+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.387
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.247 puta u 11.092 postova
    Moć reputacije
    967

    Herman Hesse / Herman Hese

    ► Herman Hesse / Herman Hese ◄
    (02.07.1877.- 09.08.1962.)





    › Dela ‹

    • 1904. Peter Kamencind (nem. Peter Camenzind)
    • 1906. Pod točkom (nem. Unterm Rad)
    • 1910. Gertruda (nem. Gertrud)
    • 1914. Rozalda (nem. Rosshalde)
    • 1915. Knulp (nem. Knulp)
    • 1919. Demijan (nem. Demian)
    • 1919. Klajn i Vagner (nem. Klein und Wagner)
    • 1919. Čudne vesti sa Druge Zvezde (kratke priče) (nem. Märchen)
    • 1920. Klingsorovo poslednje leto (nem. Klingsors letzer Sommer)
    • 1920. Tumaranja (nem. Wanderung: Aufzeichnungen)
    • 1922. Sidarta (nem. Siddhartha)
    • 1927. Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf)
    • 1928. Kriza: Stranice iz dnevnika (nem. Krisis: Ein Stück Tagebuch)
    • 1930. Narcis i Zlatousti (nem. Narziss ung Goldmund)
    • 1932. Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt)
    • 1937. Autobiografski eseji (nem. Gedenkblätter)
    • 1942. Poeme (nem. Die Gedichte)
    • 1943. Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel)
    • 1946. Ako se rat nastavi… (eseji) (nem. Krieg und Frieden)
    • 1976. Moja vera: Eseji o životu i umetnosti (nem. My belief: Essays on Life and Art)
    • 1995. Završene bajke Hermana Hesea (nem. The complete Fairy Tales of Herman Hesse)



    › Biografija ‹

    Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877 — 9. avgust 1962.) je bio nemački pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uočljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i mistične teme i veliki uticaj budističke i hinduističke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.

    Rođen je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. Njegovi roditelji služili su u Indiji Bazelskoj misiji, protestanstkom misionarskom društvu. Hermanova majka, Marija Gundert, rođena je tokom jedne takve misije u Indiji, 1842. godine. Opisujući svoje detinjstvo ostavila je zabelešku da nije bilo naročito lepo. Roditelji su je ostavili u Evropi kada je imala samo četiri godine da bi se vratili u Indiju.1922. godine emigrirao je u Švajcarsku, 1923. je postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (nem. Narziss und Goldmund) koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj.
    Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf). Ipak, njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895—1966), trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt).

    Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (nem. Das Glasperlenspiel), jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.
    Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.



    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:01.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1