► Janko Veselinovic / Janko Veselinović ◄
(13.05.1862.- 26.06.1905.)





› Dela ‹


  • Slike iz seoskog života, 1886-1888.
  • Poljsko cveće, 1890.
  • Stari poznanici, 1891-1896.
  • Seljanka: pripovetke iz seoskog života, 1893.
  • Rajske duše, 1893.
  • Hajduk Stanko: istorijski roman u tri dela, 1896.
  • Večnost: narodna bajka, 1899.
  • Ašikov grob: Priča o ljubavi Pavla i Đule: (Srpski Romeo i Julija)
  • Mali pevač: pripovetke
  • Pripovetke
  • Borci
  • Pisma sa sela



› Biografija ‹

Janko Veselinović (Crnobarski Salaš, 13. maj 1862 — Glogovac, 26. jun 1905) je bio srpski književnik.
Bio je najbolji učenik šabačke gimnazije (1878). Potom je upisao bogosloviju, koju nije završio, a zatim učiteljsku školu koju takođe nije završio. Za tadašnje vreme i to je bilo dovoljno da bude sa nepunih 18 godina učitelj u Svileuvi. U Svileuvi je upoznao svoju buduću suprugu Jovanku Joku Jovanović sa kojom se i venčao 1881. Godine 1884 je raspoređen u selo Kostur kod Pirota. Odbio je izrazivši želju da u Beču završi telegrafski kurs. Zbog bolesti se vratio u Srbiju gde je nastavio kurs, provodeći vreme po kafanama tako da kurs nije završio.
Kasnije je Janko bio predsednik opštine Koceljeva, pa ponovo učitelj. Književnik je bio i pomoćnik glavnog urednika lista Srpske novine, odakle potiče i njegovo veliko prijateljstvo sa glavnim urednikom Milovanom Glišićem. Bio je i korektor Državne štamparije, dramaturg Narodnog pozorišta, pokretač i urednik lista Zvezda, urednik listova Pobratim, Dnevni list. Pripovedač, romansijer, dramski pisac. Zbog kritika vlasti, bio je više puta u zatvoru.
Neuredan život je ostavio tragove, pa je oboleo od tuberkuloze, od koje je i umro. Na njegovoj sahrani su bili čak i Aleksa Šantić i Svetozar Ćorović, koji su zbog toga doputovali iz Mostara.


› Izvor ‹
Wikipedia