+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Senior Lapidus avatar
    Datum registracije
    09.02.2013
    Lokacija
    Atlantida
    Postovi
    273
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.018
    Pohvaljen 1.354 puta u 251 postova
    Moć reputacije
    43

    Boro Kapetanovic / Boro Kapetanović

    ► Boro Kapetanovic / Boro Kapetanović ◄

    (16. septembar 1953. godine)




    › Biografija ‹

    Boro Kapetanović je srpski pesnik i književnik. Dobitnik je brojnih književnih priznanja i nagrada, a njegova poezija je uvrštena u brojne antologije.

    Rođen je 16. septembra 1953. godine u Gornjem Sokolovu u Kapetanovićima, opština Ključ (današnja opština Ribnik). Na književnom polju prisutan je od 1972. godine, kada je objavio svoje prve pesme. Do 1995. živio je u Sanskom Mostu, danas živi i stvara u Banja Luci.

    › Nagrade i priznanja ‹

    • Mladost sutjeske (1974)
    • Mlada Kozara (1976)
    • Pesnik meseca (u izboru B. Petrovića, Front Beograd, 1976)
    • Književna omladina BiH (1976; 1977; 1981)
    • Potkozjački književni susreti (1978)
    • Pesnik godine (1978)
    • Mak dizdar (za knjigu Crnka i lješnik, 1978)
    • Goranovo proleće (1979)
    • Vidovdanski pesnički susreti (1996)
    • Sarajevski dani poezije (za knjigu Džez rata, 1999)
    • Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske (za knjigu Curice, 2002)
    • Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske (za knjigu Šampioni palanačkih trotoara, 2003)
    • Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske (za knjigu Brašno i blato, 2005)
    • Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske (za knjigu Sumraci iznad snijega, 2008)
    • Nagrada grada Banja Luke i Književnika Republike Srpske (2009)
    • Pesma nad pesmama (Mrkonjić Grad, 2016)
    • Stanko Rakita (Banja Luka, 2016)
    • i brojnih drugih...


    › Bibliografija ‹
    Poezija:

    • Pesmovano doba (1974)
    • Kako se kalio Boro (1976)
    • Crnka i lješnik (1982)
    • Brašno i blato (2003)
    • Trunje (2006), Lug (2007)
    • Sumraci iznad snijega (2008)
    • Govor peska (2010)
    • Mulj (2016)
    • Nisu laste budalaste (pesme za decu, 2005)
    • Jedna čička i dva čička (pesme za decu, 2016)
    • Jesen divljeg konja (2016)
    • Osama u Mađiru (2013)


    Proza:

    • Šampioni palanačkih trotoara (2003)
    • Kapetanica i blentov (2006)
    • Priče sa spore reke (2007)
    • Ubijanje muva u Dodžu (2011)
    • Nešto malo iznad ništa mnogo (2015)


    Beleške:

    • Avion pada šta ćemo sada (2004)
    • Učenje o tri umetanja (2008)
    • Kino u Kini (kozerije, 2010)


    Ljubavna lirika rugalice i poezija u prozi:

    • Heroji dosade (2000)
    • Deca prostora (2001)
    • Curice (2002)
    • Ljubav na otvorenoj pruzi (2007)
    • Mrestilište (2008)


    Ljubavna poezija i erotske rugalice:

    • Pastuhove elegije (1987)
    • Dripački nokturno (1997)
    • Pesme o devojkama skupog znoja i jeftinog parfema (2007)
    • Jedna pesma i pet pisama za Jelenu (2009)


    Patriotska poezija:

    • Vetranovo pričešće i knjiga o biku (1994)
    • Džez rata (1995)
    • Daleko je Sana river (1997)
    • Riž i barut (2003)
    • Jasenovac (2007)
    • Četiri crne livade (2009)
    • Pesme o Sanskom Mostu (2009)
    • Lirika rata (2013)


    › Banjalučki o životu, ratu, kulturi ‹

    Nijedan razgovor sa banjalučkim pesnikom Borom Kapetanovićem ne može biti dosadan. Jedan od retkih pesnika koji je i zaista ratovao, Kapetanović danas živi u Mađiru, cinično srećan što je dočekao 60 godina i pravo na borački dodatak.

