+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Prijatelj foruma
    Mishek avatar
    Datum registracije
    23.10.2014
    Postovi
    1.145
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    790
    Pohvaljen 3.406 puta u 1.259 postova
    Moć reputacije
    130

    Raymond Chandler / Rejmond Čendler

    ► Raymond Chandler / Rejmond Čendler ◄

    (23. jul 1888 – 26. mart 1959)







    › Dela ‹


    • Ucenjivači ne pucaju (Blackmailers Don't Shoot), 1933.
      • Ubistvo pametnog Aleka (Smart-Aleck Kill), 1934.
      • Crvenokosa u akciji (Finger Man), 1934.
      • Ubica na kiši (Killer in the Rain), 1935.
      • Nevada Gas (Nevada Gas), 1935.
      • Španska krv (Spanish Blood), 1935.
      • Zavesa (The Curtain), 1936.
      • Pucnjava kod Sirana (Guns at Cyrano's), 1936.
      • Zlatna ribica (Goldfish), 1936.
      • Čovek koji je voleo pse (The Man Who Liked Dogs), 1936.
      • Hapšenje u ulici Nun (Pickup on Noon Street), 1936; originalno izdata pod naslovom Osveta u ulici Nun (Noon Street Nemesis)
      • Mandarinova raga (Mandarin's Jade), 1937.
      • Probaj devojku (Try the Girl), 1937.
      • Bej Siti bluz (Bay City Blues), 1938.
      • Kralj u žutom (The King in Yellow), 1938.
      • Crveni vetar (Red Wind), 1938.
      • Dama u jezeru (The Lady in the Lake), 1939.
      • Opasni biseri (Pearls Are a Nuisance), 1939.
      • Opasnost je moj posao (Trouble is My Business), 1939.
      • Nema zločina u planinama (No Crime in the Mountains), 1941.
      • Olovka (The Pencil), 1959. objavljena posthumno; originalno objavljena pod naslovom Marlou protiv Sindikata (Marlowe Takes on the Syndicate), takođe objavljena pod naslovima Pogrešan golub (Wrong Pigeon) i Poslednji slučaj Filipa Marloua (Philip Marlowe's Last Case)



    › Biografija ‹

    Rejmond Tornton Čandler (eng. Raymond Thornton Chandler; Čikago, 23. jul 1888 — La Hoja, 26. mart 1959) je bio američki pisac kriminalističkih priča i romana koji je imao bitan uticaj na razvoj moderne kriminalističke literatuere. Njegov literarni junak Filip Marlou je postao sinonim za „privatnog detektiva“.

