+ Odgovori
Rezultati 1 do 4 od 4






  1. #1
    Napredan član Lapidus avatar
    Datum registracije
    09.02.2013
    Lokacija
    Atlantida
    Postovi
    446
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.708
    Pohvaljen 3.705 puta u 425 postova
    Moć reputacije
    66

    Протођакон др Радомир Ракић / Protođakon dr Radomir Rakić

    ► Протођакон др Радомир Ракић / Protođakon dr Radomir Rakić ◄

    (рођ. 25. јула 1938. године)




    › Биографија ‹

    Рођен је 25. јула 1938. г. у Осладићу код Ваљевске Каменице у Србији. Основну школу је завршио у Осладићу и Каменици, а петоразредну богословију у Призрену (1953-1959). На Богословском факултету је дипломирао 1962. године, а на Филолошком факултета Универзитета у Београду – Одсек за англистику 1965. г. стекавши звање професора енглеског језика и књижевности. У међувремену је провео четири семестра на Старокатоличком богословском факултета у Берну (Швајцарска). Завршио је и Вишу школу екуменских студија при женевском универзитету. Говори немачки, енглески и руски језик са којих преводи богословску литературу.

    Радио је једно време на Институту за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду, да би се 1. септембра 1967. године запослио у Српској патријаршији као преводилац. Овде је дуго времена водио ресор спољних црквених послова при Канцеларији Светог архијерејског синода. од Од 1975. до 1983. г. био је уредник “Православља”, да би овај лист у својству главног и одговорног уредника поново водио од 1998. до 2002. године. Од 1974. до 1975. био је уредник “Гласника”, службеног листа Српске цркве. Дуго времена је обављао дужност секретара верско-научног часописа “Теолошки погледи” (1968-1989). Од 1969. до 1984. г. био је секретар Комисије за исправку Вуковог превода Новога завета, који је објављен као званични, ауторитативни превод Српске цркве 1984. г. Члан је Удружења новинара Србије, а од 25. октобра 2006. и Удружења књижевника Србије.

    Од 1991. до 2005. године предавао је енглески језик на Богословском факултету у Београду, као први лектор овога језика, после гашења наставе енглеског језика на том Факултету 1965. г. На седници Наставно-научног већа Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу 1998. г. изабран је асистента-предавача Новога завета при катедри библијских наука. А за његов свеукупан рад на унапређењу библијских наука, на иницијативу истог Наставно-научног већа, промовисан је за почасног доктора богословских наука Универзитета у Источном Сарајеву.

    Протођакон др Радомир Ракић је представљао Српску православну цркву на многим међуцрквеним и међународним скуповима, семинарима, конференцијама и скупштинама (Бугарска, Грчка, Аустрија, Немачка, Швајцарска, Енглеска, Мађарска, Белгија, Холандија и др.), да би, по службеном положају, неговао сарадњу са Светским саветом цркава у Женеви и са западним црквама. Тако је, као делегат Српске цркве, учествовао на скупштинама Савета цркава у Најробију (Кенија) 1975. и у Канбери (Аустралија) 1991. г. Са рефератом је учествовао на прослави стогодишњице (старокатоличке) Утрехтске уније у Холандији 1989. г. У Пратњи блаженопоч. патријарха Германа присуствовао је свечаностима 25-годишњице Светског савета цркава у Женеви (1948-1973), а са епископом жичким Стефаном започео је пројект финансијске помоћи Српској цркви од стране Светског савета цркава и западних цркава новопланираној згради Богословског факултета у Београду, на једном скупу овога тела у Ивердону (Швајцарска) 1980. г. Организовао је десетак међуцрквених или међуправославних теолошких конференција (махом мисијске природе) на просторима претходне Југославије. Као секретар митрополита дабро-босанског Николаја, с другим члановима Међурелигијског већа БиХ (оснивано 1997. г.) остварио је више службених путовања у стране земље ради разговора о новонасталом стању у тој области и пружања стварне слике у свету (Брисел, Токио, Њујорк-Вашингтон – 1998; Аман 1999; Брисел 2006).

