+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.387
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.252 puta u 11.092 postova
    Moć reputacije
    967

    Laza K. Lazarevic / Laza K. Lazarević

    ► Laza K. Lazarevic / Laza K. Lazarević ◄
    ( 13.05.1851. — 07.01.1891.)








    › Dela ‹


    Pripovetke

    • Prvi put s ocem na jutrenje
    • Školska ikona
    • U dobri čas hajduci
    • Na bunaru
    • Verter
    • Sve će to narod pozlatiti
    • Vetar
    • On zna sve
    • Švabica




    › Biografija ‹

    Laza je rođen 1. maja 1851. godine u Šapcu od roditelja Kuzmana i Jelke. Izgubivši rano oca, koji je bio trgovac u tome gradu, bio je upućen poglavito majčinom staranju i njenoj ljubavi. Po svršetku osnovne škole započne učiti u Šapcu gimnaziju, koju produži i svrši u Beogradu 1867. posle čega se upiše u pravni fakultet Velike Škole. Još u nižim razredima gimnaziskim, u Šapcu, Laza je počeo pisati — najpre pesmice a po tom je beležio narodne podskočice, slušajući ih i u gradu i u selima pocerskim i mačvanskim, kuda bi češće odlazio u goste. U Beogradu mu se razvi volja za rad književni pored ostaloga i blagim uticajem koji je na nj imao njegov zet književnik Milorad P. Šapčanin. Kad je docnije, u jeku svoje književne slave, izdao prvu, i jedinu, zbirku svojih pripovedaka, Laza je te radove posvetio Šapčaninu. U Velikoj Školi rađaše u đačkoj družini "Pobratimstvu", prevodeći s ruskoga i nemačkoga jezika poučne prirodnjačke članke i oglede ruske beletristike — škole realističke.
    Pravne nauke svrši u leto 1871, a u samom početku 1872. postane državni pitomac i ode u Berlin da izučava medicinu.
    U Berlinu je Laza marljivo učio svoje specijalne studije i, osem toga, mnogo čitao, dopunjujući svoje književno obrazovanje. Ali je najvažnije što je, za to vreme, počeo rad na onoj književnoj vrsti na kojoj je malo radio a mnogo uradio. Tu je početak njegovu pisanju pripovedaka.
    Ratno doba, 1876.—1877, proveo je u Srbiji kao lekarski pomoćnik, a po tom je opet otišao u Berlin radi produženja svojih medicinskih studija, koje je završio s kraja 1878, a u početku 1879. bude proglašen doktorom medicine i hirurgije, posle čega je nameravao polagati i državni ispit u Nemačkoj. Pruska mu vlada to odobri, ali ga srpska pozva da odmah dođe u otadžbinu, gde bude postavljen za fizikusa okruga beogradskoga.

    U Berlinuje bio napisao tri pripovetke. Prvu "Švabicu" nije štampao nikako, i ako se docnije, kao pripovedač prvoga glasa, u dva maha vraćao na nju i spremao je za štampu, pozivan i moljen od dvojice urednika, ondašnjih književnih listova beogradskih. Drugu je — "Prvi put s ocem na jutrenju" — štampao u ilustrovanoj "Srpskoj Zori" 1879. pod imenom "Zvona s crkve u N." i bez svoga potpisa. Treća berlinska pripovetka — "Školska ikona" — izišla je iduće, 1880, godine u dubrovačkom "Slovincu". Prva je istorija jedne ljubavi, u trećoj je ljubav također našla, i ako trgnuta u pozadinu, svoje mesto, a druga je slika jednoga događaja porodičnog. U svima ovim pripovetkama dominira osećajna strana prirode pripovedačeve. Ali se ta žica ipak ne razvija u beskrajnost: realizam, koji se i dotle javljao mestimično u našoj književnosti, došao je kao granica svakoj prenagljenosti, on određuje meru osećajnosti i čini da mesto otužne sentimentalnosti starijega doba dobijemo umetničko delo iz stvarnoga života. Osem toga, u njima na kraju krajeva održavaju prevagu porodični obziri, bilo da se zbog toga treba odreći ljubavi sa tuđinkom ili napustiti svoje navike, želje, strasti i preporoditi se duhom.

    "Što je Laza postavljen za fizika sa sedištem u Beogradu, dobio je on vrlo podesno mesto: ostajući u sredini srpskoga kulturnoga života, mogao je u jedno izlaziti redovno u narod i tako zahvatiti iz toga neiscrpnoga vrela, kako za književnost tako i za sva polja inteligentnoga rada. Putujući lekarskim poslom po selima beogradskim, dopunjivao je sliku i poznavanje seoskoga sveta koje je, i ako varoško čedo, bio dotle stekao. O tome je on, sve što bi mu se značajnije učinilo, redovno zapisivao, kao što je to i inače uvek radio. U njegovim rukopisima ima mnoštvo takih beležaka: pojedinih reči, izreka, značajnih rečenica ili duhovitih šala, karakterističnih činjenica ili događaja. Neki od tih zapisa potiču baš iz vremena njegovih fizikovanja".

