Tema: Naivna umetnost

Ono gde se nesavrsenost nadoknadjuje ljubavlju prema prirodi i ljudima, neprocenjivo umece upijanja zivota, ono sto me oduvek odusevljavalo po svojoj posebnosti i inspiraciji...

Na prostorima nekadašnje domovine naivna umetnost je nastala u četvrtoj deceniji XX veka. Pod pokroviteljstvom Krste Hegedušića tih godina je započela promocija likovnih ostvarenja seljaka kojima se tematika radova bazirala na teškom, seljačkom životu i siromaštvu narodnih masa. To je bio i jedan od načina pokretanja na stvaralaštvo, kultivisanja polupismenog stanovništva u vremenu velikih političkih i socijalnih prevrata. Ono što je razlikuje od ostalih pravaca jeste izuzetna originalnost, spontanost, jednostavnost, detaljnost, nenadmašan kolorit i sve to iznedreno od strane umetnički neškolovanih ali lepom naklonjenih stvaralaca. Inače, ovaj pravac u umetnosti nije nešto svojstveno samo našim prostorima jer je mnoštvo izuzetnih dela po istom principu a sa ciljem prikaza stvarnosti uz mnogo mašte i nestvarnog, nastalo iz četkica još u XIX veku širom Evrope i vanevropskim područjima. Iako su usled svoje neobrazovanosti mnogi naivci izlagani podsmehu, neka dela su vremenom opravdala trud i genijalnost svojih tvoraca a izvesna čak i prevazišla radove mnogih poznatijih umetnika.

U Srbiji je poslednjih decenija oformljeno više sedišta naivnih stvaralaca. Najpoznatija je Kovačica, selo u Banatu, naseljeno Slovacima a iz koga je poteklo nekoliko izuzetnih imena. 60-ih godina osniva se Muzej naivne umetnosti u Jagodini zahvaljujući kome su organizovane mnoge izložbe u velikim svetskim metropolama.

Neka od najznačajnijih imena na našim prostorima čija se dela smatraju vrhunskim a na tržistu umetnina smatraju jako traženim i puno plaćenim su: Martin Jonaš, Dušan Jevtović, Zuzana Halupova, Dragica Gajić, Ferenc Kalmar i mnogi, mnogi drugi.

Ivan Večenaj Tišlarov

Mirko Zovko

Sergei Adeev Mikhailovich

Štefan Varga Seobe

Anne Siems

Helen Flockart

Sava Stojkov

Borivoj Maksimović

M Kovačić

Karla Gerard