    Kapetanović je, kao i mnogi drugi, u ratu izgubio zavičaj, a kako kaže nije uspeo čak ni u poeziji da ga ponovo pronađe.

    "Nisam uspeo. Kad pišem o zavičaju ne nedostaju mi reči, već zavičaj. Osećam se kao riba koja živi na drvetu. Jedno vreme moje jedino žensko društvo bile su krave i gladne mušice po izbegličkim kućama. Taj vagon mraka ne može se fotografisati, niti opisati bez straha i panike. Znao sam: ako je poštenje jedina ozbiljna stvar u životu, onda je pisanje jedina neozbiljna stvar koja je poštena. Ono što sam imao da kažem o ratu, nalazi se u pesmama. Ostalo je čisti višak", kaže pesnik i objašnjava zašto nije mnogo pisao o ratu.

    "Niko od nas u rat nije otišao po ordene i medalje, po poni bicikle i kristalne lustere. Niti da se ugoji, niti da se sunča. Niti da se pravi važan u uniformi. Niti zato što smo nekoga mrzeli, veruj mi. U ratu je od suza, pa marak one bile i zlatne, slaba vajda. Onaj koji je one zime video led od ljudskih suza, koji je rov krpio mesečinom, a kopao viljuškom, koji je veliku nuždu obavljao ležeći, koji ti je po najvećem mraku pokazivao sliku deteta i žene, koji je doručkovao minsko polje, ručao kuršume, a večerao vatru iz „brovinga“, koji je, u prikolici teretnog kamiona, išao na front i pevao „Tri livade, nigde lada nema“, koji je svoje sledovanje hrane delio sa izgladnelim psom – on zna da sreća nema ukus mesa, nego ukus rova. Zato sam, kada sam već i pisao o ratu, uglavnom pisao o rovovima".

    Kapetanović smatra da je umetnost u Republici Srpskoj ipak stradala.

    "Svi pevaju, a poezije nikad manje. K’o ludi Simo u doboš i dame i domaćice, i dimnjačari i drvoseče, sve udarilo u pevaniju. Ali poezije nije cepanje drva. Sekiru u ruke, pa udri. Niti krečenje štale. Četku u ruku, pa maži. Da je do pletenja priglavaka, moja pokojna baba nadmašila bi Šekspira. A kad bi bilo samo do inspiracije i mašte svaka bi učenica Više turističke natpevala Nerudu. Svakoj ucveljenoj udovici koja nešto srimuje skloni smo posvedočiti božanski dar. Prava pesnička olimpijada. Šljamizam. Sa druge strane, svi traže pare da bi postali umetnici. Postanite vi, gospodo, umetnici, pa ćete dobiti pare".

    Na pitanje da li trenutno, barem što se kulture tiče, živimo u društvo amaterizma i diletantizma, Kapetanović kaže:

    "Najviše kukaju oni koji imaju najmanje razloga za kukanje. Kad vide ko sve kuka, oni što bi baš trebalo da kukaju – ne kukaju. Sramota ih. Sad je u modi da kada ti je nikako, kažeš da ti je super, a kad ti je super, kažeš kako gore ne može biti. Nas ne brine što smo nepismeni, nego što smo siromašni. Ovaj narod teže podnosi ako mu nestane kartica za mobilni telefon, nego sloboda. Ako je i imao nekakav stil života, danas je i bez njega ostao. Verujem da mu je teško. Ali to ne znači da ima pravo da se budaleše", zaključio je pesnik.

    › Izvor ‹
    Wikipedia/frontal.rs
    Свако је луд на свој начин,
    рече Ђаво и седе у коприве.

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Lapidus:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 10:55.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1