    Lazarević je bio učenik škole Turgenjevljeve. Ali je to bio darovit učenik: stvaralac a ne kopista. Opaženo je da se neki od tadašnjih radova njegovih mogu uzeti kao lekarevi zapisi pri izletima u narodnu okolinu onako kao što Turgenjev ima" Lovčeve zapise". Tu dolaze slike "U dobri čas hajduci!" i "Na bunaru". Ali se na tom spoljnom opažaju i ostaje: ono što se u tim slikama iznosi postalo je na srpskom zemljištu i u literaturu je ušlo prečišćeno dušom najdarovitijeg i najobrazovanijeg Srbina pripovedača. Takvi se, spoljni, opažaji sličnosti mogu navesti i za dalje dve pripovetke njegove: "Verter" i "Vetar", kad bi se smelo samo po polaznoj tački suditi — te bi se mogle smatrati kao pandani Turgenjevljevih radova "Fausta" i "Dima". Ali je u njima sličnosti toliko koliko je ima među različitim radovima dva slikara, čije su umetničke slike smeštene u slične ramove. — U seoski se život, ostavljajući na stranu sitne započetke i odlomke, Lazarević nije više vraćao od kako je s "Verterom" prešao u sredinu gradsku a po tom s pripovetkom "Sve će to narod pozlatiti" u sredinu malogradsku. Ovaj, poslednji, život dao je građe i za pripovetku "On sve zna", kojom se uspešno takmičio 1889. za prvu nagradu Književne Zadužbine Marinovićeve pred Srpskom Kraljevskom Akademijom, kojoj je 1888. godine postao član dopisnik.

    Po istom je redu Lazarević prestao biti okružnim fizikom — "seljačkim lekarem" — i dobio na upravu glavnu državnu bolnicu u Beogradu, a na dve godine pred smrt postavljen je za sanitetskog potpukovnika i Kraljeva lekara.

    Godine 1886. iziđe njegova zbirka "Šest pripovedaka..." koje je napisao i štampao u listovima do 1882. "U istoriji se srpske književnosti malo kad dogodilo da kakva knjiga bude dočekana s takim svestranim oduševljenjem kao ova. I oni čitaoci koji su dotle samo nepotpuno, neki pak i nikako, znali njegove radove stali su začuđeni. Sva kritika pozdravi jednodušno pisca kao nenadmašnoga velikana u srpskoj pripoveci. Za tim se stadoše, sve češće, javljati i prevodi pojedinih priča na mnogim tuđim jezicima, sa vrlo simpatičnim odzivima o srpskom pripovedaču. U srpskoj se javnoj reči iskazivahu najvrelije želje da se što pre dočeka još koja stvar iz njegova pera. Takva jednodušnost ulivaše njegovim prijateljima nadu da će mu se povratiti volja za pisanje, te ga sa svih strana podsticahu..." Jer se Laza za pune četiri godine ne bejaše javio nikakvim novim radom. Dva su uzroka što je tako bilo. Prvi je u ogromnosti lekarskoga posla koji razvi i u praksi kao prvi lekar prestonički i u društvima: lekarskom, gde je masa radova njegovih, i drugim prosvetnim i humanim. Drugi je u ovome. "Njegov učitelj i prijatelj Vatroslav Jagić, često mu je još u Berlinu svraćao pažnju, mimo Gogolja i Turgenjeva, i na druge velike ruske realiste: Gončarova, Dostojevskog i Tolstoja, a na polasku Lazinu u Beograd naročito mu preporučio da čita roman poslednjega" Anu Karenjinu". Kako Laza nije mogao te knjige naći u Beogradu, zbog slabih knjižarskih veza između Srbije i Rusije, taj je savet, i ako ne zaboravljen, ostao neposlušan. Tek nekako početkom 1885. Laza uze "Anu Karenjinu" i pročita je. Utisak beše neobičan, ali i strašan: prema onoj sili Lazi se učini daje ovako drukčije pisanje ništavno. Prosto kao da mu se odsekoše ruke; on se više ne smede mašiti za pero". Tek se s kraja 1888. javi pripovetkom "Vetar". Ali se sada javi i s novim poletom i s rezultatom dugovremena ćutanja. "U V e t r u imamo dva radna lica: majku i sina. Ta je majka bez ikake sumnje jedan od najlepših stvorova u svoj našoj književnosti; ona lepo pristaje k onim divnim slikama srpske majke u narodnim našim pesmama... Majka se u "Vetru" pokazuje puna ljubavi, puna predanosti, čisto nekoga poštovanja prema svom odraslom sinu, pa ipak nepreklona u mišljenju o značaju njegovih postupaka za njegovu sreću, nepreklona ali puna pažnje da ne pokaže prisvajanje vlasti nad njime, da mu ne nameće svoju volju protiv njegove. Sve su to take nežne i fine crte, da ih dotle nije takih bilo ni u samoga Laze; na njima se, a još više na psihologiji sinovljoj, vidi nova, pojačana studija, izazvana onim čitanjem Tolstoja. Laza je uvek najviše pažnje poklanjao čovečjoj duši, i onda nije čudo što je onaki znalac i prikazivač najtanjih kao i najkrupnijih duševnih pokreta, kaki je Tolstoj, izazivao onako divljenje u njega. On sada piše opet jednu novelu, ali duševne pojave nisu više u nje ni blizu onako jednostavne kao dotle; on sada anališe kolebanja u mašti, u misli, u osećanju, u volji čovekovoj, koja nastaju pod najrazličnijim uticajima koje trenutak donosi. Meteorološko stanje, doba dana, utisak zgrade i sobe, sastanak s ovakim ili onakim čovekom, pogled na ovaj ili onaj predmet ili pojavu, slučajna ili proračunjena reč majčina ili čija druga, sve to stvara raspoloženje ovako i onako, odluke i postupke "junakove".... Sa takoga finoga rada Laza je bio vrlo zadovoljan svojim "Vetrom", i on je posle govorio da mu je to najbolja stvar koju je napisao". (Lj. Jovanovića. predgovor pripovetkama L. K. Lazarevića, S. K. Zadruga, 46.) —