    Први штампани рад протођакон Ракић др Радомира је превод са енглеског стручних текстова из подручја патологије говора, као о дислалији (један рад), о дисфазији (два рада) и један практични саветник родитељима за рад са дисфазичном децом – све објављено у Специјалној школи у Београду (1965-1966). У ово време штампан је превод такође са енглеског о Стефану Новаковићу, и објављен у часопису Наш језик 1966.г. У Гласнику Српске патријаршије почео је да пише 1968. г. стручне извештаје, приказе књига, запажања, преводе са енглеског, немачког и руског језика, да би дошао до изражаја у листу Православље. Сарађивао је у следећим часописима: Гласник Српске патријаршије (почев од 1968), Теолошки погледи, Богословље, Православље, Хришћанска мисао, Кнез Лазар, Весник Свештеничког удружења, Преводилац.

    Почев од 1. новембра 2012. протођакон Ракић је главни и одговорни уредник сајта Информативне службе Српске православне цркве.

    Са енглеског, немачког и руског језика превео је многобројне студије и чланке, као и књиге:

    • Пођите у миру (збирка православних мисионарских есеја), (Београд 1989);
    • Књига о икони (Крагујевац 1999), затим одлични савремени приручник за верску наставу
    • С нама је Бог од С. Колумзине (штампан одобрењем Светог арх. синода 1992), а са немачког стандардно дело
    • Свет Новога завета од Едуарда Лозеа (до сада два издања, 1986 и 1992), као
    • Бог и природа Валтера Хајтера (Београд 2004).


    Као један од ретких, објавио је и свој оригинални рад на немачком језику
    • Die Schoepfung in Christus und fuer Christus hin (Kolossebrief 1,14-20), Belgrad 2007.


    Приредио је
    • српско издање Библијског атласа од Тима Даулија (издање Библијског друштва 2000. г.),
    • као и већи број независних библијских карти, међу којима је стандардна карта Палестине;
    • колекцију ових карти објавила је Рашко-призренска епархија 2002. г.
    • Увод у девтероканонске књиге старога завета (2013), једина те врсте на српском језику, писана у виду приручника.

      Објавио је свој
    • Библијски речник (1992, 1994, 2002. и 2004).


    Капитално дело протођакона Ракића је његова двотомна Библијска енциклопедија, I том (А-Л) - 600 страна, II том (М-Ш) – 632 стране. Ово дело је, са благословом митрополита Николаја, издао Богословски факултета у Фочи 2004. г., а наишло је на велики одјек и позитивно стручно мишљење, не само у српској богословској јавности.

    У редакцији Радомира Ракића изашле су из штампе многе богословске књиге, на првом месту
    • Православна енциклопедија (превод са руског) у два тома (Нови Сад 2000), као и
    • Православна црква од епископа Калиста Вера (Београд 2000), затим
    • Првенство апостола Петра – гледиште Православне цркве, Крагујевац 1989),
    • Свети Григорије Палама и православна мистика од Јована Мајендорфа (Београд 1983),
    • Библија је у праву (Крагујевац 1986. и 1992),
    • ко и сви коментари на новозаветне књиге из пера митрополита дабро-босанског Николаја Мрђе (дванаест књига), који су намењени школској настави у богословији.


    Затим, он је редактор
    • Библије у 365 прича (Београд 1983. прво издање).


    Уредио је стручна богословска дела:
    • др Душан Глумац, Библијска археологија (Србиње 1999);
    • др Милош Ердељан, Општи увод у Свето писмо Старога завета (Србиње 2000);
    • Стеван Веселиновић, Лекције из Светога писма Старога завета – Законске књиге (Србиње 2000; овде је дописао девет наставних јединица сходно новом програму за шесторазредне богословије) и друге књиге.


