+ Odgovori
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123
Rezultati 21 do 28 od 28






  1. #21
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Jackson Pollock love life



    Godine 1941. (neki izvori kažu da je 1942.) Pollock je na zabavi upoznao Lee Krasner, jevrejsku savremenu
    umetnicu i priznatu slikarku. Kasnije je posetila Pollocka u njegovom studiju i bila impresionirana njegovom
    umetnošću. Ubrzo su se romantično vezali


    Krasner i Pollock venčali su se u septembru 1945. godine i uz pomoć zajma od Guggenheima kupili seosku kuću u Springsu u
    Istočnom Hamptonu, na Long Islandu. Guggenheim je Pollocku dao stipendiju za posao, a Krasner je svoje vreme posvetila
    pomaganju u reklami i upravljanju njegovim umetničkim delima. Pollock je bio sretan što je ponovno u selu, okružen prirodom,
    što je imalo veliki uticaj na njegove projekte. Obuzimala ga je njegova nova okolina i supruga koja pruža podršku.
    Godine 1946. ambar je pretvorio u atelje, gde je nastavio razvijati svoju tehniku "kapanja", a boja mu je doslovno tekla s alata
    na platna koja je obično postavljao na pod. Ona je zapostavila svoju karijeru,slikajući u spavaćoj sobi i radeći uglavnom kolaže.


    Paul Jackson Pollock

    Pollock-ova izložba iz 1950. u galeriji Parsons nije se prodala, iako se mnoge od slika, poput njegovog broja 4, 1950,
    danas smatraju remek-delima. U to je vreme Pollock počeo simboličke naslove smatrati pogrešnim, a umesto toga
    počeo je koristiti brojeve i datume za svako djelo koje je završio. Njegova je umetnost takođe postala tamnije boje.
    Odustao je od metode "kapanja" i počeo slikati crno-belo, što se pokazalo neuspešnim. Depresivan i uklet, Pollock
    je često sretao svoje prijatelje u obližnjem baru Cedar, pijući i završavajući tučama.



    Famous Artists Lee Krasner and Jackson Pollock;

    Zabrinuta za Pollokovo stanje, Krasner je pozvala Pollock-ovu majku u pomoć. Njena prisutnost pomogla je
    stabilizovati Pollocka, a on je opet počeo slikati. U tom je razdoblju završio svoje remek-delo, The Deep. No kako
    je potražnja kolekcionara za Pollockovm umjetnošću rasla, tako se povećao i pritisak koji je osećao,
    a s njim i njegov alkoholizam.
    Počeo je izlaziti s drugim ženama. Do 1956. godine prestao je slikati, a brak mu je bio u krizi. Krasner je
    nerado otišla u Pariz kako bi dao Polloku prostora da se sredi.
    Nešto iza 22 sata, 11. avgusta 1956., Pollock, koji je pio, udario je automobilom u drvo manje od kilometra
    od svog doma. Ruth Kligman, njegova tadašnja devojka, izbačena je iz automobila i preživela. Druga putnica,
    Edith Metzger, stradala je, a Pollock je bačen 50-ak metara u vazduh i udario u brezu. Odmah je umro.
    Lee Krasner je tugovala celog života,ali posle je nastavila uspešnu karijeru.


    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  2. #22
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Raphaelova tajna ljubav

    Raphael je bio zgodan kao bog. Mlad, ali već poznat i vrlo lep, Rafael se bavio oslikavanjem zidova
    središnje galerije palate Fornesino u Rimu. Već je naslikao dve freske: "Tri milosti" i "Galatea."
    No,za treću - "Kupid i psiha" - nikako nije mogao pronaći model.
    I jednog dana, dok je šetao parkom, ugledao je mladu, šarmantnu, anđeosku Marguerite. Raphael je
    privlačio pažnju žena. Bio je tako zgodan i privlačan da su se prolaznice okretale za njim. Ljubile su
    ga najbolje dame tog vremena.



    Ali zaboravio je sve kad ju je video. Uzviknuo je: "Našao sam svoju Psihu." I zamolio je 17-godišnju lepoticu da mu pozira.
    Na kraju dana dao joj je zlatnu ogrlicu.Pekareva kći postala je slavna La Fornarina.Odveo je u je u Rim.
    U Rimu joj je Rafael dao gomilu slugu, obasipao je poklonima i haljinama. Margarita je kapriciozna, zahtevala
    sve više pažnje i haljina. Napravila je zarobljenika od Rafaela. Nije imao vremena za posao, a u međuvremenu je
    kupac, plemić velike časti Agostino Chigi, žurno zatražio završetak radova. U svojoj je palati izdvojio zasebnu sobu
    za ljubavnike, samo da Raphael požuri.



