+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Forum admin Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    3.253
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    13.732
    Pohvaljen 13.754 puta u 3.166 postova
    Moć reputacije
    351

    Jovan Sterija Popovic / Jovan Sterija Popović

    ► Jovan Sterija Popovic / Jovan Sterija Popović ◄
    (1806.– 1856.)




    › Dela ‹

    Komedije
    • Laža i Paralaža
    • Tvrdica
    • Pokondirena tikva
    • Zla žena
    • Ženidba i udadba
    • Prevara za prevaru
    • Simpatija i antipatija
    • Volšebni magarac
    • Džandrljiv muž
    • Sudbina jednog razuma
    • Pomirenije


    Dramska dela
    • Beograd nekad i sad
    • Rodoljupci
    • Svetislav i Mileva
    • Miloš Obilić
    • Nahod Simeon
    • Vladislav
    • Smrt Stefana Dečanskog
    • San Kraljevića Marka
    • Hajduci
    • Lahan
    • Skenderbeg



    Pesme
    • Slezi Bolgarije
    • Poema slav. serb. narodu na novo leto 1826
    • Pozdrav Jefremu Obrenoviću
    • Na prirodu (1830)
    • Moja ženidba
    • Zagonetka
    • Jerotika na moju knjigu
    • Oda Pahomiju Jovanoviću
    • Čuvstvovanija na dan posvećenja St. Popovića
    • Spomen Vidova dana
    • Mladom mome prijatelju
    • Spomen putovanja
    • Milan i Bojana
    • Na smrt jednog zlikovca
    • Čestoljupcu
    • Despot Đurađ Branković I
    • Marko Bočaris
    • Godina 1848-a
    • Srpski narod i njegova sudbina
    • Mojim pesmama
    • Na smrt jednog s uma sišavšeg
    • Groblje
    • Sujetniku
    • Davorje na polju Kosovu
    • Raspra ljubovi
    • Čovek
    • Izobraženiku
    • Vladika Stefan Popović
    • Dimitriju Isajloviću
    • Antoniju Arnotu
    • Nadgrobija. I. Jedne dobronaravne devojke
    • Nadgrobija. II. Pavla Ars. Popovića
    • Nadgrobija. III. Stefana Popovića
    • Pohvala sliku
    • Srpskom stihotvorcu
    • Oproštaj s čitateljem
    • Tšteslavije
    • Božić
    • Spomenak
    • Stefanu Dušanu
    • Aleksiju Veziliću
    • Moja težnja
    • Turci
    • Milovanu Vidakoviću
    • Rat
    • Zločinac
    • Siromašni pevac
    • Voćka i gusenice
    • Pavle Solarić
    • Gosp. S. Milutinoviću
    • Dušanov sabor pred Žičom
    • Natpisi
    • Epigrami



    Romani

    • Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zorajida
    • Roman bez romana



    Razni spisi
    • Život i viteška vojevanja Đorđa Kastriota Skenderbega
    • Milobruke
    • I. Kako je Vinko Lozić postradao od zle žene
    • II. Scena za one koji su za slavenskim jezikom zaneseni
    • III. Gramatika ljudi
    • IV. Računica ljudi
    • V. Razmišljanje o novoj godini
    • VI. Pismo novim srpskim jezikom
    • VII. O modi
    • VIII. Batine
    • IX. O lepom imenu
    • X. Suze
    • XI. Dečiji balovi
    • XII. Rukavice
    • XIII. Bračno more
    • XIV. Čestitanja
    • Aforizmi
    • Apologija o „Zloj ženi"
    • Nešto kritiki
    • Jošt nešto na nešto o kritiki i nešto na nešto kritike
    • Potreba i polza devojačkih škola
    • Kako treba sa skotom postupati
    • Javni poziv
    • Objasnenije
    • Razlozi o nazivoslovnim rečma
    • O srpskim rečma predelnim
    • Pokušenije smislosrodnog (sinonimnog)
    • Reči srpsko-slavenske u vlaškom jeziku poznate
    • Primedbe pri čitanju srpskih knjiga
    • Odlomak pesme jedne od godine 1776
    • Karakteristika Stefana kralja Dečanskog
    • Milovan Vidaković
    • O srpskoj azbuki
    • O srbskom slogomeriju
    • O imenu Srb, Srbin, Srbljin
    • O starim zakonima srbskim
    • O povodu imena „Nemanja"
    • Rečnih stranih i manje poznatih reči




    › Biografija ‹

    Jovan Sterija Popović (Vršac, 13. januar 1806 — Vršac, 10. mart 1856) je bio srpski književnik. Smatra se osnivačem srpske drame. Prvi je i jedan od najboljih srpskih komediografa.

    Jovan Sterija Popović (ili Jovan Popović Sterijin) je rođen 13. januara (1. januara po julijanskom kalendaru) 1806. u trgovačkoj porodici. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Vršcu, Temišvaru i Pešti, a prava u Kežmaroku.