    Био је сарадник Енциклопедије Православља I-III (Београд 2002), у којој је обрадио 1.000 библијских јединица. Са доцентом др Родољубом Кубатом припрема за штампу Велики Хердеров библијски атлас, дело од огромне вредности и користи за српског библијског радника, а са доцентом др Мирком Саиловићем Патрологију (Апостолски оци и учитељи) од Христа Пападопула и др.

    Ожењен је супругом Јасмином, професором сурдопедагогом, и има сина Предрага, библиотекара у Патријаршијској библиотеци. Рукоположен је у чин ђакона 23. априла 1973. године.

    Ракић је био комуникативан и упечатљив предавач који ставља снажан нагласак на општу културу студената, будућих верскопросветних делатеља; веома је широких видика, приљежан саговорник, све у настојању да прошири своја знања и знање других.

    ДУХОВНИ ПОРТРЕТИ: протођакон др Радомир Ракић



    О књизи над књигама захваљујући протођакону Радомиру Ракићу имамо задовољство прочитати библијске приповести и мудрости од прве књиге Мојсијеве ("Постање) до Откривења (Светог Јована Богослова), тумачења, приче и цитате, те објашњења у речи и слици. Више о томе можете пронаћи овде


    › Извор ‹
    spc.rs
    Izmenjeno od: Lapidus; 22.11.2017 u 10:58.

    Свако је луд на свој начин!
    рече Ђаво и седе у коприве.

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Lapidus:


  3. #2
    Napredan član Lapidus avatar
    Datum registracije
    09.02.2013
    Lokacija
    Atlantida
    Postovi
    446
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.708
    Pohvaljen 3.705 puta u 425 postova
    Moć reputacije
    66
    Протођакон Радомир Ракић гост емисије "Разговор угодни" на Телевизији Храм





    У новом издању емисије "Разговор угодни" на Телевизији Храм, гост је био протођакон Радимир Ракић, уредник информативне службе Српске Православне Цркве. Топло препоручујемо овај занимљив разговор који је водио домаћин емисије, протопрезвитер-ставрофор др Драгомир Сандо.



    Izmenjeno od: Lapidus; 23.12.2017 u 16:36.

    Свако је луд на свој начин!
    рече Ђаво и седе у коприве.

  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Lapidus:


  5. #3
    Napredan član Lapidus avatar
    Datum registracije
    09.02.2013
    Lokacija
    Atlantida
    Postovi
    446
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.708
    Pohvaljen 3.705 puta u 425 postova
    Moć reputacije
    66
    Библијска енциклопедија, протођакон Радомир Ракић
    26. Јун 2008 - 14:26

    Протођакон Радомир Ракић, БИБЛИЈСКА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА, I - II ,
    стр. 600 и 632, Духовна академија, Србиње-Фоча 2004.



    Године 2004. изашла је Библијска енциклопедија протођакона Радомира Ракића, лектора Богословског факултета Српске православне цркве у Београду (који се налази у Општини Палилула, значи нашег суграђанина) и предавача Новог завета на Духовној академији у Србињу (Фочи), као и званичног преводиоца Светог архијерејског синода у Српској патријаршији. Први том обухвата одреднице од слова А до слова Л, на укупно 586 страна (остало литература), а други том - 632 стране од слова Љ до Ш, енциклопедијског формата, двостубачно. Оба тома су снабдевена са по четири географске карте Палестине и древног света, док су кроз књиге донети дијаграми, графички прикази, скице и најнеопходније илустрације.

    На овом делу, каквог до сада није било на српском језику, протођакон Радомир Ракић је радио пуних десет година, а узор су му биле најбоље светске библијске енциклопедије. Коришћена је руска енциклопедија архимандрита Никифора с краја 19. века, која је поново штампана у Москви 1992. године. Од немачких дела коришћен је Библијски лексикон Франца Ринекера (Lexikon zur Bibel, Вупертал, седамнаесто издање1987), затим велики Брокхаусов 6-томни Библијски лексикон (Р. Brockhaus, Das grosse Bibellexikon). Од енглеских дела аутору је нарочито помогао Harper's Bible Dictionary (San Francisco 1985), као и илустрована енциклопедија (The Illustrated Bible Dictionary, Vols, 1-3, Лондон 1980). Коришћена су и друга енциклопедијска дела, лексикони, атласи, као и приручници уз Стари и Нови завет.