    Margareta Luti počela je da menja ljubavnike.
    Raphael je tiho promatrao kako se vraća ujutro pijana. I nije rekao ništa. Toliko je patio da ujutro nije uvek
    mogao ustati iz kreveta. Raphael je smršavio, gotovo da nije jeo. Doktori su dijagnostifikovali "oštro iscrpljivanje tela".
    Nastavio je prikazati Fornarinu kao uzor na svojim slikama. Znao je za njenu izdaju. Znao je da je postala jedna
    od najluđih kurtizana u Rimu.



    Ali umorno srce gospodara nije moglo podneti. Zaustavilo se 6. aprila 1520. Imao je samo 37 godina.
    A mogao je naslikati još mnogo slika.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  3. #23
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Momo Kapor

    Najčitaniji srpski pisac Momčilo Momo Kapor, rođen u Sarajevu 1937. godine, ostavio je posebnu zlatastu prašinu na ulicama Beograda nakon svoje smrti.Kao trogodišnjak, izgubio je majku u bombardovanju Sarajeva: “Moja majka
    me je zaštitila legavši preko mene. Kičma joj je bila raznesena, a tada je imala samo dvadeset osam godina.
    Bilo je mrtvo čak i mače koje sam držao u rukama” – priseća se Momo.
    Stravičnu tragediju potiskivao je igrom: “To sve na mene nije ostavilo nikakve posledice, mada se psihijatri ne bi složili sa mnom”– šalio se nakon mnogo godina.


    Diplomirao je slikarstvo na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti. U vreme diplomiranja upoznaje gimnazijalku Anu Pjerotić, kasnije studentkinju psihologije. Venčali su se 1964. i iz ovog braka imaju dve devojčice Anu i Jelenu.
    O tom vremenu Ana Pjerotić kaže:
    “Pisao je lako, sa radošću. Svoje prve tekstove napisao je na pisaćoj mašini Adler koju sam mu poklonila za rođendan, i na kojoj sam,kasnije, prekucala većinu njegovih tekstova. Imao je potrebu da priča o onome što piše. Nas tri smo bile njegova prva publika.
    To su bile njegove prve književne večeri”.

    Ova ljubav nije uzela primat niti je posebno zabeležena iz razloga što se sa Anom razvodi i iste godine njeno
    počasno mesto zauzima lepa stjuardesa i manekenka gospođica Ljiljana Todorović.
    Sve počinje vrcavog letnjeg dana u Beogradu: “Bio je šarmer. Upoznali smo se u Knez Mihailovoj ulici, šetao
    je sa svojim budućim kumom Mišom, koga sam ja poznavala. Miša i ja smo pričali, a Moma je na deset koraka
    od nas razgovarao s nekom ženom i preko ramena mu pokazivao da priča još, da me zadrži. Kad je prišao, predstavio se. Naravno da sam znala ko je jer sam dobijala njegove knjige na poklon od drugarica.
    Onda mi je rekao: ‘Znate, ja ću pored vas morati da idem s hoklicom! Ili ne, idite vi trotoarom, a ja ću
    ivičnjakom’.”Samo da napomenem, ovo je ženska strana priče, Momina, pak, izgleda nešto drugačije,
    dakle pisac se držao ovakvog scenarija:“Davne 1982. godine sam zbog straha od letenja držao za ruku
    jednu stjuardesu, naravno Ljiljanu, i nisam je pustio do današnjeg dana. Onda sam je zamolio da mi
    donosi srpske novine u Njujork i tako se rodila ljubav. U našem braku ja sam na vrlo dobrom drugom
    mestu, a na prvom je Arči, pas rase haski, koga već jedanaest godina, osim kada sam na putu, šetam
    svakog jutra. Ljiljana je od mene mlađa dvadeset godina, ali kada ja budem imao sto godina, ona će
    imati osamdeset, pa se razlika neće primetiti.
    Ona je, u stvari, starija od mene, jer me sprečava da pravim gluposti, čemu sam sklon.”


