+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Filmski sektor dimic avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Ratkovo
    Postovi
    952
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    329
    Pohvaljen 1.711 puta u 560 postova
    Moć reputacije
    107

    Montevideo, Bog te video collection / Montevideo, God Bless You (2010-2014)

    Svet filma (Synopsis & Filmografija)
    Montevideo, Bog te video collection / Montevideo, God Bless You (2010-2014)

    IMDb
    IMDb
    IMDb
    IMDb
    IMDb



    Franšizu "Montevideo, Bog te video" čine dva igrana filma i tri TV serije. Prvi film snimljen je 2010. godine, a završava se TV serijom iz 2014. godine koja označava završetak ove franšize.



    Ako vas mrzi da čitate, evo nabrzaka nekoliko razloga da ne propustite „Montevideo“: Ima fudbala, ima seksa, ima lepih devojaka, još lepših momaka, neka dobro poznata lica, mnogo novih lica, zanimljivu priču, zanimljiviju scenografiju i... možda je i najrelevatniji „srpski film“ poslednjih decenija.

    Zašto baš „Montevideo“?

    Nije tajna da se mnogi naježe kad im se ponudi da u bioskop odu da bi gledali neko domaće ostvarenje. To i nije toliko zbog toga što su naši filmovi loši, koliko zbog činjenice da se listom trude da prikažu tu ideju o jezivoj srpskoj stvarnosti, užasima, ratovima, često nekim nerealno morbidnim likovima, pričama, situacijama.

    „Montevideo“ je sušta suprotnost tome.

    Inspirisan knjigom „Montevideo, Bog te video!“ Vladimira Stankovića, film prikazuje uzbudljivu istinitu priču o formiranju prve domaće fudbalske reprezentacije i odlasku na Svetsko prvenstvo u Urugvaju 1930. Srpska selekcija, najmlađa na tom „prvenstvu Bogu iza nogu“ prošla je kroz sito i rešeto ne bi li dobila priliku uopšte da igra fudbal, a kamo li da se dokaže i proslavi. Srđan Dragojević je napisao sveobuhvatni scenario, Dragan Bjelogrlić je odlučio da stane iza kamere i – ova odlična ideja za epohalni „blokbaster“, sniman iz dva dela, mogla je da počne da se realizuje.

    A razlozi zbog kojih je njihov konačni proizvod odličan su mnogi.

    Pre svega, „Montevideo“ je topla i ljudska priča, nadahnuta komedija i nadasve pozitivan izlet u prilike i neprilike odrastanja nekolicine klinaca, ali i (barem za laičko oko) realističan i raskošan prikaz jedne srećnije, gospodske Srbije od pre osam decenija. Veliki budžet i ogromne ambicije Bjelogrlića da, kako sâm kaže, Srbiji podari jedno lepo ostvarenje koje će vratiti publiku u bioskope, bili su dovoljni da Dragojevićev scenario pretvore u kompleksnu, ali veoma pitku i prijatnu priču o razvojnom putu jednog naivnog derleta i nekoliko mu saučesnika u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

    Tu dolazimo do drugog najbitnijeg razloga zbog kojeg je „Montevideo“ prebitan film – dobili smo jednu briljantnu novu glumačku generaciju, predvođenu tim „derletom“ koje je, u filmu, od klinca sa Čubure prešlo u legendu. U pitanju je Miloš Biković, koji briljira kao Aleksandar Tirnanić Tirke, naivan i neiskvaren, ali pametan dečak koji u svet fudbala biva uvučen preko namazanog i urbanijeg, ali takođe dobrodušnog Blagoja Moše Marjanovića (tumači ga takođe fenomenalni Petar Strugar). Iako mu je ovo filmski debi, Biković se kao Tirke bez problema nosi sa svakim izazovom, od nespretnog flertovanja sa devojkama, do masovnih tuča i rasprava po zatvorima. Suštinski, prijateljsko/neprijateljska dinamika koja se tokom čitavog filma provlači između Tirketa i Moše, kamen je temeljac scenarija, a Biković i Strugar vraški dobro nijansiraju dvojicu klinaca kojima je suđeno da odrastu „na prečac“. Naravno, ni ostatak mlade ekipe nije za zanemarivanje. Nina Janković je posebno prelepa, ali i efikasna kao otrovna slikarka Valerija, koja „šokira buržuje iz hobija“, dok je Danina Jeftić ljupka kao prostodušna seoska devojka Rosa. Ostali „fudbaleri“ su takođe odlični, od Andrije Kuzmanovića, pa sve do Viktora Savića, koji nam, posle „Šišanja“, pokazuje nešto nežniju, boemsku stranu. Ali ne mnogo nežniju. Nikako ne treba zaboraviti ni trinaestogodišnjeg Predraga Vasića, koji glumi Stanoja, Tirketovu „taliju“, i kao narator čitavog filma unosi dodatnu naivnu i razigranu crtu ionako mladalačkom filmu.