    Структура одредница је следећа: назив, затим је у првој загради то исто исписано јеврејском графијом, да би у другој загради стајала латинична транслитерација - правилно читање и, најзад, превод речи на српски, донет курзивом. Овај превод је веома значајан, јер семитска имена и називи увек имају своје значење. Уколико је обрађена новозаветна личност или појам, у првој загради наводи се то име или појам на грчком језику, такође уз значење у наредној загради.

    Уколико постоји више лица са истим именом, наведени су по тачкама, уз педантно цитирање места где се наведено име спомиње у Светом писму, а понекад је и више таквих референци (нпр. Захарија има у Библији 33). Код географских места изнети су подаци када и ко је вршио археолошка истраживања односне локације, резултати тих истраживања, и сл. Уколико то место више не постоји у Палестини (данашњи Израел и Јордан), описане су археолошке претпоставке где би га данас требало тражити.

    Објашњене су личности и места које се наводе у девтероканонским књигама, на пример у књигама Макавејским или код Јездре, Товита и др. Код Макавејских књига коришћен је превод Преосвећеног Епископа Атанасија Јевтића (Требиње 1995). Поједине значајније библијске личности су обрађене веома опширно како би се могла стећи потпуна слика о њима (нпр. Мојсије, Исаија, Јеремија, Илија, Јован Крститељ, Матеј, Петар, Павле, Саул ...). Аутор пише и о ванбиблијским личностима или догађајима, или локацијама (нпр. Рас Шамра, Елба, Наг Хамади...), износи династије фараона, Селевкида, Птолемејаца и др.

    Стари завет је навођен према Даничићевом преводу, а Нови завет према преводу Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве из 1984. г. Понегде је истакнуто како су поједини појам превели Емилијан Чарнић или Вук Караџић. И што је било најтеже, савесно се наводе како поједина имена гласе у Библији на српском језику, а то читање одступа од масоретског читања (нпр. стоји Озило, а треба Узило). Иначе, аутор је свуда наводио одреднице према источном начину читања вите и ите, тзв. витацизам, па тако имамо: Витлејем а не Бетлехем, Хеврон а не Хеброн, Тавор а не Табор, Кесарија, а не Цезареја, Ириод а не Херод, Језекиљ а не Хезекиел итд.).

    Издавач Библијске енциклопедије је Духовна академија Светог Василија Острошког (данас Богословски факултет) у Србињу - Фочи). Рецензент овог значајног дела за савремено српско библијско богословље је др Мирко Томасовић, ванредни професор при катедри Новога завета Духовне академије св. Василија Острошког у Србињу, док је стручни сарадник, посебно за јеврејски слог и његову транслитерацију, др Илија Томић, доцент на Богословском факултету Српске православне цркве у Београду.

    Писац Енциклопедије, првог дела те врсте у нас, и зацело небивалог опуса међу Црквама на простору претходне Југославије, као ни у ближој околини, рођен је 1938. г. у ваљевском крају (Осладић, Подгорина); завршио је Призренску богословију 1958. и Богословски факултет у Београду 1962, као и Филолошки факултета - одсек за англистику Београдског универзитета 1965.г. После постдипломских студија на Старокатоличком факултету у Берну и у Женеви, ради у Патријаршији српској, а на Богословском факултету у Београду делао пуних 14 академских година је (до 2005) као лектор енглеског језика. Сада предаје у Србињу (Република Српска). Одлуком Универзитетског Већа од 14. јула 2005. и Савета од 6. фебруара 2006. г.проф. Ракић је носилац титуле почасног доктора на Сарајевском универзитету. На свечаној Скупштини Удружења књижевника Србије и октобру 2006. г. изабран је једногласно за члана од високе установе, и то по позиву.

