+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Senior pahuljica avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    222
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.463
    Pohvaljen 724 puta u 157 postova
    Moć reputacije
    35

    Rade Drainac / Radojko Jovanović / Rade Drainac

    ► Rade Drainac / Radojko Jovanović / Rade Drainac ◄

    (4. ili 26. avgust 1899. —1. maj 1943.)




    › Dela ‹

    • 1920. Modri smeh, Beograd.
    • 1921. Afroditin vrt, Prokuplje.
    • 1923. Erotikon, Beograd.
    • 1923. Voz odlazi, Beograd.
    • 1926. Dve avanturističke poeme (sa Moni de Bulijem), Beograd.
    • 1926. Lirske minijature, Skoplje.
    • 1928. Bandit ili pesnik, Beograd.
    • 1929. Srce na pazaru, Beograd.
    • 1930. Španski zid i naša ljubav, Beograd.
    • 1930. Banket, Beograd.
    • 1934. Rasvetljenje, Beograd.
    • 1935. Dragoljub Jovanović ili seljački Napoleon, Beograd.
    • 1938. Ulis, Beograd.
    • 1938. Osvrti, Beograd.
    • 1938. Čovek peva, Beograd.
    • 1940. Dah zemlje, Beograd.


    › Posthumno objavljeno ‹

    • 1925. Azil za beskućnike ili univerzalna radionica mrtvačkih sanduka
    • 1963. Crni dani, Beograd. (priredio R. Pešić)
    • 1993. Plamen u pustinji, Beograd.
    • 1999. Dela Radeta Drainca 01 - 10, Beograd. (Priredio G. Tešić)


    › Biografija ‹

    Radojko Jovanović (umetničko ime Rade Drainac; 4. ili 26. avgust 1899 — 1. maj 1943) srpski pesnik, predstavnik kosmopolitske struje u srpskoj poeziji između Prvog i Drugog svetskog rata. Stvarao je u vidu modernističnih težnji (Apoliner, Sendrar). Drainac je rođen u selu Trbunju u Toplici, učio školu u Kruševcu i Francuskoj. 1922. godine pokrenuo je časopis Hipnos. Prvu knjigu pesama pod nazivom `Afroditin vrt` štampao je 1921. godine u Prokuplju u samo tri primerka.

    Od 1926. živeo je u Parizu, gde je svirao violinu kao pratnja uz neme filmove. Usled bolesti, vratio se u Srbiju. Po mobilizaciji, učestvovao je u borbama oko Užica. Pod optužbom da je komunista, krajem 1941. su ga uhapsili četnici, ali bio je pušten na molbu viđenijih Topličana.

    Od 1942. boravio je u sanatorijumu kod Soko Banje, gde ga je povremeno posećivao Ivo Andrić. Sa tuberkulozom u poodmaklom stadijumu, vratio se u Beograd, u Državnu opštu bolnicu, gde je umro 1. maja 1943.

    Kao siromah, sahranjen je o državnom trošku, na Novom groblju, uz recitaciju njegove pesme "Nirvana" od strane glumca Milivoja Živanovića.

    U Udruženju književnika Srbije, Francuska 7 u Beogradu, postavljen je bareljef sa njegovim likom, septembra 2013. godine.

