+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.405
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.356 puta u 11.110 postova
    Moć reputacije
    969

    Dositej Obradovic / Dositej Obradović

    ► Dositej Obradovic / Dositej Obradović ◄
    (1739.?- 28. mart 1811.)







    › Dela ‹



    • Pismo Haralampiju



    Prepis "Pisma Haralampiju" štampan je 1783. Predstavlja prosvetiteljski manifest u kojem su izložene njegove osnovne ideje o reformi u književnom izražavanju i primeni građanske ćirilice u pisanju, kao i uvođenju narodnog jezika u književnost.



    • Život i priključenija



    Prva Dositejeva knjiga, objavljena 1783. u Lajpcigu, u trista primeraka, kojom počinje moderna srpska književnost na narodnom jeziku. Autobiografija ima dva dela. U prvom govori o svom detinjstvu, a u drugom o putovanjima (u obliku pisama).


    • Slovo poučitelno



    U Lajpcigu je odštampano "Slovo poučitelno" 1784. godine, u četiristo primeraka. Dositej u ovoj raspravi ustaje protiv upotrebe visokoparnih i nerazumljivih reči i izraza koji se koriste u književnosti i besedama.


    • Sovjeti zdravago razuma



    Objavljeni su 1784. u Lajpcigu u samo dvesta primeraka . U ovoj knjizi Dositej kritikuje predrasude, licemerje, sujeverje, nepoštenje, koristoljublje i sve ružne karakteristike tadašnjeg društva. Favorizuje ideju slobodnog mišljenja i moralne kvalitete.



    • Basne



    Objavio ih je u hiljadu primeraka 1788. u Lajpcigu. Knjiga sadrži 160 basana. Više od dve trećine su Ezopove, ostale su rimskog pesnika Fedra, italijanskog humaniste Abstemiusa, Lafontenove i Lesingove. Dositej ih je prevodio i prerađivao da bi čitaocima bile jasne, dajući iza svake naravoučenije, moralnu pouku.


    • Pjesna na insurekciju Serbijanov



    Pesmu je objavio u Beču 1789. godine, neposredno pošto su austrijska i ruska vojska uz pomoć Srba dobrovoljaca oslobodile Beograd od Turaka, 9. oktobra. Dositej je pesmu posvetio Karađorđu i ustanicima, a zbog svog refrena "Vostani Serbije", postala je poznata pod ovim nazivom.



    • Sobranije raznih naravoučitelnih veščej



    Objavljeno 1793. godine u Beču, u hiljadu primeraka. Prvi put se u srpskoj književnosti polemiše o problemima filozofije, istorije, etike i estetike paralelno sa primerima iz engleske, nemačke, francuske, italijanske, grčke i rimske književnosti. Sadrži i dva kraća eseja o ukusu, koji su slobodna prerada i kompilacija tekstova dvojice engleskih estetičara 18. veka.




    • Etika



    Štampana u Veneciji 1803. u hiljadu primeraka. Dositej misli ne samo u pojmovima i apstrakcijama, nego i u slikama i primerima. Predstavlja svojevrstan kodeks etičkih principa. Želeo je da prikaže da se bez moralnih pravila ne može održati niti napredovati nijedna ljudska zajednica ni pojedinac. U ovo delo unosi anegdote, narodne priče, poslovice i srpskom čitaocu poznate primere iz istorije.