    Voleo ju je bezuslovno, dugo i meko, njihov brak je tekao, nekako, atipično, van šina putničkih vozova. Svaki dan obojen novim osećanjem, svako jutro početo sa “Dobro jutro ljubavi”. Ljiljana je volela da mu udovoljava, i on je
    zbog toga gledao u nju kao u boginju. “Kad je počeo da gubi vid, ja sam mu čitala, a posle je imao saradnika.
    Dok je slikao, to je bila radost u kući, puštena muzika, dolazili su nam prijatelji, tu se pričalo, pilo, bilo je
    potpuno drukčije. Jedno delo ostalo mu je nedovršeno, mislim da je trebalo da bude neka devojka. Mi smo
    živeli od prodaje njegovih slika i najsrećniji je bio kad neku proda. Govorio je:
    ‘Liki, kuda ćemo?’”Šarenolik kao prolećni dah, brak Kaporovih je pun anegdota, priseća se Ljiljana famozne
    Momine rečenice:
    “Jedna dama ne dodiruje kvaku, budi dama, učim te ceo život.” – jednom smo krenuli taksijem i rekla sam sebi
    da ću sada biti dama.Kad smo stigli, on je izašao, a ja sam ostala da sedim. Taksista me gleda i pita da li idem
    dalje, a ja mu kažem: “Ne, mene je muž naučio da jedna dama ne dodiruje kvaku!” Posle nekih sto metara
    Moma se vratio i počeo da se smeje. “Eto, vidiš, naučila sam da budem dama”, rekla sam mu.”
    Ova ljubavna priča, biću slobodna da kažem, posebna i skoro jedina koja, uslovno rečeno, ima i pored smrti
    srećan kraj. Momo Kapor umire 2010. godine. Neizmerna ljubav i velika žrtva nastavljena je i nakon smrti.
    “Svoj život i ljubav podredila sam njemu, učinila sam sve da može da radi to što voli i što najbolje zna.
    Nisam bila ambiciozna žena, a svoj preostali život posvetiću sećanju na njega. Osnovala sam zadužbinu
    koja nosi njegovo pravo ime, Momčilo Kapor, u tradiciji srpskog naroda.
    Ustanovljene su književna i slikarska nagrada… Moja profesija je da volim Momu.” Ljiljana je izdala knjigu
    “Legenda Kapor”,gde je pedesetpet njegovih prijatelja pisalo o njemu, a na Adi je podignuta skulptura
    “Dafne” u njegovu čast.

    “Poslednje što sam mu rekla bilo je: “Sunce moje, volim te! Stisni ruku ako me čuješ.”
    Dva dana pred smrt to je uradio,posle više ne. Poslednjeg dana u bolnici, Rada Đuričin bila je pored mene,
    poljubila sam ga, ali on više nije bio svestan.
    Nije patio.”

    Izjave Ljiljane Kapor su preuzete iz intervjua sa sajta pulsonline.rs.
    Izmenjeno od: Poli46; 18.09.2019 u 16:51.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  4. #24
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Dora Mar i Pikaso



    Dora Mar (rođena kao: Henrite Teodora Marković (Tur, 22. novembra 1907. – † Pariz, 16. jul 1997.), francuska slikarka,
    fotograf i pesnik. Poznata je kao Pikasova muza, koju je portretisao na brojnim portretima tokom njihove burne ljubavne
    veze tokom 1930-ih. Pored toga, Dora Mar je poznata po brojnim portretima Pikasa za vrijeme dok je on slikao svoju
    čuvenu Gerniku.
    Dora Mar (Dora Maar) (Teodora Marković) bila je ćerka poznatog hrvatskog arhitekte Josipa Markovića iz Siska koji je
    izgradio čitave kvartove po Buenos Airesu. Arhitekta Marković se oženio francuskinjom Lujzom Isevoazan 31. marta 1903.
    u crkvi Sv. Jurja na Trsatu. Dora je živela na relaciji Argentina- Francuska.

    Dora Mar je počela studije slikarstva u Parizu 1927., ali se ubrzo prebacila na studij fotografije na École de Photographie de la
    Ville de Paris. U nekoliko narednih godina afirmisala se kao vrsni portretista istaknutih nadrealista; Andrea Bretona, Men Reja,
    Pol Elijara…, ali i kao umetnica veštih foto montaža, portreta, aktova, pejzaža, modnih i reklamnih fotografija i uličnih scena
    Pariza, Londona i Barselone.