    Godine 1881. Laza se oženi, steče svoj porodični kutak u kome je vazda nalazio potrebne duševne topline. U takom je središtu, okružen podmlatkom svojim, razvijao sve nijanse porodične sreće i zadovoljstva. I kad je rano i prerano preminuo — 29. decembra 1890. — on se u takim prilikama oprostio s ovim svetom, u kome mu je sudbina dodelila i takvu harmoniju životnu — potpun sklad onoga čemu je učio i onoga što je imao. —



    › Izvor ‹
    riznicasrpska.net

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  3. #2
    Senior pahuljica avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    242
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.918
    Pohvaljen 813 puta u 175 postova
    Moć reputacije
    38
    Ljubav poznatog književnika

    Usamljen i bolešljiv, produhovljena lica i brižljivo negovane brade, očiju iz kojih je goreo plam, Laza Lazarević je sa samo devet pripovedaka zauzeo veoma važno mesto u srpskoj književnosti. Rođeni Šapčanin, odrastao je u trgovačkoj porodici i kući prepunoj knjiga, a često je njihov dom posećivao nadaleko čuveni Vuk Karadžić. Gimnaziju je završio u Šapcu, a onda na dalje školovanje otišao u Beograd, gde je živeo kod zeta Milorada Šapčanina, književnika i tadašnjeg upravnika Narodnog pozorišta.

    U tim školskim danima Laza nije spoznao čari prve ljubavi. Kako je pisao njegov pobratim Kosta N. Hristić, studenti Velike škole nisu imali kontakta sa devojkama. One su posle osnovne škole išle u Institute isključivo za devojke, a po gradu su se uvek šetale u društvu služavke ili nekog rođaka. I da je postojala neka simpatija, vrlo je verovatno da sramežljivi Laza ne bi imao hrabrosti da joj priđe. Tako da je prvu ljubav spoznao tek u Berlinu, kada je nakon mnogo peripetija uspeo da upiše medicinu u ovom nemačkom gradu. Prava nikada nije voleo, studirao ih je tek tako, da bi ih završio. Oduvek je želeo da postane “gospodin doktor”.


    Pripovedač Laza

    U Berlinu je vodio skroman studentski život, jedina pokretačka snaga bila su mu sećanja na majku i sestre, čak ga ni narušeno zdravstveno stanje nije pokolebalo u odluci da postane lekar. Tih godina, u dalekoj Nemačkoj, rodila se ljubav. Bio je oktobar 1873. godine. Prvu ljubav je upoznao u kući u kojoj je stanovao, a idilu koju je živeo tih dana u obliku trinaest pisama pretočio je u svoju prvu pripovetku – “Švabica”. Sav u ljubavnom zanosu, pisao je: “Pratim je na klaviru, kad peva; dodajem joj igle, kad ispadnu; ogrćem joj kabanicu, kad pođe u šetnju.” Tako je pomenuta pripovetka postala prvi ljubavni roman u srpskoj književnosti.

