+ Odgovori
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 14






  1. #1
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134

    Umetnost starih civilizacija

    Праисторија


    Уметност праисторије проучава археологија, за разлику од уметности доба које спада у историју и коју проучава историја уметности. Праисторија је временски период који траје до појаве првих писама, о чему, помоћу материјалних трагова културе, археологија ствара приповест о догађају.

    Праисторија има различита раздобља. Млађе камено доба обухвата доба варварства и доба дивљаштва. Може се рашчланити на камено доба и доба метала.

    У доба неолита човек нема довољно хране, клима је повољна за житарице- крчи се и најзад сади, а од изразито ловачке привреде прелази се на земљорадњу- везано за њу јавља се насеље. Човеков рад зависи од природе- уочава то, и појављује се религија. Овај однос према природи одразио се и у уметности- уметничком стварању. Раније у доба ловачке привреде односно природе он није имао никакве залихе, јављају се залихе а с њима и неједнакост- појављује се отимање за храну и раслојавање гентилне заједнице и стварају се породице- генсови (породице су у генсовима).

    Човек од иловаче прави посуђе, ручно у различитим облицима. Украшава га и боји. Не зна се тачно шта је смисао декорација.

    У време робовласништва се две културе јављају и не зна се која је старија дали је то Египат или Месопотамија. Сигурно је да су се развијале независно од почетка и до њиховога контакта долази тек касније.




    Египат и Месопотамија


    Египат и Месопотамија историјске су културе које су се истовремено појавиле. Обе су монархије и различите су по религији али у Тинитском и Џемедетнарском добу постојале су већ културе у данашњем смислу речи тога појма. Египатска монархија Старог Царства одржавала се дуги низ година све до револуције која је уништила Старо Царство, али је традиција била снажнија. У Међуријечију Тигриса и Еуфрата појавила се култура чије династије можемо пратити само из случајних догађаја и месних ратова, само је Акадска монархија умела да управља целом земљом међуријечија.

    Људска је моћ морала да призна божанску, што је постао основ за цео живот. Египат је имао краља и бога у једној личности и заруку среће што се огледало у извесном оптимизму код Египћана. У Месопотамији је владар само заступао Бога. Од Средњега Царства је свако ко је заслужио имао право на посмртни живот. Ништа слично није постојало код Мезопотамаца, и на њих су чекали само бедни изгледи за вечност. Ни једни нису имали обичај да дугачко шире о уметничком делу својим дивљењима. Мезопотамски писар: “било је лепо гледање”. Египат реч је грчког порекла. Рељефно, карактеристична је одељеност а спој је био преко Суеског канала- превлаке, а такође река- Нил. Становништво је хамитског порекла а у IV миленијуму п. н. е. бележи се долазак становништва семитског порекла. Хамити су имали тотемизам а Семити су веровали у божанства у људском облику. Развојне фазе у уметности се углавном подударају са развојем историје и политичке историје Египћана. Позната је Манехтова подела на 30 династија. У III миленијуму фараон Нарамер ујединио је Египат- митски Менес сматра се за ујединитеља Египта- Горњег и Доњег Египта. Старо царство (2650.- 1990. п. н. е.) III династија Џозер до VI династије градитељи су великих пирамида. Џозеров архитекта i био је Имхотеп и један од првих архитеката које је забележила историја.

    Прелазно доба карактеришу унутрашњи немири и држава се распада на низ мањих покрајина. Учињене су реформе у религији и сви су добили право на погребне бенефиције. Ово доба је трајало до око 2000. године.

    Средње царство (1991.- 1778. п. н. е.) од XI династије Ментухотеп до XIII династије, границе државе су поново проширене а нарочито за време XII династије. Власт фараона настоје ограничити свештеници. Прелазно доба карактеришу поново унутрашњи немири и погодују инванзији Хиксоса око 1800. п. н. е. (појава коња) и они су владали северним Египтом.

    Ново царство (1570.- 1085. п. н. е.) XVI династија Ахмосе до Рамзеса XX династије Египат постаје водећа сила на блиском истоку а против власти фараона се диже свештенство и за време једне унутрашње кризе Аменофис IV уводи сунчани монотеизам бога Атона и узима име Ахатон. Нефертити (1363.- 1345. п. н. е.)- жена је његовог брата а затим њена- позната скулптура са једним оком, архитекта и вајара Тутмоса - често ју је сликао и био је заљубљен у њу. После Аменофиса IV - Ехнатона Атоновог сина његова реформа је одбачена и на прво место је дошао Тутанкамон. Родбинске везе су често нејасне а нити значаји појединих фараона (сетити се брисања Нефертитис када је одбачена ) У XIX династији време Сетија I и Рамзеса III гробнице се праве у брдима и не граде се више велике пирамиде. Египат доживљава поново велики процват и нови политички успон. У XX династији у време Рамзеса III угрожавају га народ с мора — Либијци а око 1090. п. н. е. највећу моћ имао је Хитор.

    Може се пратити развој уметности од монументалности и превелике озбиљности ка одређеним врстама реализма и доба када је човек научио у уметности да се осмехне и прави природне покрете.

