+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.387
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.250 puta u 11.092 postova
    Moć reputacije
    967

    Aleksa Santic / Aleksa Šantić

    ► Aleksa Santic / Aleksa Šantić ◄
    (1868-1824)




    › Dela ‹

    • PJESME, Mostar, 1891
    • PJESME, Mostar, 1895
    • PJESME, Mostar, 1901
    • POD MAGLOM. Slika iz gornje Hercegovine Beograd, 1907
    • PJESME, Mostar, 1908
    • POD MAGLOM. Slika iz gornje Hercegovine Mostar, 1908
    • PJESME, Beograd, 1911
    • HASANAGINICA,Dramska slika u stihovima s pjevanjem 1911
    • NA STARIM OGNJIŠTIMA, Pjesme Mostar, 1913
    • NA STARIM OGNJIŠTIMA, Pjesme, drugo popunjeno izdanje Beograd, 1914
    • PESME, Zagreb, 1918
    • HASANAGINICA, Beograd - Sarajevo, 1919
    • NA STARIM OGNJIŠTIMA, Pesme, treće popunjeno izdanje Sarajevo, 1920
    • POD MAGLOM, Slika iz gornje Hercegovine Beograd - Sarajevo, 1920
    • PESME, Beograd, 1924


    › Biografija ‹

    Aleksa Šantić (Mostar, 27. maj 1868. – Mostar, 2. februar 1924) je bio srpski pesnik i akademik.
    Rođen je u Mostaru, od oca Rista i majke Mare, gde je proveo većinu života. Otac mu je umro u ranom detinjstvu, pa je živeo u porodici strica Miha zvanog „Adža“. Imao je dva brata, Jeftana i Jakova, i jednu sestru Persu, dok mu je druga sestra, Zorica, umrla još kao beba. Pošto je živeo u trgovačkoj porodici, ukućani nisu imali dovoljno razumevanja za njegov talenat. Završio je trgovačku školu u Trstu i Ljubljani, potom se vratio u Mostar.

    Iz Trsta se vratio u Mostar 1883. godine i tu zatekao „neobično mrtvilo“, koje je bilo posledica „nedavnog ugušenog hercegovačkog ustanka protiv Austrije“, kako piše o njemu Vladimir Ćorović. Bio je „prvo vreme prilično povučen“, vodio knjige u očevoj trgovini i čitao „listove i knjige do kojih je mogao u Mostaru doći“. Nekoliko godina kasnije započeo je svoj književni i društveni rad.

    Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20. veka. Uzori su mu bili srpski pisci Vojislav Ilić i Jovan Jovanović Zmaj, a od stranih je najviše poštovao Hajnriha Hajnea. U njegovim pesmama ima emocionalnog bola, rodoljublja, ljubavne čežnje i prkosa za nacionalno i socijalno ugrožen srpski narod.

    1887. postao je saradnik „Goluba“, zatim „Bosanske vile“, „Nove Zete“, „Javora“, „Otadžbine.“ Bio je 1888. osnivač i predsednik Srpskog pevačkog društva „Gusle“, koje uzima za program negovanje pesme i razvijanje nacionalne svesti. Zatim je izabran za prvog potpredsednika mostarskog pododbora „Prosvete“. Godine 1896. kada je pokrenuta „Zora“ bio je jedan od njenih prvih urednika.

    Kupio je 1910. vilu u Borcima kod Konjica, gde je živeo 1913. godine kada su ga austrougarske vlasti proterale iz Mostara.

    U toku Prvog svetskog rata zatvoren je kao talac i „u dva puta ponavljanoj parnici“ optuživan zbog svojih pesama. Po završetku rata izabran je u Mostaru za člana Srpskog odbora.

    Za vreme njegovog života književna kritika je istakla dva „osnovna i jaka“ osećanja u njegovoj poeziji. Prvo osećanje je „žarka ljubav prema svome narodu“. Od početka to osećanje javlja se, uglavnom, u tri vida: kao ponos junačkom prošloću, kao protest protiv mučne sadašnjosti i kao vera u bolju budućnost do koje će se doći kroz borbu i pobedu koja će predstavljati vaskrsnulu prošlost.

    Protest protiv mučne sadašnjosti, kao jedan od vidova u kojima se izražava rodoljubivo osećanje, nalazi se često u Šantićevim pesmama. Jedna od njih je ukazivanje na tešku narodnu bedu prouzrokovanu neprijateljskim pljačkanjem - kao, na primer, u pesmi „O, klasje moje“ iz 1910. godine:

    Svu muku tvoju, napor crna roba
    poješće silni pri gozbi i piru,
    a tebi samo, ko psu u sindžiru,
    baciće mrve... O, sram i grdoba!

    Drugi iskaz protesta je optuživanje „obeščašćenog i kukavnog doba“. To optuživanje odmereno je prema junačkoj prošlosti i prema zahtevima budućnosti koja je takođe određena junačkom prošlošću. U tom duhu je, na primer, pesma iz 1908. godine koja počinje stihom „Obeščašćeno i kukavno doba“.

    Tokom života je objavio veliki broj pesama, a od dela se izdvajaju: „Hasanaginica“, „Na starim ognjištima“, „Anđelija“, „Nemanja“ i „Pod maglom“. Najpoznatije njegove pesme su: „Emina“ (1903), „Ne vjeruj“ (1905), „Ostajte ovdje“ (1896), „Pretprazničko veče“ (1910), „Što te nema?“ (1897), „Veče na školju“ (1904), „O klasje moje“ (1910), „Moja otadžbina“ (1908).

    Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1914.

    Umro je od tuberkoloze u Mostaru 2. februara 1924.godine.

    › Izvor ‹
    wikipedia

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  3. #2
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.387
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.250 puta u 11.092 postova
    Moć reputacije
    967



    EMINA

    Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
    Prođoh pokraj bašte staroga imama;
    Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
    S ibrikom u ruci stajaše Emina.

    Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
    Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
    Pa još kad se šeće i plećima kreće...
    - Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

    Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
    Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
    No u srebren ibrik zahitila vode
    Pa po bašti đule zalivati ode;

    S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
    Rasplete joj one pletenice guste,
    Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
    A meni se krenu bururet u glavi!

    Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
    No meni ne dođe lijepa Emina.
    Samo me je jednom pogledala mrko,
    Niti haje, alčak, što za njome crko'!...


    1903.

  4. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora gardoim:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:16.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1