostataka.




Izvor: informacija.rs