+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Filmski sektor Tikilimikili avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    1.916
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    5.319
    Pohvaljen 2.612 puta u 1.027 postova
    Moć reputacije
    206

    Jovan Skerlic / Jovan Skerlić

    ► Jovan Skerlic / Jovan Skerlić ◄
    (1877.– 1914.)




    › Dela ‹

    • „Pogled na današnju francusku književnost“ (1902)
    • „Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti“ (1903)
    • „Jakov Ignjatović, književna studija“ (1904)
    • „Omladina i njena književnost“ (1906)
    • „Izučavanje o nacionalnom i književnom romantizmu kod Srba“ (1906)
    • „Vojislav J. Ilić, književna studija“ (1907)
    • „Francuski romantičari i srpska narodna poezija “ (1908)
    • „Srpska njiževnost u 18. veku“ (1909)
    • „Svetozar Marković, njegov život, rad i ideje“ (1909)
    • „Istorijski pregled srpske štampe“ (1911)
    • „Istorija nove srpske književnosti“, skraćeno izdanje (1912)
    • „Današnji srpskohrvaski nacionalizam“ (1913)
    • „Istorija nove srpske književnosti“, ilustrovano izdanje (1914)


    › Biografija ‹

    Jovan Skerlić (Beograd 8/20. avgust 1877 — Beograd, 2/15. maj 1914) je bio istoričar književnosti i književni kritičar, doktor književnosti, profesor univerziteta na Velikoj školi i Univerzitetu u Beogradu.

    Rodio se 8/20. avgusta 1877. godine u Beogradu, od majke Perside (1854—1894), rođene Mirković, poreklom iz Pivnica, južno od Pešte, čija porodica verovatno vodi poreklo iz Dalmacije i od oca Miloša (1835—1904), čija se porodica, posle seobe krajem 18. veka, doselila iz okoline Nikšića u selo Lipovac, kod Topole. Imao je sestre Jovanku (1885—1907), koja je rano umrla i Jelenu (1887—1960), koja se 1910. godine udala za Vladimira Ćorovića.[4] Obe su se bavile prevođenjem.

    Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Beogradu. Kada je bio u sedmom razredu osnovne škole, ostao je baz majke.[6] Godine 1895. se upisao na lingvističko-literarni odsek Filozofskog fakulteta na Velikoj školi. Još tokom studija sprijateljio se sa profesorom Bogdanom Popovićem u kome pronašao svoj uzor. Uz podršku tog profesora i zahvaljujući njegovom velikom uticaju, upoznao se sa teorijom književnosti i umetnošću njenog tumačenja. Kao student je objavio svoj prvi književni ogled o „Otelu“ Vilijema Šekspira, a zatim kritiku o delu „Maksim Crnojević“ od Laze Kostića. Diplomirao je 1899. francuski jezik i književnost, kao i teoriju književnosti.

    Postavljen je 1899. za suplenta u gimnaziji u Beogradu, ali je 1900. otpušten iz političkih razloga, pa je iste godine ponovo primljen. Učio je zatim u Lozani i Parizu (1899—1901). U Lozani ga je profesor Renar upućivao u metode proučavanja evropske i posebno francuske književnosti, a kao socijalista, takođe mu je prenosio svoja saznanja o tadašnjim tokovima socijalizma u Evropi.[6] U Parizu je doktorirao 1901. sa tezom „Javno mnjenje u Francuskoj prema političkoj i socijalnoj poeziji od 1830. do 1848.“ (fr. L' opinion publique en France d' après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848).

    Posle završenih studija u inostranstvu 1901. je izabran za docenta za francuski jezik i književnost i teoriju književnosti na Velikoj školi. Međutim, naredne godine (1902) je otpušten iz Velike škole i postavljen za suplenta u Zaječaru, zbog čega je dao ostavku u državnoj službi. Ubrzo je ponovo postavljen za docenta na Velikoj školi.

    U Beču se 1902. oženio sa Švajcarkinjom Klarom Bertom Šmidlin Skerlić (1880-1963).

    Posle Majskog prevrata je dobio stipendiju za studije u Minhenu i Parizu,[6] gde je proveo školsku 1903/04 godinu. Posle toga, 1905. je izabran za vanrednog profesora teorije književnosti na Velikoj školi, a nekoliko meseci kasnije je potvrđen za vanrednog profesora srpske književnosti na Beogradskom univerzitetu i na tom mestu je ostao do smrti.