    › Biografija ‹


    Dimitrije Obradović je rođen u Čakovu u Banatu, na teritoriji današnje Rumunije, pretpostavlja se 1739. godine, ali se u nekim dokumentima kao godina njegovog rođenja spominje i 1742. godina. Zamonašio se 1758. godine u sremskom manastiru Hopovu i dobio monaško ime Dositej.
    Željan znanja i nezadovoljan stanjem u manastiru, iz Hopova je otišao u Dalmaciju, gde je tri godine proveo kao učitelj, sastavlja "Bukvicu" - odabrane besede sv. Jovana Zlatoustog, da bi zatim krenuo u svet, učeći se na izvorima tadašnje prosvećenosti. Boravio je u Grčkoj, pa u Smirni, gde je naučio grčki jezik i upoznavao se s reformističkim idejama XVIII veka, stičući osnovna znanja iz filozofije i književnosti. Preko Albanije i Venecije vratio se u Dalmaciju i pripremao svoja prva dela.
    Dositej postaje propovednik u Skradinu 1770. godine, sastavlja poučni zbornik "Venac od Alfavita", završava "Ižicu"i prevodi Hristoitiju Antonija Vizantijskog.
    Boraveći i školujući se u Beču, Modri i Požunu (Bratislavi), upoznao se sa srednjeevropskim prosvetiteljstvom i zainteresovao za kulturno-prosvetne i socijalne reforme. Obišao je Italiju, Rumuniju i zadržao se izvesno vreme u Sremskim Karlovcima, tadašnjem najznačajnijem srpskom kulturnom centru.
    Na njegovo dalje obrazovanje blagotvorno je delovao boravak u zapadnoj Evropi. U Haleu je slušao filozofiju i teologiju, u Lajpcigu fiziku kod čuvenih profesora. Prosvetiteljski racionalizam uzeo je za filozofsku osnovu svog programa, vezujući ga sa praktičnim potrebama svog naroda. U Lajpcigu je štampao svoje programske i druge spise, među kojima se ističu „Pismo Haralampiju“, „Život i priključenija“,(1783) „Sovjeti zdravago razuma“ i "Slovo poučitelno"(1784) i "Basne" i drugi deo „Život i priključenija“ (1789). Putovao je zatim u Pariz i London, gde je prevodio Ezopove basne sa grčkog na engleski. Trinaest godina je živeo i radio u Beču, gde je 1793. godine izdao „Sobranije raznih naravoučitelnih veščej“. Radio je četiri godine u Trstu, a u Veneciji je štampao svoju "Etiku" (1803).
    Na vest o Prvom srpskom ustanku u Srbiji, stupio je u vezu sa Karađorđem i došao da svojim silama i znanjem pomogne ustrojstvu nove države.
    Objavljuje Pesnu na insurekciju Serbijanov (Venecija, 1804), u narodu poznatiju kao Vostani Serbie, himnu buđenju Srbije iz vekovnog ropstva.
    U oslobođenoj Srbiji proveo je pet poslednjih godina života, od 1807. do 1811, dajući ogroman doprinos ''prosvešćeniju'' i ''izobraženiju'' svog roda. Osnovao je Veliku školu - budući univerzitet 1808. godine i Bogosloviju 1810. Kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji.
    Posmrtno su mu objavljeni Mezimac (1818), Spisi iz Dalmacije i Pisma, a sabrana dela su izašla tokom 19. veka u tri maha (uz jedno nezavršeno izdanje), kao i 1911, 1961, 2007-2008 (izdanje Zadužbine „Dositej Obradović“). Ovako mali broj izdanja sabranih dela Dositeja Obradovića pokazuje da njegovo delo i dalje predstavlja veliki izazov za izdavače.
    U svojim mnogobrojnim spisima, koji su mnogo puta preštampavani i objavljivani u raznim prilikama i formama, izložio je prosvetiteljske ideje XVIII veka, a najbitnija filozofska, pedagoška, društveno-politička, kulturna i prosvetna pitanja tadašnjeg vremena prilagođavao je potrebama kulture i posvete svog naroda. Približio je Srbiji Evropu i svet i otvorio prozor za prodor novih kulturnih i civilizacijskih tekovina.
    Dositej Obradović umire u Beogradu, 28. marta 1811. godine. Sahranjen je u porti beogradske Saborne crkve. Njegovo telo dva puta je premeštano, 1837. zbog zidanja nove Saborne crkve umesto stare i 1897. godine, da bi se njegov grob postavio naporedo s Vukovim, čiji su posmrtni ostaci te godine preneti iz Beča.


    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  3. #2
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.405
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.356 puta u 11.110 postova
    Moć reputacije
    969


    VOSTANI SERBIJE !


    Vostani, Serbije! Vostani, carice!
    I daj čadom tvojim videt' tvoje lice!
    Obrati serdca ih i očesa na se,
    I daj njima čuti slatke tvoje glase.


    Vostani, Serbije! Davno si zaspala,
    U mraku ležala; Sada se probudi,
    I Serblje vozbudi!

    Ti vozdvigni tvoju carsku glavu gore
    Da te opet pozna i zemlja i more,
    Pokaži Evropi tvoje krasno lice,
    Svetlo i veselo, kako vid Danice,
    Vostani, Serbije! i proč.

    Spomeni se, mati naša, tvoje perve slave,
    Tvojih vraždebnika ti posrami glave!
    Divjeg janičara teraj sa Vračara,
    Koji svog istoga sad ne sluša cara!
    Vostani, Serbije! i proč.


    Tebi sad pomaže nebesna volja,
    I sad ti se pokazuje sudbina bolja,
    Svi bližnji tvoji tebi dobra žele
    I daljni se narodi tvom dobru vesele.
    Vostani, Serbije! i proč.

    Vostani, Serbije! Mati naša mila!
    I postani opet što si prije bila!
    Serpska tebi vopiju iskrena čada
    Koja hrabro vojuju za tebe sada.
    Vostani , Serbije! i proč.

    Bosna, sestra tvoja, na tebe gleda,
    I ne želi tebi nikakova vreda.
    Ko tebe nenavidi, ne boj ise Boga
    Od kojega tebi ide pomoć mnoga.
    Vostani, Serbije! i proč.


    Hercegova Zemlja i Černaja Gora.
    Daleke države i ostrovi mora —
    Svi tebi pomoć nebesnu žele,
    Sve dobre duše tebi se vesele
    I soglasno vele:

    Vostani, Serbije! Davno si zaspala,
    U mraku ležala; Sada se probudi,
    I Serblje vozbudi!


    1804.

  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 02:23.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1