    Preuzeto sa sajta SPC

    Свако је луд на свој начин!
    рече Ђаво и седе у коприве.

  6. #4
    Napredan član Lapidus avatar
    Datum registracije
    09.02.2013
    Lokacija
    Atlantida
    Postovi
    446
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.708
    Pohvaljen 3.705 puta u 425 postova
    Moć reputacije
    66
    „Biblijska enciklopedija“ – važna knjiga za razumevanje Svetog pisma
    BIBLIJSKA ENCIKLOPEDIJA


    Knjiga „Biblijska enciklopedija“ delo je protođakona Radomira Rakića, lektora Bogoslovskog fakulteta SPC u Beogradu i zvaničnog prevodioca Svetog arhijerejskog sinoda u Srpskoj patrijaršiji.

    Naša srpska Biblija počiva na slovenskoj Bibliji, a slovenska Biblija na grčkoj Bibliji, odnosno na prevodu Svetoga pisma s jevrejskog na grčki jezik koji je sačinjen na vek-dva pre Hrista u Aleksandriji, a njen prevod na slovenski jezik vezujemo za Svetu braću Kirila i Metodija i njihove nastavljače, kaže Radomir Rakić, autor kapitalnog dela „Biblijska enciklopedija“.


    Knjigu je objavila Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog iz Srbinja (Foča). Izdata je u dva toma. O ovoj knjizi značajnoj za razumevanje Biblije govori autor, protođakon Radomir Rakić.

    Kako ste i kada došli na ideju da objavite knjigu „Biblijska enciklopedija“, imajući u vidu da ste autor i „Biblijskog rečnika“ i da do pre 15 godina u Srbiji nije postojala ovakva enciklopedija?
    – U Prizrenskoj bogosloviji, koju sam pohađao od 1953. do 1958. imali smo izvanrednog poznavaoca Svetoga pisma, arhimandrita Metodija Muždeku, koji je bio i rektor te dostoslavne škole, koju je 1871. osnovao Sima Andrejević Igumanov, Prizrenac, kao bogoslovsko-učiteljsku školu (svršeni učenici mogli su biti i učitelji u Staroj i Južnoj Srbiji ili se kasnije, kad se ožene, opredeliti za parohijsku službu). Arhimandrit Muždeka, potonji episkop timočki, poznavao je Sveto pismo skoro naizust! On nam je razvio veliku ljubav prema izučavanju biblijske nauke, posebno egzegeze, njegovog tumačenja. Da, ja sam pred sankcije uvedene ovoj zemlji, znači početkom 90-ih, objavio „Biblijski rečnik“, koji je odmah doživeo dva izdanja, a i kasnije je nekoliko puta preštampavan. Sad se vraćam na Vaše pitanje, zašto sam se opredelio za ovakav rečnik? Početkom 70-ih godina prošlog veka u beogradskim knjižarama pojavio se „Biblijski leksikon“, u izdanju čuvene izdavačke kuće „Kršćanska sadašnjost“. Bio je to faktički prevod s nemačkog, svejedno, ali je sva terminologija bila zasnovana na zapadnom načinu čitanja biblijskih imena, toponima, fitonima i drugog, koja uopšte ne odgovara načinu pisanja tih istih imena i termina kako su navedeni u našoj Bibliji koju su preveli Đura Daničić – Stari zavet (1868) i Vuk Karadžić – Novi zavet (1847). Da pojasnim: Daničić jeste prevodio Stari zavet s latinskog, ali ne s Vulgate koja je ozvaničeni prevod Katoličke crkve, nego s prevoda na latinski, u nas manje poznatog Imanuela Tremelijusa (umro 1580), a pritom je sva imena i toponime doneo preko slovenske Biblije, a ne kako je te iste termine našao na latinskom s kojeg je prevodio. Zbog ovoga Daničiću treba se duboko pokloniti, jer je osećao na kojoj Bibliji počiva naša kultura! Da bi čitaoci videli o čemu je reč, navodim neka imena kako se pišu i izgovaraju u zapadnoj varijanti zasnovanoj na tzv. betacizmu, a ne na vitacizmu, kako mi u naslovu na grčki jezik izgovaramo grčka slova vitu (Β β) i itu (Η η): Betlehem – Vitlejem; Jozef – Josif, Lea – Lija, Rebeka – Reveka, Jakob – Jakov, Habakuk – Avakum, Ruben – Ruvim, Herod – Irod, Jeruzalem – Jerusalim, Betel – Vetilj, Cezareja – Kesarija, Moab –Moav, Tabor – Tavor, Hošea – Osija, Obadija – Avdija itd. Zapadni čovek je, držeći se betacizma u izgovoru, počeo izgovarati i neka imena i toponime takođe s „b“, mada u samom jevrejskom iste reči se izgovaraju kako ih mi izgovaramo, na primer: Avraam, a na Abraham, ili Tavor, a ne Tabor! Pa i kad je u putanju milozvučnost, naš način izgovaranja tih imena i naziva je prijatniji za uši, u šta se čitalac mogao uveriti iz navedenih primera. Ovaj princip čitanja grčke terminologije opaža se i u savremenoj našoj bogoslovskoj književnosti; pa mi imamo izraze: eklisiologija, a ne engleziologija, sotiriologija, a ne soteriologija, pnevmatologija, a ne pneumatologija i dr. Dakle, u pitanju je pravilna terminologija koja je deo našeg srpskog identiteta, nije tek formalne prirode. Jednom rečju, naša srpska Biblija počiva na slovenskoj Bibliji, a slovenska Biblija na grčkoj Bibliji, odnosno na prevodu Svetoga pisma s jevrejskog na grčki jezik koji je sačinjen na vek-dva pre Hrista u Aleksandriji, a njen prevod na slovenski jezik vezujemo za Svetu braću Kirila i Metodija i njihove nastavljače.