    Još kao dete zbog slabog telesnog sastava i krhkog zdravlja, bio je isključen iz dečjih igara, stalno uz majku, sa urođenim posmatračkim darom. Njihova kuća se nalazila na početnom delu Pijace vršačke, u neposrednoj blizini Saborne - Velike crkve. Kada mu je majka naprasno preminula, Sterija je morao da izdrži veliku borbu sa ocem oko daljeg školovanja. Otac mu je bio došljak. Sterija nije zabeležio odakle mu se otac doselio u Vršac. Napisao je samo biografiju svoga dede slikara Nikole Neškovića.

    Kad se oženio, Sterija je kao domazet ušao u kuću svog uglednog pokojnog tasta. Ima traga da su starog Steriju, u to vreme labavih i neustaljenih prezimena pisali ne samo Stefan Popović (kako je zabeležen u Protokolu kreščajemih, prilikom krštenja prvenca Jovana), nego i Šterija Molerov.

    Za vreme pohađanja osnovne škole u Pešti, Sterija je imao prilike da u jednom nemačkom pozorištu vidi klasike i najbolje glumce cele Mađarske, a isto tako i manje klasična dramska uobličavanja u kojima se pojavljuju komediografski uobličeni tipovi bliski njegovim dotadašnjim iskustvima o bidermajerskom građanstvu. U Pešti je bio blizak prijatelj sa dve ličnosti rodom iz Vršca: Đorđem Stankovićem, jednim od kasnijih osnivača Matice srpske, i Julijanom Vijatović-Radivojević, kćerkom vršačkog senatora, školovanom u Beču, koja se udala za pomodnog krojača Radivojevića i sama bila spisateljica.

    Jedno vreme Sterija je bio privatni nastavnik i advokat u rodnom mestu dok nije pozvan da dođe u Kragujevac da bude profesor na Liceju. Nakon Liceja je postao načelnik Ministarstva prosvete (od 1842), i na tom položaju, u toku osam godina, bio glavni organizator srpske srednjoškolske nastave i jedan od osnivača Učenog srpskog društva. Pokrenuo je inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra (pozorište na Đumruku) koji je 1841. otvoren njegovom tragedijom „Smrt Stefana Dečanskog“. Od 1848. je živeo u Vršcu, usamljen i razočaran. Tu je i umro 10. marta (26. februara po starom kalendaru) 1856.

    Kao načelnik Ministarstva prosvete (1842—1848) mnogo je učinio za organizovano razvijanje školstva. Godine 1844. doneo je školski zakon (Ustrojenije javnog učilišnog nastavlenija), kojim je prvi put u Srbiji ozakonjena gimnastika kao školski predmet od I до VI razreda gimnazije, ali još uvek neobavezan za učenike. Posebno je značajan njegov napor na proučavanju i očuvanju kulturnog nasleđa Srbije. Predložio je Sovjetu da se donese Uredba o zaštiti starina, pa je Srbija Sterijinom zaslugom donela prvi pravni akt o zaštiti spomenika kulture.

    Popović je svoju književnu delatnost započeo slabim stihovima, ispevanim u slavu grčkih narodnih junaka. Njegov otac je bio Grk (po nekima Cincar), i u mladosti se zagrevao za grčke ustanike. To su bili nevešti đački pokušaji. Kao mladić, on pada pod uticaj Milovana Vidakovića, i po ugledu na njega piše roman „Boj na Kosovu ili Milan Toplica i Zoraida“. To je dosta nevešta i naivna prerada jednog romana od francuskog pisca Florijana iz XVIII veka. Kao i Vidaković, koji mu je bio uzor, tako i on pokušava da tuđu građu prenese u okvir srpske prošlosti. Roman je prepun nelogičnosti i nedoslednosti svake vrste. Docnije je u jednom svom satiričnom spisu („Roman bez romana“) ismejao takav način rada, oštro napao plačevne i fantastične romane Milovana Vidakovića i njegovih podražavalaca i propovedao književnost koja trezvenije i ozbiljnije gleda na život. Takvo shvatanje je plod njegova zrelijeg doba, i koliko je dublje ulazio u život i književnost, utoliko je postajao realniji.

    On je uglavnom dramski pisac, prvi srpski književnik koji je u ovom književnom rodu stvorio nešto bolje i trajnije. Pisci koji su pre njega radili na istorijskoj drami i drami iz savremenog života nisu imali književnog uspeha. On je prvi srpski pisac koji taj posao uzima ozbiljno, sav se odaje pozorištu i stvara na široj osnovi i sa dubokim razumevanjem. On je uporedo radio na istorijskoj drami i na komediji, ali na istorijskoj drami sa mnogo manje uspeha. Na književnost je gledao očima školskog čoveka, pedagoga i racionaliste.

    Njegovi prvi dramski pokušaji su nevešte i preterano romantične dramatizacije narodnih pesama: „Nevinost“ ili „Svetislav i Mileva“, „Miloš Obilić“ i „Nahod Simeon“. Docnije stvara bolje i snažnije istorijske drame, ne mnogo književne, ali koje su odgovarale ukusu i shvatanjima tadašnje rodoljubive srpske publike. Takve su tragedije: „Smrt Stefana Dečanskog“, „Vladislav“, „Skenderbeg“, „Lahan“ (sa predmetom iz bugarske istorije), pozorišni komad „Ajduci“, vrlo popularan, izrađen po narodnoj pesmi, i još nekoliko prigodnih komada.