    › Nagrada „Drainac“ ‹

    • 1967. Vito Marković,
    • 1968. Branislav Petrović,
    • 1969. Radomir Andrić,
    • 1975. Srboljub Mitić,
    • 1976. Gustav Krklec,
    • 1977. Boško Ivkov,
    • 1978. Živana Damnjanović,
    • 1979. Biljana Lončar,
    • 1980. Josip Mihalković,
    • 1981. Slobodan Žikić,
    • 1982. Rusomir Arsić,
    • 1983. Aleksandar Pejović,
    • 1984. Stevan Naumović,
    • 1985. Milisav Krsmanović,
    • 1986. Miodrag Pavlović,
    • 1987. Ranko Jovović,
    • 1988. Miroslav Maksimović,
    • 1989. Radoslav Vojvodić,
    • 1990. Vesna Parun,
    • 1991. Slobodan Rakitić,
    • 1992. Stanoje Makragić,
    • 1993. Dragan Dragojlović,
    • 1994. Zlata Kocić,
    • 1995. Tanasije Mladenović,
    • 1996. Stevan Raičković,
    • 1997. Božidar Šujica,
    • 1998. Đoko Stojčić,
    • 1999. Matija Bećković,
    • 2000. Zoran Bognar i Slobodan Stojadinović, za knjigu „Uninije“,
    • 2001. Predrag Čudić i Miroslav Cera Mihailović,
    • 2002. Alek Vukadinović, za knjigu „Pesnički atelje“,
    • 2003. Vladimir Jagličić, za knjigu „Pred noć“,
    • 2004. Radosav Stojanović, za knjigu „Netremice“,
    • 2005. Bratislav Milanović,
    • 2006. Zoran Milić, za knjigu „Žrvanj u nigdini“,
    • 2007. Krstivoje Ilić za knjigu „Poreklo soneta“,
    • 2008. Ljubomir Simović (2008),
    • 2009. Zoran Vučić, za knjigu „Stari i novi stihovi“
    • 2010. Aleksandar Lukić, za knjigu „Ne spominji đavola“
    • 2011. Ivan Negrišorac, za zbirku pesama „Svetilnik“
    • 2012. Andrej Jelić Mariokov, za zbirku pesama „Raskućeni stihovi“
    • 2013. Miljurko Vukadinović, za knjigu „Škr Gut“
    • 2014. Miloš Janković
    • 2015. Živorad Nedeljković
    • 2016. Gordana Đilas za zbirku pesama „Sever, udaljen zvuk”


    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora pahuljica:


  3. #2
    Senior pahuljica avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    222
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.463
    Pohvaljen 724 puta u 157 postova
    Moć reputacije
    35
    Ljubav poznatog književnika

    Rade Drainac je poput mnogih velikih pesnika uglavnom bio bez para, govorili su da je proćerdao život, da je skitnica i boem, a sam za sebe je jednom izjavio: “Pesnik krvave istine i čovekovog prava. Upamtite: To sam ja!”. Životario je, govorio da kada bi se poezija jela, on bi bio najslavniji kuvar na svetu, Radojko Jovanović, u pesništvu poznatiji kao Rade Drainac, tek pred kraj života je postao pesnik bunta.

    Rodio se poslednje godine XIX veka u siromašnoj kući, pa mu je i celo detinjstvo proteklo u oskudici i nemaštini – čuvao je stada, išao u nadnicu, radio u polju, sa 14 je otišao od kuće, napustio školu, bio u ratu, stigao čak do Francuske i već sa 20 godina imao životnog iskustva kakvo neko ne stekne za ceo svoj život. Vedrog duha, umeo je često da se šali i mnoge stvari nije shvatao ozbiljno. Bujna mašta mu je pomogla da postane jedan od najplodnijih beogradskih pisaca. A pisao je svuda – u kafani, na palubi broda, u kancelariji za pisaćim stolom, u kupeu voza. Na tim mestima je progovarala njegova pesnička misao i nastajale zbirke pesama, 15 objavljenih.

    Kafana mu je bila druga kuća, u njoj je zdravlje gubio, slamao srca ženama, prijatelje razneživao svojom poezijom, a kad mu je bilo najteže žudeo je za toplim majčinim zagrljajem. Kažu da je majku veoma voleo, teško je podneo njenu smrt. I tek tada, kada je jedna važna ženska figura otišla iz njegovog života, bar u ovom fizičkom smislu, Rade je odlučio da svoje srce pokloni jednoj ženi. Bio mu je potreban saputnik kroz ovaj surovi život. O tome je pisao: “Čovek je suviše velika kukavica da bi se odlučio na samotni život do groba. Neko mu je potreban, da sluša njegove ludosti, ili mudrosti, da pati zbog njegove nesreće, ili da mu u ušima sipa otrovni prašak kao u Šekspirovim dramama…”.