    Koji je razlog što je Biblija kao najcenjenija, najprepisivanija i najprevođenija knjiga svih vremena bila i predmet najjačih osporavanja i vekovnih kontroverzi?
    – Ukratko, ona je naviše istraživana knjiga u svetskoj književnosti i najprevođenija knjiga uopšte! Imam utisak da je do osporavnja dolazilo i između samih biblista koji su se prosto u svom racionalističkom nastrojstvu takmičili ko će koga pobijati u zaključcima, pri čemu mislim na protestantske istraživače za koje je Sveto pismo bila knjiga književnosti, a ne Bogom inspirisano delo. Nastajala su natezanja oko toga ko je napisao koju knjigu, da li je Mojsije napisao pet knjiga njemu pripisivanih, da li ta i takva knjiga potiče iz ovog ili onog veka, da li je moguće da je Solomon napisao sva ona dela mudrosti, David sve psalme i slično… Pored njih, bilo je i ateista, komunista za koje Biblija nije predstavljala nikakvu vrednost, a čega smo bili i mi svedoci. Ili ljudi koji nisu pridavali značaj jevrejskoj književnosti iz čiste mržnje prema tom narodu…

    Šta se javlja kao najčešći problem u razumevanju i tumačenju Biblije i zašto?
    – Problem je u tome i što su sveštene knjige pisali ljudi drugačije kulture, knjige su pisane za drugi narod s drugačijim shvatanjima i pogledima na svet, na društvo, porodicu. U Starom zavetu ima mnogo semitizama, pa i anahronizama, o kojima ondašnji pisac nije mnogo mario, jer je hteo da ispriča poruku svom čitaocu, poruku koju je dobio kao živu reč od Boga. Tu poruku tumač, egzegeta treba da razotkrije i prenese današnjem čitaocu i slušaocu, koji razmišlja u drugačijim kategorijama, živi pod sasvim drugačijim mentalitetom, a to ponekad nije jasno. Međutim, svetootačka tumačenja su svagda pri ruci, prvo, zato što su sveti oci poznavali ondašnje prilike, a živeli su rečju Božjom i proživljavali je sobom, a drugo, vremenski su bili bliži toj sredini u kojoj su sveštene knjige napisane. Na srpskom jeziku imamo mnogo publikovanih tumačenja, strogo stručnih, kao i onih prilagođenih čitaocu s manje naučnosti (Justin Popović, Emilijan Čarnić, dok je sveti Vladika Nikolaj tumačio Sveto pismo kroz čuvene omilije i propovedi…)