    Počeo je veoma rano da piše i objavljuje svoje književne radove, ali je istovremeno počeo i sa svojim društvenim delatnostima.[7] Prva pisana dela objavio je još kao gimnazijalac u različitim listovima.[6] Najpre je pisao satiru, u stihu i u prozi i objavljivao je u tadašnjim socijalističkim listovima „Šaljivčini“, „Gedži“ i „Zvezdi“. Svoj rad je najviše razvio u Srpskom književnom glasniku, koji je uređivao najpre zajedno sa Pavlom Popovićem (1905—1907), a kasnije i sam (1907—1914). Zalagao se za uvođenje latinice u Srpskom književnom glasniku i za stvaranje jedinstvene jugoslovenske književnosti. Napisao je nekoliko pripovedaka iz beogradskog života, koje je objavio u „Glasniku“, potpisujući ih pod pseudonimom „Beograđanin“.

    Njegovo najznačajnije naučno i književno delo je istoriografija pod naslovom „Istorija novije srpske književnosti“ (1914).

    Najviše se bavio književnom kritikom, u kojoj se pojavio sa tekstom o knjizi Marka Cara „Moje simpatije“. Bio je jedan od najuticajnijih književnih kritičara u Srbiji svog vremena.[8] Posebno je pomagao mladim književnicima, koje je svojom kritikom predstavljao u javnosti. Komentarisao je svako novije značajnije delo[9] i pisao o delima mnogih srpskih i hrvatskih pisaca. Sva njegova zaostavština u rukopisu je sakupljena i objavljena u devet knjiga kritičkih radova pod nazivom „Pisci i knjige“. Objavljen je i njegov ogled „Dogmatička i impresionistička kritika“. Kao rezultat istraživanja domaće književne prošlosti nastale su serije najvećim delom književnih rasprava u „književnim studijama“ i „književnim slikama“.

    Bio je prvi sekretar Srpskog književnog društva, osnovanog 1905. godine u prostorijama Srpske književne zadruge u Beogradu, kada je za predsednika društva izabran Simo Matavulj.

    Osim književnih dela, tražio je i dobre prevode, vršio izbor pisaca i dela koje treba prevesti, uticao na stvaranje novog naraštaja prevodilaca, preporučivao ih izdavačima i ustanovama kao što su Narodno pozorište u Beogradu i „Srpski književni glasnik“ i takođe pisao kritike o prevodima. Prvu kritičku ocenu je objavio u „Dnevnom listu“, 1892. godine o prevodu Mihailo Dobrić, pod naslovom „Lepe tuđinke“. Najviše kritika je objavio u „Srpskom književnom glasniku“. Mada nije bio uzoran kritičar prevodilaštva, jer najčešće nije upoređivao prevod sa originalom, svojom kritikom prevoda je branio čistote i lepote srpskog jezika i narodnih reči.

    Nekoliko dana pošto se vratio sa predavanja, koje je održao u Pragu, povodom proslave stogodišnjice Njegoša, iznenada se razboleo. Dobio je jake bolove u stomaku, i pozlilo mu je. Pošto na osnovu simptoma lekari nisu mogli da postave tačnu dijagnozu, sastao se konzilijum lekara, koji je odlučio da ga operišu. Prilikom operacije je ustanovljeno da mu je pankreas potpuno uništen, zbog čega je konstatovano da neće moći da mu pomognu, te da sledi neizbežna i brza smrt. Umro je tri dana kasnije 15. maja 1914. godine, u 37. godini života.[2] Sahranjen je uz sve počasti, sledećeg dana na Novom groblju u Beogradu.

    Njegova žena Klara i ćerka Ljiljana, prebegle su u Francusku, neposredno posle njegove smrti, odnosno na početku Prvog svetskog rata. Za vreme rata, znajući za njegov politički rad, Austrijanci su detaljno pretresli njihov stan u Beogradu, pri čemu su jedan deo njegovih dokumenata, rukopisa, pisama i lične biblioteke uništili ili odneli.

    Podignuta je njegova bista 1967. godine na Kalemegdanu, rad vajara Gradimira Aleksića. Po njemu su nazvane ulice u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i u još nekoliko gradova u Srbiji.

    › Izvor ‹
    srpskaenciklopedija

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Tikilimikili:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 05:05.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1