+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Prijatelj foruma
    Mishek avatar
    Datum registracije
    23.10.2014
    Postovi
    1.145
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    790
    Pohvaljen 3.402 puta u 1.259 postova
    Moć reputacije
    130

    Eustahija Arsic / Eustahija Arsić

    ► Eustahija Arsic / Eustahija Arsić ◄

    (14. mart 1776 – 17. februar 1843)






    › Dela ‹


    • Sovet maternji
    • Slovo nadgrobnoe



    › Biografija ‹


    Prva srpska spisateljica rođena je u porodici Cincić u Irigu, 14. marta 1776, a umrla u Aradu 17. februara 1843. godine.

    O školovanju Arsićeve nema podataka, ali se zna da je bila obrazovana. Čitala je Rajića, Dositeja, Stojkovića, Kengelca i Julinca. Bila je pretplaćena na sva Dositejeva dela, još početkom XIX veka, u Aradu, gde je živela sa roditeljima. Od stranih pisaca čitala je Tomsona, čijim je Sezonama bila inspirisana za svoje delo Poleinaja razmišlenija. Po njenoj pesmi Slovo nadgrobnoe iz klasične starine vidi se da je poznavala i ovu vrstu književnosti. Postoje indicije da je znala nemački ili engleski, latinski i rumunski. Mlada se udala za izvesnog Lackovića, trgovca u Koprivnici, zatim za Tomu Radovanovića, imućnog trgovca u Karlovcu (Hrvatska), koji je kupio plemstvo od bečkog dvora. Prvih godina XIX veka po treći put se udala za plemića Savu Arsića, dugogodišnjeg senatora i gradskog načelnika aradskog, upravitelja i velikog dobrotvora aradske preparandije, mecene srpskih književnika toga doba. Tek posle udaje za njega počinje se baviti književnim radom.

    Prvo svoje delo Sovet maternji štampa anonimno 1814, i posvećuje ga Urošu Nestoroviću. Posebno je štampala još samo jedno delo. Saradivala je u Letopisu Matice Srpske 1829. godine, bila je revnostan pretplatnik na svaku srpsku knjigu, na listove i časopise i poznata kao mecena naših književnika. P. Berić 1820, iz zahvalnosti, posvetio joj je svoj prevod Vilandova Agatona, a J. Vujić 1833, svoje Živoloopisanije. Vuk joj se 1821. obratio pismom da mu skuplja pretplatu na treću knjigu narodnih pesama. Bila je dobrotvor više srpskih i rumunskih prosvetnih i verskih ustanova. Matici srpskoj je ostavila dva legata, prvi 1837, a drugi već svojim testamentom 1843. godine. U odi koju je Grigorije Jakšić posvetio njenom mužu i njoj, nazvao ju je "prvom spisateljicom srpskom". I Šafarik će je sa istim epitetom uvrstiti u svoju Istoriju naše književnosti. Njeno delo Slovo nadgrobnoe štampano je u Antologiji starije srpske poezije. Poslednjih godina života imala je razne neprilike u vezi sa preparandijom i parničila se oko imanja.

    Sahranjena je u porodičnoj grobnici u Aradu, u današnjoj Rumuniji.


    › Izvor ‹
    riznicasrpska.net

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Mishek:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:05.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1