    Koje su najkrupnije razlike u tumačenju Biblije kod pojedinih hrišćanskih veroispovesti?
    – U svim hrišćanskim veroispovestima Sveto pismo tumače uglavnom profesori predavači u duhovnim akademijama i na bogoslovskim fakultetima. I takvi profesori objavljuju svoja tumačenja ne obazirući se mnogo na zvanično učenje svoje Crkve, osim kod nas u Pravoslavnoj i Katoličkoj crkvi, a i tu se ne želi vršiti prisila na tumačevo izlaganje. Ipak, treba praviti razliku između komentara i tumačenja, jer tumačenje je izlaganje žive reči Božje usmereno na duhovno uzdizanje čitaoca, dok je komentar više naučan, snabdeven je svim mogućim podacima iz biblijske i vanbiblijske istorije, geografije, lingvistike, sa opsežnim fusnotama, samo da bi se prikazala naučnost komentatora!

    Koliko ste dugo radili na knjizi „Biblijska enciklopedija“, koje ste izvore koristili, ko su vam bili uzori?
    – Radio sam desetak godina, a uz to sam bio i službenik Patrijaršije, jedno vreme urednik „Pravoslavlja“. Nije postojao ni azbučnik, pa sam ga stvarao u hodu. Koristio sam jedan ruski biblijski rečnik, više nemačkih leksikona, nekoliko engleskih enciklopedija, kao i biblijsku literaturu na više jezika.

    Na kakav je odjek kod nas i u svetu je naišlo dvotomno kapitalno delo na srpskom jeziku „Biblijska enciklopedija“ čiji ste autor?
    – Mislim da ovakvo delo još nije objavljeno na Balkanu, što je konstatovano u Zagrebu na njenom prikazu. Knjiga je prikazana u Sarajevu uz učešće dvojice rimokatoličkih biblista (dr Mate Zovkić i dr Ante Popović), u Velikom Trnovu, na sofijskom Bogoslovskom fakultetu kad su govorili biblisti: poč. dr Slavčo Velčanov, novozavetnik dr Emil Trajčev i dr Ivan Želev, kao i na Kolarčevom univerzitetu uz učešće profesora: dr Dragan Milin, dr Ilija Tomić i dr Dimitrije Kalezić.

    ************************************************

    Biografija protođakona Radomira Rakića
    Protođakon Radomir Rakić rođen je 1938. u valjevskom kraju (Osladić, Podgorina); završio je Prizrensku bogosloviju 1958. i Bogoslovski fakultet u Beogradu 1962, kao i Filološki fakultet – odsek za anglistiku Beogradskog univerziteta 1965. Posle postdiplomskih studija na Starokatoličkom fakultetu u Bernu i u Ženevi, radi u Patrijaršiji srpskoj, a na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu je radio punih 14 akademskih godina (do 2005) kao lektor engleskog jezika. Sada predaje u Srbinju (Republika Srpska). Odlukom Univerzitetskog Veća od 14. jula 2005. i Saveta od 6. februara 2006. prof. Rakić je nosilac titule počasnog doktora na Sarajevskom univerzitetu. Na svečanoj Skupštini Udruženja književnika Srbije u oktobru 2006. izabran je jednoglasno za člana ove visoke ustanove i to po pozivu.

    Izvor: Jedinstvo
    Autor: Slavica Đukić
    Izmenjeno od: Lapidus; 13.03.2020 u 01:13.

    Свако је луд на свој начин!
    рече Ђаво и седе у коприве.


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 15:13.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1