    Pored „omladinaca“, tu je i dobro zabiberena „čorba od poznatih glumaca“, od Nikole Đurička, preko Vojina Ćetkovića, Branimira Brstine, Mime Karadžića, pa sve do Sergeja Trifunovića, koji previše prigodno glumi šefa policije koji stalno, pogađate, psuje. I oni su svi standardno dobri i više nego korisni kada su u pitanju „laganije“ komične scene, koje bi trebalo da malo skinu teret sa pleća „omladinaca“, na kojima je narativni fokus.

    Dok su osnovni zaplet i rasplet savršeno jasni, budući da je istorijska priča u pitanju, individualne priče o prijateljstvu, svađama, strasti i životnoj školi koja je „napravila“ prvi jugoslovenski tim, ne treba otkrivati unapred. Korisno je samo reći da su Dragojević i Bjelogrlić kroz 140 minuta provukli sve, što je posebno impresivno kada se uzme u obzir da zapaženu ulogu ima barem 30-ak glumaca. Od ljubavnih četvorouglova (!), preko rivalstva, izdaje, ali i boemskih i gospodskih principa te nekadašnje, lepe Srbije, svih onih ljudskih manira koje smo kolektivno donekle izgubili.

    U filmu, takođe, i te kako ima i socijalne, čak i političke kritike. Ipak, za razliku od praktično svih skorašnjih domaćih ostvarenja, u „Montevideu“ su sve opaske na račun naroda i države iznesene suptilno, uglavnom na komičan način, tako da ni u jednom trenutku ne opterete ili ne preuzmu primat. I tako i treba da bude. Srbija je zemlja čija je istorija poslednjih decenija (ili milenijuma) nesnosno teška i naporna svima i bioskopi nisu mesto gde treba da se podsećate strašnih scena koje ste ionako proživeli, ili sa kojima se svakodnevno susrećete.

    Ipak, „Montevideo“, kao i svako zanatsko ostvarenje, nije savršen. U 140 minuta trajanja filma priča na momente stagnira i odugovlači se, dok je scenario u određenim segmentima suv i klišeiziran, „naštimovan“ da vas što pre uputi u neku relevantnu priču, a bez pravog osvrta na istu. Ipak, kada je način pripovedanja u pitanju, pohvale ne mogu izostati – Dragojević i Bjelogrlić su nekako pronašli magični balans u načinu na koji pričaju individualne priče i sklapaju veliku sliku. Nebrojeni režiseri i scenaristi su do sada padali na ispitu multifacetnih naracija, ali u „Montevideu“ (koji ima više relevantnih likova nego što možete da zapamtite) svako ima svoje mesto i svrhu, i na kraju čak nijedan konac ne visi.

    Zapanjujuće je da je Srbija morala ovoliko dugo da čeka da neko napravi jedan lep film, priču u kojoj nema negativaca ili mnogobrojnih scena nasilja. Dragojević i Bjelogrlić na vreme shvatili da je domaća kinematografija u smrtnoj opasnosti, i podarili su nam jedan monumentalno ambiciozni, ali realan, topao i ljudski dragulj od filma, koji će vas istovremeno zabaviti, nasmejati, ali i podsetiti na lepotu igre i života koji se uči kroz nju.

    Fudbalska saga iz 1930. godine nastavlja se u glavnom gradu Urugvaja, gde se nakon napornog tronedeljnog putovanja preko Atlanskog okeana prva formirana reprezentacija tadašnje Kraljevine Jugoslavije našla među učesnicama prvog Svetskog prvenstva.
    Ekipa iz jedne male balkanske zemlje, kojoj svi daju minimalne šanse za uspeh, žrebanjem dobija za protivnike glavnog favorita prvenstva, reprezentaciju Brazila. Predvođeni čvrstim entuzijazmom, vizijom i idejom zajedništva, Tirke, Moša, Milutinac, Jakša i ostali momci iz tima, zahvaljujući svom talentu, mladosti i istrajnosti, ulaze na velika vrata sportske scene. Vest koja je obišla ceo svet je to da je reprezentacija Jugoslavije osvojila treće mesto na Svetskom prvenstvu.



    U glavnim ulogama: Miloš Biković, Petar Strugar, Arman Asante, Viktor Savić, Elena Martinez, Branko Đurić, Predrag Vasić, Nebojša Ilić, Vojin Ćetković, Aleksandar Radojičić, Ivan Zekić, Nikola Đuričko, Srđan Todorović...
    Režija: Dragan Bjelogrlić

    Zanimljivosti:

    • Na utakmici gledalac koristi kineski fotoaparat Seagull, iz 1960-ih godina, i non-stop mota film iako na njemu mogu da stanu samo dvanaest fotografija,
    • Motor koji vozi Pako je iz 1950-ih godina,
    • Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je nosila plave dresove, a ne crvene kao u filmu,
    • U filmu se pominju "Brazil" i "Brazilci", iako se tada u srpskom jeziku koristio naziv "Brazilija" i "Brazilijanci".




    Ova franšiza je dostigla veliku popularnost kako u Srbiji, tako i u regionu. Podaci o zaradi i gledanosti filmova iz ove franšize nisu dostupni. Poznat je podatak da je drugi deo filma iz 2014. imao budžet od 5,400,000 dolara. U drugom delu se osim domaćih glumaca pojavljuje i Arman Asante što filmu daje dodatnu težinu.

    FastSerbia.com

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora dimic:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 18:34.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1