    Portrait of Dora Maar by Picasso

    Sa Pablom Pikasom Dora se upoznala u januaru 1936. (imala je 29. godina) na terasi kafea Les Deux Magots u
    (Saint-Germain-des-Prés, Parizu), bila je u društvu pjesnika Pola Elijara a svojom ljepotom i izvrsnim španskim
    jezikom fascinirala je Pikasa. Postali su ljubavnici. Njihov odnos trajao je gotovo devet godina.

    Pikaso je naslikao brojne portrete tužne Dore (patila je jer je bila sterilna) i zvao je svojom privatnom muzom.
    Nakon njihovog razlaza 1945. doživjela je emocionalni slom i dugo se oporavljala. Pisala je poeziju i slikala
    apstraktne krajolike južne Francuske a povremeno se bavila i fotografijom. Vredi pomenuti da je jedan portret
    Dore Mar koji je naslikao Pablo Pikaso ukraden iz jedne saudijske jahte u Antibu između 7. i 11. marta 1999. godine.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  5. #25
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Fernanda Olivije i Pablo Pikaso


    Prva značajna ljubavna veza Pabla Pikasa je Fernanda Olivije koja je bila model umetnicima, vatrenocrvene kose,
    bademastih očiju i pohotne figure. Sa njom počinje ljubavnu vezu 1904. godine ubrzo pošto se doselio u Pariz,
    i naslikao je preko 60 njenih portreta. Fernandu Olivije prvi put sreće 1903. godine za vreme olujnog dana, kada je
    ušla u njegov atelje da bi se sklonila od kiše. Svoj prvi utisak iz Pikasovog ateljea Fernanda Olivije je opisala u
    memorima Pikaso i njegovi prijatelji (Picasso et ses amis) koji su objavljeni 1930. godine:
    "Pikasa sam srela kada sam se jedne olujne večeri vraćala kući. Držao je u rukama sasvim malenu mačku, koju mu
    pruži smejući se i istovremeno mi prepreči put. I ja sam se smejala. Pozvao me je u svoj atelje. Beše to kraj plave
    epohe.Velika nedovršena platna stajala su u ateljeu, gde je sve govorilo o radu. Ali taj rad, u kakvom neredu... Bože!
    U jednom uglu dušek na četiri noge. Mala gvozdena peć, već sasvim zarđala, na kojoj je stajao žut lavor od pečene
    gline, služila je kao sto za umivanje; peškir, parče sapuna kraj njega, na stolu od jelovine. U drugom uglu jedan
    crn kofer pružao je nimalo udobnu priliku za sedenje. Stolica od slame, nogari, slike svih veličina, tube s bojama
    rasute po podu, četke, sudovi s terpentinom, čanak s prljavom vodom, nigde zavese. U fioci od stola nalazio
    se jedan pripitomljeni miš koga je Pikaso nežno negovao i svakome pokazivao."
    Fernanda Olivije je potpuno opčinila Pabla Pikasa. Njihova veza je od samog početka bila zasnovana na ljubomori
    koja bi se ponekad pretvarala u nasilje. Njoj je bilo zabranjeno da pozira drugim umetnicima, a sa njegovim sve većim
    uspehom, posesivnost je eskalirala, i on ju je zaključavao u stanu. Biografi su pisali da je Fernanda bila veoma lenja
    žena, a Pikaso je radio sve kućne poslove.
    Iako je Fernanda Olivije bila udata (pobegla je od muža koji ju je zlostavljao i promenila ime), njihova veza je trajala
    sve do 1912. godine. Fernandu je sve više izluđivala njegova posesivnost. Često bi ga ostavljala zbog drugih muškaraca,
    a kada je 1912. godine otišla sa jednim italijanskim slikarem, Pikaso je želeo da se osveti i počeo je aferu sa njenom
    prijateljicom, dvadesetsedmogodišnjom Marsel Humber, nežnom i vitkom ženom koju je zvao Eva Gouel.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  6. #26
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    LJUBAV IZREČENA RUKAMA
    Olge Jančić



    Olga Jancic-Zatvoreni oblik I 1961 i Preobrazaj II 1961

    Velika umetnica je gotovo četrdeset godina provela u vezi i braku s Ivom Frolom, eruditom
    i nekadašnjim sekretarom komisije za kulturne veze. Da nije imala suprugovu podršku u
    realizaciji svojih ideja, nikada ne bi do kraja ostvarila svoj ogroman umetnički potencijal.