    Позно доба у којем се мењају у владавини либијске и нубијске династије до 671. године и Асурбанипала владара Асирије. Сајско доба (663.- 525. п. н. е.) Псаметих I оснивач последње XXVI самосталне династије- град Саис био је престоница.

    Убрзо се почела развијати Персија. 525. Персијанци освајају Египат а 332. после кратког доба независности осваја је Александар Македонски и наследници његови Лаговци и епоха Птолемајоваца је трајала до Клеопатрине смрти 30 године када долази до превласти римске империје, после 395. н. е. византијске и 640. арапске када се завршава 300. година продора хришћанства у Египат.






    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  2. #2
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134
    Грчка уметност

    Грчка уметност се развијала на широком подручју које обухвата територије Мале Азије, егејска острва, јужни део апенинскога полуострва, Сицилију и Грчку. Грци су из истих разлога као и Микена развијали морепловство. Они организују и настањују се у малим полисима који постају стварне урбане целине у којима се развијала урбана култура. У ово време постоји само мали број градова. Све до почетка нашег века број градова се није нарочито повећавао и тада око првог века број градова се креће око 115. То су били сви познати градови тога времена. Касније се број градова нагло повећава.

    Велики број робова радио је у производњи а грађани су имали времена да се посвете уметности или науци. Грци развијају рад који је самосталан везан за њихову средину и слободне становнике. Постојала је организована војска.

    Одржавале су се вежбе и нарочита пажње је посвећивана проучавању људског тела. Проучава се и покрет у уметности. Могу да се разликују три епохе:

    Архајска Грчка- период који се може датирати у 5. век старе ере, у овај период можемо рачунати и дотадашњи развој на овом тлу. Прелаз ка класичној епоси траје десетак година.

    Класична Грчка може се рачунати да је почела В века п. н. е., када се шири утицај грчке културе далеко ван граница старе Грчке, али се и прихватају утицаји других култура и утицаји се испреплићу. Траје до 15. века и Александра Македонског.

    Хеленистичка Грчка у којој се утицаји Грчке још више повећавају, а јавља се нарочито прихватање традиција других култура. Ова периода траје до освајања Рима па и даље, док не потпадне под утицај римски и не трансформише се у византијску уметност на коју и сама делује и има велики утицај.

    Грчки Богови су слични људима са људским особинама и они често силазе међу обичне људе и свет. Зевс је овде био нарочито агилан, те Богови силазећи у свет склапају и бракове и тако настају хероји и полубожанства. Богови живе на Олимпу близу људи, а од њих се разликују својом бесмртношћу.

    Грчки уметник обликује своја дела на бази људског тела било у виду скулптуре или сликарског дела. Најмање се сачувало сликарство. Своје храмове претварају у најзначајније културне и привредне центре- претварали су их у неке врсте депоа и банака. Храмови су третирани као скулптуре и компоновани су по концепцији која се заснива на познавању живота. После пелопонезких ратова једно време вођство преузима Спарта потом Теба а затим поново преузима вођство Атина и то траје све до појаве Александра Македонског.




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  3. #3
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134
    Pećinska Umetnost

    Pањени бизон је једна од слика из циклуса изванредних цртежа очуваних на таваници пећине Алтамира, будући да је праисторијски уметник сликао скоро искључиво животиње које је ловио, насликани су још многи бизони, јелени, коњи, дивље свиње.



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  4. #4
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Altamira ..Spain

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  5. #5
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134

    Алтамира је дилувијална пећина у Шпанији, чувено палеолитско налазиште које се налази у покрајни Кантабрија, недалеко од места Сантиљана дел Мар. УНЕСКО је 1985. године Алтамиру прогласио Светском баштиномПећина је дуга 296 метара, састоји се од више пролаза и соба. Главни пролаз варира у висини од 2 до 6 метара.

    Током археолошких ископавања отркивени су артефакти који су датирани у период касног Солитрена и раног Магдалена. Пећина је чувена по цртежима који су осликани на зидовима. Облици су цртани једни преко других, нема композиције, коришћене су земљане боје, а претпоставља се да је животињска маст коришћена као везиво.

    Праисторијски уметник је сликао готово искључиво животиње које је ловио, тако да су на таваници у Алтамири насликани бизони, јелени, коњи, дивље свиње..Рањени бизон је праисторијска слика у Алтамири, настала између 15000. и 10000. п. н. е.
    Сликан је само са две боје - црвеном и мрком. Као позадина је искоришћена природна стена, чије је пукотине, испупчења и удубљења праисторијски уметник вешто користио. Представа животиња одвојена је мрком линијом, различитом у светлини. На местима где је линија светлија облик отвара, а затвара тамо где је тамнија. Нису приказане непотребне појединости које би оптеретиле представу. Ефекат је постигнут контролисаним сенчењем, које облицима даје обилну пластичност.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  6. #6
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Pompeji starorimska umetnost

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  7. #7
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Gilgameš i lav...Veličina lava i čoveka,ukazuje na zagonetno poreklo džinovskih bogova Mesopotamije

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  8. #8
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Altamira Španija

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  9. #9
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Sumerski bog Anu na biku

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  10. #10
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.284
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    211
    Pohvaljen 840 puta u 501 postova
    Moć reputacije
    134


    Pompei

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi


+ Odgovori
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 07:19.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1