+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Filmski sektor
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    4.510
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    872
    Pohvaljen 35.087 puta u 4.085 postova
    Moć reputacije
    467

    Konstantin Kuznjecov / Konstantin Kuznjecov

    Konstantin Kuznjecov / Konstantin Kuznjecov

    (1895-1980)



    Biografija




    Konstantin Kuznjecov (rođen 3. maja 1895. u Sankt Peterburgu — umro 9. marta 1980. u Los Anđelesu) je bio srpski crtač stripova ruskog porekla. Crtao je po scenarijima Branka Vidića, Svetislava B. Lazića i Pavla Poljakova, ali je za svoje strip-kreacije i sam sastavljao scenarije.

    Bio je jedan od utemeljivača modernog stripa u Srbiji i Jugoslaviji, a njegov originalni stil učinio je da njegova ostvarenja budu na samom vrhu jugoslovenskog i evropskog svojevremenog stripa. Najpoznatiji naslovi su: „Grofica Margo“, „Baron vampir“, „Knjaz Miloš“ (životopis Miloša Obrenovića), „Sinbad Moreplovac“, „Pikova dama“, „Bajka o caru Saltanu“, „Skaska o zlatnom petliću“, „Petar Veliki“ (strip o istoimenom vladaru Rusije).

    Ako život piše avanture, onda se može reći da je životna priča jednog rusa koji je između dva svetska rata živeo i radio u Beogradu jedna od avanturističnijih. Bilo je suđeno da ta priča ujedno bude možda i najinternacionalnija (Rusija-Srbija-Nemačka-Amerika) – iako se radi samo o jednom strip-crtaču.

    Umetnik, ilustrator, crtač i scenarista stripa Konstantin Kuznjecov rođen je 1895. godine u Petrogradu (Lenjingrady). U haosu Ruske revolucije gubi oca, direktora gimnazije koga ubijaju boljševici, a on je 1920. u vrtlogu istorije primoran da beži na jug Rusije, a potom dalje od Rusije – nekakvom odlukom sudbine pravo do nas, u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Najpre stiže u Pančevo gde je u to vreme postojala ruska umetnička škola, a odatle prelazi u Beograd gde radi kao karikaturista i ilustrator knjiga, i crta reklame u Robnoj kući "Mitić".

    Ubrzo počinje njegov eksperiment sa stripom. Omladinski list Mika Miš 1937. godine objavljuje njegov prvi strip pod nazivom "Majka" koji obrađuje odabrani period iz naše prošlosti. Verovatno i zbog uspeha ovog stripa ali i autorovog zapaženog talenta Kuznjecov biva angažovan da za ovaj list crta seriju realističkog stripa, "Priča o mački sa četiri noge". Od ovog stripa u kojem dolazi do izražaja autorova kreativnost u širokom žanrovskom rasponu od istorijskih i kriminalističkih priča do onih inspirisanih "hiljadu i jednom noći" uradio je dvadeset pet kompletnih epizoda i kraći strip, sve do početka Drugog svetskog rata. Pored ovog realističnog stripa Kuznjecov crta i tri epizode sa dva simpatična majmuna, "Boemi", koji su realizovani u stilu Volta Diznija. Za Politikin zabavnik crta stripove inspirisane ruskom istorijom ("Petar Veliki") i bajkama ("Skaska o zlatnom petliću", "Bajka o caru Saltanu" od Puškina), a za Mali zabavnik koji je izlazio za vreme nemačke okupacije obrađuje bajku Petra Jeršova "Konjic vilenjak". U to vreme crta pod vidnim uticajem ruskog ilustratora Ivana Bilibina. Za vreme rata nastavlja da radi uglavnom crtajući ratne karikature i plakate (od kojih su neki realizovani u formi stripa: "Priča bez reči", "Laž istoka" i "Opomena") ali se do 1944. vraća stripu i na stranicama Malog zabavnika objavljuje nekoliko naslova od kojih je najzanimljiviji "Priča o nesrećnom kralju". To je alegorijsko-propagandni strip, sa skrivenim satiričnim sadržajem, a njegovi glavni junaci su ne drugi nego onovremene političke ličnosti: Kralj Aleksandar Karađorđević (Stari kralj), Kralj Petar II (Mladi kralj), Vinston Čerčil (Plemić zlobnog vladara), Josip Broz Tito (Razbojnik) i Josif Staljin (Severni krvoločni vladar)...

    Kuznjecovi stripovi su za današnje oko iznenađujuće kvalitetno i savremeno crtani, ostavljaju bez reči kritike. Jedan je od retkih naših predratnih strip-autora koji su uspevali da se afirmišu i van granica Kraljevine Jugoslavije, mnoge njegove radove objavljivali su kontemporarni Francuski listovi (na primer Gavroche, Jumbo, Le journal de Toto, Les grandes aventures i drugi).

    Završetkom rata Kuznjecova lična tragedija bega se nastavlja i krajem 1944. godine napušta Beograd. Najpre dospeva u austrijski logor, a dve godine kasnije biva premešten u nemački, gde i dalje ne prestaje da bude aktivan u crtanju – radi ilustracije za časopis Ogni i karikature u humorističkom časopisu Petruška. Do 1950. imigrira u SAD gde nastavlja svoju umetničku karijeru kao ilustrator i slikar (akvareli izdati u obliku dopisnica i kalendara, slikovnice itd.).

    Konstantin Kuznjecov završava svoj životni put 1980. godine u dalekom Los Anđelesu.





    Izvor - wikipedia

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora mir-lav:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 06:19.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1