+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Forum admin Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    2.769
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    10.899
    Pohvaljen 9.555 puta u 2.598 postova
    Moć reputacije
    299

    Константи́н (Кири́лл) Миха́йлович Си́монов / Konstantin Simonov

    ► Константи́н (Кири́лл) Миха́йлович Си́монов / Konstantin Simonov ◄

    (28. novembar 1915.-28. avgust 1979.)




    › Biografija ‹

    Konstantin Simonov (Petrograd, 28. novembar 1915 — Moskva, 28. avgust 1979) bio je jedan od najuticajnijih sovjetskih književnika svih vremena. Dobitnik je Staljinove nagrade za književnost 6 puta (1942, 1943, 1946, 1947, 1949, 1950), Lenjinove nagrade (1974), nagrade heroj SSSRa (1974), ordena Belog lava (najviši Čehoslovački orden), a bio je i zamenik generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca (1946—1959. i 1967—1979).

    Konstantin Simonov se je rodio 28. novembra 1915. u Petrogradu, u plemićkoj porodici. Njegova majka je bila pripadnica dinastije Rurjiković, a otac oficir u ruskoj vojsci. Po izbijanju Oktobarske revolucije, Konstantinov otac je podržavao belogardejce, tako da je napustio novostvoreni SSSR, nakon čega mu se majka udala za pukovnika Crvene armije, koji je ujedno bio predavač u vojnoj školi. Školovanje za inženjera Simonov je završio 1935. godine, nakon čega je počeo da radi u fabrici i gotovo istovremeno da piše svoje prve poeme, koje su 1936. godine objavljene u časopisima Mlada garda i Oktobor, što mu je donelo dodatno školovanje u Književnom institutu Maksim Gorki 1938, kada je napisao i svoju prvu dugu poemu Crni Pavel, kojom slavi izgradnju kanala Baltičko more—Belo more. Sledeće godine je poslat u Mongoliju kao ratni dopisnik tokom neobjavljenog japansko-sovjetskog rata, a 1940. godine je napisao Istoriju jedne ljubavi, koja je iste godine počela da se izvodi u Lenjingradskom pozorištu.

    Nakon napada Nemačke na Sovjetski Savez 1941. godine, Simonov je ponovno postao ratni dopisnik, ali je istovremeno dobio rang prvo komesara, a potom i potpukovnika. Prvo slavno ratno delo Konstantina Simonova bila je poema Čekaj me, koja je postala jedna od najpopularnijih poema ikada napisanih na ruskom jeziku, a potom je nastalo i delo Ruski ljudi, po kome je snimljen i film 1943. godine, ali i njegovo najvažnije delo iz tog razdoblja — ratni roman Dani i noći, koji govori o obrani Staljingrada.[2] Po završetku rata, ovaj proslavljeni pisac dobio je čin pukovnika, a bio je postavljen i na poziciju zamenika generalnog sekretara Unije sovjetskih pisaca.

    Zajedno s Iljom Erenburgom on je 1946. godine poslat na turneju po Sjedinjenim Državama, iz koje se je vratio sa novim američkim automobilom.

    Bez obzira na sve književne uspehe, Konstantin Simonov je ostao trajno označen svojim ratnim iskustvom, tokom kojeg je sudelovao u velikom broj važnijih bitaka, počevši od obrane Odese 1941, preko obrane Staljingrada 1942—43, pa sve do bitke za Berlin 1945. godine, pa je svoj rad ograničio pre svega na ratne romane i poeme. U skladu s tim, on je nakon rata napisao dela Drugovi po oružju (1952), Živi i mrtvi (1959), Četvrti (1961), Vojnici se ne rađaju (1964) i Poslednje leto (1971). Devet godina nakon piščeve smrti, to jest 1988. godine, objavljeni su i njegovi memoari Kroz oči moje generacije, gde kao zanimljivost piše kako je od njega tokom rata Staljin naručio delo i onda pažljivo proučavao, davao savete kako da bude napisano.

    Iako je kao urednik lista Novij mir izdao priču Ne samo hlebom, Konstanin Simonov je ipak ostao književni konzervativac i zastupnik književne verzije socijalističkog realizma, pa je zbog toga bio poražen na drugom kongresu unije sovjetskih književnika od strane frakcije koju su vodili Ilja Erenburg i Mihail Šolohov. U drugoj polovini pedesetih godina dvadesetog veka Simonov je bio upleten i u kontroverzu oko dela Doktor Živago, pošto je bio optužen da je on odgovoran za njegovo neobjavljivanje u Novom Miru, što nije bila istina iako je on javno podržao tu odluku.

    Konstantin Simonov je umro 1979. godine, u doba kada je pokušavao da, uz protivljenje vojske, stvori arhiv sećanja vojnika koji su se borili u Drugom svetskom ratu.

    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Мрвица:


  3. #2
    Forum admin Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    2.769
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    10.899
    Pohvaljen 9.555 puta u 2.598 postova
    Moć reputacije
    299
    Kako je nastala, možda, najlepša ljubavna pesma
    Čekaj me, ja sigurno ću doći



    „Čekaj me, i ja ću sigurno doći“ je po mišljenju mnogih, jedna od najlepših ikad napisanih ljubavnih pesama. Napisao ju je Konstantin Simonov, a zbog uslova u kojim je nastala ušla je u antologiju.

    Simonov bio je veliki ruski pisac, pesnik i patriota kog je sudbina često odvodila na ratne frontove. Beznadežno je bio zaljubljen u Valentinu Serovu, tada najlepšu i najpopularniju glumicu. Ona je, međutim, bila udata. Pošto je suprug general, koga je jako volela, preminuo, Valentina je dugo patila.

    Potom se upuštala u mnogobrojne ljubavne afere, ali nikog nije uspela da zavoli kao svog pokojnog supruga.

    A onda, ratne 1940. godine upoznala je Simonova, koji je godinama maštao o njoj. Ušli su u vezu koja je bila sve ono o čemu je pisac maštao, ali, nevolje tek dolaze. Simonov je otišao na ratište i u jeku najvećih borbi shvatio je da se neće vratiti kući živ. Jedino što ga je održavalo bila je fotografija i misao na svoju prelepu Valentinu koja je željno iščekivala da joj se vrati. Tada je odlučio da joj napiše pesmu koja će joj govoriti koliko je on voli, čak i kada ga ne bude više.

    Pesmu, koja je trebala da stigne Valentini posle njegove pogibije je stavio u džep, mirno iščekujući svoj sudnji dan. Međutim, desilo se čudo – jedinica u kojoj se Simonov nalazila nekako je izbegla finalni udar neprijatelja, i pisac se, živ i zdrav, vratio kući svojoj dragoj, sa pesmom u džepu.

    Venčali su se 1943, a pesma o ljubavi koja nadjačava smrt u kombinaciji sa „hepiendom“ obišla je ceo svet, i prevedena na čak 35 jezika!

    No, par narednih godina nije imao sreće. S obzirom da su bili jako popularni, plasirane su glasine da je Valentina varala Simonova dok je bio na ratištu i pisao joj „najlepšu pesmu na svetu„. Iako se dokazalo da to nije istina – general Rokosovski, sa kim su joj pripisivali aferu, je već bio u srećnoj i dugoj vezi, a glumicu je sreo na kratko tek nekoliko puta, brak glumice i pisca je bio uzdrman.

    Njena karijera kreće silaznom putanjom, Simonov je napušta 1957, ona se odaje alkoholizmu i umire sama 1975. u Moskvi.

    Izvor: vestinet.rs

  4. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Мрвица:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 23:27.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1