+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.387
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.250 puta u 11.092 postova
    Moć reputacije
    967

    Miroslav Krleza / Miroslav Krleža

    ► Miroslav Krleza / Miroslav Krleža ◄
    ( 7. jul 1893 - 29. decembar 1981)




    › Dela ‹

    Romani
    • Povratak Filipa Latinovića
    • Bobočka
    • Tri kavaljera frajle Melanije
    • Poplava
    • Ljudi od papira

    Poezija
    • Пјесме“ I и II, (1918)
    • „Пјесме“ III, (1919)
    • „Хрватски бог Марс“ (1922; потпуна и коначна варијанта 1933)
    • „Пјесме у тмини“ (1937)
    • „Новеле“ (1924)
    • „Хиљаду и једна смрт“ (1932)
    • „Повратак Филипа Латиновића“ (1932)
    • „Новеле“ (1937)
    • „Баладе Петрице Керемпуха“ (1936)
    • „На рубу памети“ (1938)
    • „Банкет у Блитви“ (1938), (1939), (1962)
    • „Заставе“ (1969)

    Drame
    • „Краљево“ (1915)
    • „Кристифор Колумбо“ (1917)
    • „Микеланђело Буонароти“ (1918)
    • „У логору“ (1920)
    • „Вучјак“ (1924)
    • „Господа Глембајеви“ (1929)
    • „У агонији“ (1928)
    • „Леда“ (1930)
    • „Аретеј“ (1959)


    › Biografija ‹

    Рођен је 1893. у Загребу, где је завршио основну школу и нижу гимназију. Средњошколско и више образовање довршио је у домобранској кадетској школи у Печују и војној академији у Будимпешти. Још као ученик гимназије, Крлежа се интересовао за друштвена и политичка питања свога времена, и из тог периода почиње његова наклоност према радничком покрету. „Као нижегимназијалци“, каже Крлежа, „ми смо залазили у ону за добре пургере тако страшну двокатницу у Илици педесет и пет, на којој се првога маја вијао црвени барјак и из које је странка са тамбурашким збором ишла на првомајску прославу у Пивовару“. Општи талас националног и општејугословенског расположења уочи ослободилачких балканских ратова понео је и младог Крлежу, и он је, као и под кровом аустро-мађарских војних школа, убеђено очекивао национални преврат који ће остварити идеју југословенског уједињења. Са таквим осећањима он је прешао у Србију с намером да као добровољац ступи у њену војску. Али српске војне власти нису разумеле младог националисту, па су га после хапшења и многих сумњичења предале аустријским властима у Земуну. Осумњичен, после тога, да је српски шпијун, Крлежа је поново ухапшен, лишен чина и, кад је отпочео Први светски рат, послат на Источни фронт као обичан војник. Његова лична драма, као и трагични догађаји у светској ратној катастрофи, развејали су његове младићке илузије, и он отада покушава да судбину јужнословенских народа сагледа у идеалима социјалистичке идеологије. Некада страсни обожавалац „Душанових чета“, „белих орлова“ и пијемонтске улоге Србије у остваривању националног сна и уједињењу, постао је песник „свете комуне“ која је уз тријумфалну хуку звона обарала круне и престоле.


    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:12.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1