    Švabica, po imenu Ana Gutjar, potpuno je zaposela srce mladog Laze. Kada bi bila odsutna, bolovao je i iz sobe nije izlazio. Kada bi bila u kući, čitav Lazin život se vrteo oko nje. Zimske noći su provodili u trpezariji, gledajući se i razmenjujući misli i osećanja. Sve o ljubavnom životu ovog velikog pripovedača možemo pronaći u njegovoj svojevrsnoj autobiografiji, pomenutoj “Švabici”.

    Spram ljubavne idile, bio je problem sa novcem… Išao je bez zimskog kaputa, pa je bio prinuđen da proda neke svoje vrednosti koje su mu ostale i kupi jedan, ali i izvede Anu u “špacirung”. Šetnje dvoje mladih, poljupci i ljubav, grejali su te zime mladog Lazu, više nego ijedan kaput koji bi nosio. Međutim, ta ljubav je bila osuđena na nesrećan kraj. Lazu su čekali u rodnom Šapcu. Bio je jedino muško dete, a pošto je rano ostao bez oca, sve oči bile su uprte u njega. Stoga je rastanak sa Anom bio neminovan. O tome piše sledeće: ”Ona me je gledala, bleda kao jaka na košulji: – To je sve tako neočekivano, da ja ne znam šta da ti kažem. Ja neću sažaljenja. Ti si… vi ste slobodni!” Jovan Skerlić će tri decenije kasnije, još uvek ljut na Lazin izbor, pisati: “Bilo je očekivati da će taj oslobođeni duh, budući lekar, moderan čovek, ići za svojom glavom i za svojim srcem. Ali ne! Duhovna pokornost, tradicija je jača, i on će pognuti glavu pred apstrakcijom porodice.”

    Vratio se u Šabac, učestvovao u srpsko-turskom ratu, sa narodnom vojskom ušao u Niš, a onda se opet obreo u Berlinu i to ni manje ni više nego u stanu u kome je nekada živela njegova voljena Ana. Sudbina se opet poigrava sa mladim Lazom. Tu završava studije i postaje “doktor celokupnog lekarstva”. Vraća se u rodnu Srbiju, dobija posao u Beogradu i čvrsto rešava da zasnuje porodični dom. Izbor je pao na Poleksiju – Polu, kćerku državnika Nikole Hristića, sestra pobratima Koste. Venčanje se održalo 22. maja 1881. godine, a Laza je čak i u tom času u mislima čuvao dragu mu Švabicu. Možda je ljubav poklonio Ani, ali je u Poli pronašao odanu prijateljicu koja je u njihov dom unela spokoj i sigurnost. Napravili su kuću prekoputa kafane “Dva goluba”, a tu su im se i deca rodila: Milorad, Anđelija, Kuzman i Vladan.

    Lečio je druge, a sam bolovao. U srpsko-bugarskom ratu se namučio, vidao je ranjenike, a sa svojim zdravljem kuburio. Međutim, nijedno zrno ga nije okrznulo. Živ se vratio u Beograd svojoj Poli. A tu, u glavnom gradu, bio je, kako su ga onda zvali, “sirotinjska majka”. Besplatno je pregledao one najsiromašnije, pa im je čak i novac za lekove davao. Toliko je veliki čovek bio. Dobio je čin sanitetskog pukovnika u penziji, postao je član Glavnog sanitetskog saveta, redovni član Srpskog učenog društva, dopisni član Srpske kraljevske akademije, pa čak i lični lekar kralja Milana.

    Sa suprugom Polom je pronašao sreću koja mu se nije osmehnula sa voljenom Anom, ali ih je na porodičnom polju pratila crna kob. Kuzman i Vladan su kao mali umrli od tuberkuloze, a zatim je Lazu i majka napustila. Na kraju, i četrdesetogodišnjeg Lazu savlada “grudobolja”. Poslednje leto, 1890, proveo je u hladovini svoje bujne bašte. Jesen je dočekao bolestan, a jedino što ga je obradovalo bilo je priznanje Akademije, kada je sa Simom Matavuljem podelio prvu nagradu za najbolju pripovetku.

    U podne 10. januara 1891. rekao je svojoj dragoj Poleksiji: “Putovaćemo u osam i po!”. Kada je preminuo kazaljke na satu pokazivale su osam i tri četvrtine. Ostaje nam da se nadamo da je negde u drugom svetu konačno bio srećan sa svojom velikom ljubavi, Švabicom Anom, i da su nastavili tamo gde ih je život surovo prekinuo.

    Izvor: wannabemagazine.com

  4. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora pahuljica:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 23:58.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1