    Rođen je u Čikagu 1888. Posle razvoda roditelja, Čandler je 1895. sa majkom otišao Englesku da živi kod ujaka. Od 1900. se školovao na eng. Dulwich College - колеџу Далиџ u Londonu, gde je stekao klasično obrazovanje. Britansko državljanstvo dobija 1907. da bi mogao da radi u admiralitetu. Na tom poslu je proveo godinu dana, a zatim je neuspešno radio kao novinar. U to vreme je pisao i romantičnu poeziju.
    U SAD se vratio 1912. i nastanio se u Los Anđelesu. Duži period je proveo radeći razne poslove i štedeći novac da bi ujaku mogao da vrati pozajmicu. Nakon završenog kursa za knjigovođu dobio je stalan posao. Kad su SAD 1917. ušle u Prvi svetski rat, Čendler se prijavio u kanadsku vojsku i služio u Francuskoj. Posle rata se sa majkom vraća u Los Anđeles, gde se zaljubljuje u Sisi Paskal (rođena eng. Pearl Eugenie Hurlburt - Перл Јуџини Херлберт), udatu ženu koja je bila 18 godina stariju od njega. Venčali su se 1924, nedugo posle smrti Čandlerove majke. Godine 1932. postao je potpredsednik naftne kompanije, ali posle godinu dana napušta taj posao zbog alkoholizma, rasejanosti i suicidalnih misli.
    U traženju izvora prihoda, Čendler se okušao u pisanju petparačke literature (eng. pulp fiction). Prvu kriminalističku priču je objavio 1933. u časopisu Crna maska (eng. Black Mask), a potom je u raznim časopisima objavio još nekoliko priča. Neke od njih je kasnije preradio u romane.
    Prvi Čandlerov roman bio je Veliki san (eng. The Big Sleep), a objavljen je 1939. i postigao je veliki uspeh. Uspeh je vodio u Holivud, gde je radio kao scenarist: sa Bilijem Vajlderom je napisao scenario za film Dvostruka obmana (eng. Double Indemnity, 1944.), originalni scenario za film Plava dalija (eng. The Blue Dahlia, 1946.), a sarađivao je i na scenariju za Strance u vozu (eng. Strangers on a Train, 1951.) Aflreda Hičkoka.
    Čandlerovo zdravstveno i psihičko stanje se pogoršalo posle ženine smrti 1954, kada se ponovo odaje alkoholu i pokušava samoubistvo. Kvalitet i kvantitet njegovih dela je drastično opao. Umro je 1959. od zapaljenja pluća u La Hoji, Kalifornija.
    Proza Rejmonda Čandlera je predmet divljenja kritičara i pisaca. Iako je na njegov tečan stil „grubijana“ nesumnjivo uticao eng. Dashiell Hammett - Дешијел Хемет, njegova oštra i lirska poređenja su originalna: „Činilo se da minuti prolaze na vrhovima prstiju, s prstom na ustima“, „Svetlo me prikovalo za zid kao zgnječenu muvu“, definišući stil žanra privatnog detektiva. Mada, njegov junak Filip Marlou nije stereotipan grubijan, već kompleksan, ponekad sentimentalan čovek sa malo prijatelja, studira šahovske partije i sluša klasičnu muziku. On će odbiti novac od klijenta ako etički nije zadovoljan urađenim poslom.
    Čandlerove priče i romani su pisani u prvom licu, kroz sećanja glavnog junaka, pri čemu nam prenose vreme, mesto i ambijent Los Anđelesa iz 1930-ih i 1940-ih godina. Mesta su stvarna, pod pseudonimima: Bej Siti je Santa Monika, Grej Lejk je Silver Lejk, a Ajdl Veli je sinteza zapravo San Fernando Vali.
    Čandler je bio i dobar kritičar kriminalističke literature, pa je esejom „Jednostavna umetnost ubistva“ (eng. The Simple Art of Murder) postavio visoke standarde u literarnoj kritici.
    Svi njegovi romani su ekranizovani; najpoznatija je ekranizacija romana Veliki san (1946.) reditelja Hauarda Hoksa, sa Hemfrijem Bogartom u ulozi Filipa Marloua; koscenarist je bio Vilijam Fokner. Rad Rejmonda Čandlera na scenarijima i adaptaciji njegovih romana značajno je uticao na razvoj i kvalitet američkog „film noara“ (crnog filma).
    Godine 1955. dobio je nagradu Edgar (eng. Edgar Award) Američkog udruženja pisaca krimića (eng. Mystery Writers of America) za roman Dugi oproštaj, a februara 1959. je postao predsednik Udruženja.
    Komisija za kulturno nasleđe Los Anđelesa je jednoglasno usvojila predlog novinara Džesa Brejvina (Jess Bravin), pa je Gradska uprava Losa Anđelesa 5. avgusta 1994. zvanično imenovala „Trg Rejmonda Čandlera“ (Raymond Chandler Square) kao kulturno istorijski spomenik, u počast Rejmondu Čandleru, za doprinos u pisanju hronike Los Anđelesa. Trg se nalazi na raskrsnici bulevara „Kauenga“ i „Holivud“, gde se nalazi kancelarija Filipa Marloua u Čendlerovim romanima.


    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Mishek:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 10:16.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1