    "Noću niz ulice gradske na prstima nosim mesec i tugu ostavljam pod prozorima izgubljenih žena."

    Na ludi kamen je stao u Skoplju, a mlada je bila Darinka, ćerka tadašnjeg senatora Hadži-Ristića. Vredna, radna i mila devojka nije dugo izdržala pored ovog nestalnog boema. Nedugo nakon večanja su se rastali i otišli različitim putevima. Godinama kasnije Rade je navraćao u Skoplje, pa je i više puta bio viđen u društvu supruge jednog poznatog lekara. Elegantna gospođa šetala je korzoom sa svojom malenom ćerkom i uživala u razgovorima sa pesnikom. Kakvi su to razgovori bili i da li je bilo simpatija među njima, nije se znalo, a kritičar Đorđe Jovanović ih je ovako opisivao: “Od početka do kraja korzoa vodili su razgovor. O čemu su pričali – jedino su oni znali. Lice ove žene blistalo je od unutrašnjeg, duševnog zadovoljstva. Osmeh njenih uvek nasmejanih usnica, bio je blag kao suncem ozaren. Samo amor može da da takav izraz licu. On je u društvu ove žene odavao srećnog čoveka. Da li su to bile pesnikove duboke duševne ili trenutne radosti? Ako je ono prvo, a to je više nego sigurno, između Drainca i ove gospođe postojala kakva ljubav, pesnik “vagabund” i “skitnica” sigurno je umeo toplo i žarko da ljubi, mora da je postojala iz ranijeg vremena, a više nego verovatno da je ona bila ona “draga Cica” kojoj Drainac posvećuje svoje stihove u “Banketu”…”. Na početku ove zbirke pesama nalazi se pesma bez naslova, umesto naziva pesme tu je posveta: “Tebi, draga Cico, ovaj penušavi okean lirike za jednu kap ljubavi iz Tvoga srca”, dok kraj pesme liči na nekakav testament u stihu.

    Voleo je žene… onako do srži. Možda je jedino više žudeo za Parizom. Pariz mu je uvek bio na usnama i u srcu. Večito usamljen i pored velikog broja prijatelja, nosio je neku setu i tugu, zauvek tražeći svoju srodnu dušu. I nikada je nije našao. Možda je upravo ta gospođa bila njegova velika ljubav… Kako bilo, poslednje dane svog života je proveo u društvu prijatelja. Bolest ga je slomila i dok je ležao u bolnici jedne aprilske noći zapisao je: “Izdržaću do Prvog maja, da umrem na radnički praznik. Oprostite mi što sam vas noćas uznemirio… Ja umirem za verom u krajnju pobedu dobra i naše oslobođenje.” Kako je zapisao, tako se i desilo… Umro je sutradan, na praznik rada, imao je samo 44 godine.

    Rade je voleo žene, ali su ga na večni počinak ispratile tek dve-tri prijateljice. Ona koju je voleo i koja je njega volela nije bila kraj njega. Sahranjen je onako kako je sam zahtevao:

    Ne žalite me: ja sam za života kao plačna vrba proplakao za sobom
    Moje je sve u ovom testamentu što danas pišem:
    Ako jedna gospa bude želela da spava naporedo s mojim grobom
    Okrenite joj glavu ka mome srcu
    Više moje glave ni ploče ni poprsja,
    Kad budem silazio niz stepenice pakla ili neba
    Ne treba časti skitaču
    Koji je celim životom žudeo samo čašicu ljubavi i koru hleba.

    Užarenom iglom po mojoj koži zapišite ove reči:
    “Spavaj prvi put mirno, druže Drainče
    Veliki naš putniče”
    I ništa više!

    Izvor: wannabemagazine.com

  4. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora pahuljica:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 01:00.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1