    ■ Iako smo oboje živeli u Gospodar Jevremovoj ulici, udaljeni jedan ćošak, prvi put smo
    se sreli u Lovranu, u julu 1948. godine. Upoznala nas je zajednička prijateljica Renata Ulmanski.
    Bio je dosta stariji od mene, što mi nije smetalo. Premda sam bila zagovornik teze da papir,
    venčani list, nije neophodan preduslov za harmoničan zajednički život, venčali smo se 1953.
    kako bismo ispunili želju moje mame Vere. Sa dva kuma smo otišli u opštinu i obavili tu puku
    formalnost.Tata je, kao i uvek, bio mudar. Imam poverenja u tvoj izbor, rekao mi je kad sam
    ga obavestila da se zabavljam s Ivom. Nisam htela da uzimam muževljevo prezime.
    Za moje gene nije bio zaslužan on, već otac. Ivo je bio divan čovek i zato sam uživala u
    svakom trenutku provedenom s njim. Bio mi je oslonac i podrška, inspiracija i učitelj.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  7. #27
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Ko je zapravo bila Peggy Guggenheim


    Jedan od njenih pomoćnika zabeležio je ko je sve dolazio u galeriju i lično se družio sa njom.
    Među njima su bili: Breton, Sartr, Gala i Salvador Dali, Pollok, Mondrian…
    Sa Beckettom je imala kratku ljubavnu aferu. Tvrdila je da se u njega zaljubila
    zbog njegovih izuzetnih sposobnosti koje je on poricao da ima govoreći da je
    mrtav i da nema ljudska osećanja.
    Sa Marcelom Duchampom, Peggy je imala izvanredno prijateljstvo.
    Ona ga je poštovala, kupovala njegove radove, a on ju je za uzvrat upoznavao
    sa umetnicima i pomagao pri odabiru dela za narednu izložbu. Ona otvoreno
    priznaje da pre ovog poznanstva nije znala ništa o modernoj umetnosti. Kako je
    sama rekla, "moje znanje je dosezalo do impresionizma, ali slušajući
    Duchama brzo sam učila".
    Dok je pisala svoje memoare, tri rečenice do stranice dnevno, Peggy je u pismu
    prijatelju napisala da je zabavnije pisati nego biti žena. Njena ideja za naslov bila je
    "O mojih pet muževa i nekim drugim muškarcima", ali ju je tadašnji muž Laurence Vail
    odgovorio i predložio "Ka novom veku".
    Memoari sadrže mnoge skandalozne detalje iz privatnog života kako nje tako i
    umetnika sa kojima se družila. U jednom delu čak opisuje prekid svoje trudnoće kao
    da je to još jedno zabavno veče u njenom životu. Njujork Times opisao je njenu knjigu
    kao previše iskrenu, prigodnu za tabloide i sa manjkom ženstvenosti i duha, a
    Čikago Tribjun kao ispovest jedne nimfomanke. Herbert Read istoričar umetnosti,
    pesnik, filozof), međutim, kaže:

    Nadvisila si Rusoa i Kazanovu.

    Pišući druge memoare "Ispovesti zavisnika od umetnosti", Peggy je menjala imena
    umetnika i uzdržala se od pokazivanja svoje želje da šokira.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  8. #28
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    3.625
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    600
    Pohvaljen 1.759 puta u 1.091 postova
    Moć reputacije
    372
    Rembrandt i Hendrickje Stofells


    Rembrantova žena Saskija van Ulenburg umrla je mlada sa svega 29 godina, ostavljajući
    za sobom sina Titusa. U svom testamentu je navela da Rembrant ne može ponovo da
    se oženi ukoliko želi da ima pristup fondu koji je ostavila na ime njihovog sina Titusa.


    To velikog slikara svakako nije sprečilo da ima ljubavnicu. Hendrike, 20 godina mlađa
    od Rembranta, ušla je u njegov život kao kućna pomoćnica, postala je njegova muza,
    a vremenom i njegova ljubavnica. Ostala je u drugom stanju, a za ljude tog doba
    oni su živeli u grehu.


    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi


+ Odgovori
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 23:50.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1