    Iako se smatra osnivačem srpske drame, on je mnogo važniji kao komediograf, jer se tu tek s uspehom ogledao njegov književni talent. Prva mu je komedija „Laža i paralaža“, zatim „Tvrdica“, „Pokondirena tikva“ (prema kojoj je 1956. godine Mihovil Logar komponovao operu ) i „Zla žena“, sve komedije karaktera. Od komedija naravi najbolje su mu: „Ženidba i udadba“, „Kir Janja“, „Rodoljupci“ i „Beograd nekad i sad“. Pored toga, napisao je i nekoliko pozorišnih igara manjeg značaja, šaljive ili satirične sadržine. Kao dramski pisac, Sterija pripada grupi sentimentalista, i svoja dela stvara pod impresijom Semjuela Ričardsona, poznatog pisca građanskih romana. U njegovim delima značajno mesto zauzimaju odlike poput kulta osećanja i prirode, idealizacija života, prijateljstvo i ljubav.

    Trezven i racionalan duh, on nije bio pesnik visokih duhovnih zamaha i bogate mašte, zato njegove drame, iako književnije i pismenije od svih sličnih pokušaja do njega, ipak nemaju prave umetničke vrednosti, U njima je malo životne istine, malo poezije i malo istorijske istine, a mnogo nameštene retorike, neprirodnosti i usiljenosti. Vrlo pismen i vrlo obrazovan pisac, on je svojim istorijskim dramama skromno zadovoljavao veliku potrebu svoga vremena za rodoljubivim repertoarom i imao mnogo uspeha. Precenjivane u svoje vreme, te drame su sasvim zaboravljene; duže se na repertoaru zadržala samo istorijska drama „Smrt Stefana Dečanskog“.

    U komediji, on je nadmašio sve ono što je u srpskoj književnosti stvoreno pre njega, i do danas ostao najbolji srpski komediograf. On je pisac sa većom književnom kulturom; on zna za klasične uzore u stranim književnostima i prvi počinje da razumno, objektivno i kritički posmatra i slika savremeni život srpskog društva. Po svojoj prirodi on je bio predodređen samo za čisto intelektualna stvaranja, zato je on samo u komediji dao punu meru. Ali i u komediji nije bez mana. Pre svega, ni u jednoj komediji nije uspeo da da humor, najvišu osobinu komičnog. Njegove komedije su najčešće oštra satira izopačenih karaktera i naravi. On je suviše moralizator i tendenciozan pisac: ličnosti karikira i radnju vodi i završava radi poučnog svršetka. On nije ni sasvim originalan pisac: kod njega se često mogu naći pozajmice od drugih pisaca, od Molijera najviše. Sve njegove bolje komedije karaktera podsećaju na Molijerove, i kompozicijom i komičnim okvirima pojedinih ličnosti. (Molijera je inače i prevodio: njegove „Skapenove podvale“). Ali u naknadu za to, on je vešt književnik i vrlo plodan pisac, koji je trezveno i realistički prikazivao savremeni život, slikajući snažno i reljefno komične tipove i društvene scene, Krajem života se vratio poeziji, na kojoj je kao mladić radio. Godine 1854. izišla je njegova zbirka stihova „Davorje“. Bio je književni kuriozum što je Popović „Davorje“ štampao starim crkvenim pismenima, koja je tom prilikom preporučivao da se usvoje mesto novije građanske bukvice. To je misaona lirika, bolna, odveć pesimistička, lirika iskusna i zrela čoveka, koji je u životu znao za patnje i razočaranja, intimna filozofija o veličini bola, stradanja i smrti i nepopravimoj bedi ljudskoj.

    Sterijino pozorje

    U sklopu obeležavanja 150 godina od rođenja i 100 godina od smrti Jovana Sterije Popovića u Novom Sadu je 1956. godine osnovan festival „Sterijino pozorje“. I danas, ovaj festival, na kome pozorišta iz zemlje i inostranstva učestvuju sa delima jugoslovenskih pisaca (u početku je to bio festival samo Sterijinih dela) važi za najznačajniju pozorišnu manifestaciju u Srbiji.

    Filmovi Sterijina dela su od 1959. do danas adaptirana u dvadesetak televizijskih filmova:
    • Laža i paralaža (film)
    • Kir Janja (film)
    • Džandrljivi muž (film)
    • Rodoljupci (film)
    • Pokondirena tikva (film)
    • Ljubav, ženidba i udadba (film)
    • Zla žena (film)


    Sterijina nagrada

    Na festivalu se dodeljuju nagrade za najbolju predstavu, za najbolji tekst savremene drame, za režiju, za glumačko ostvarenje, za scenografiju, za kostim, za scensku muziku, nagrade za najboljeg mladog glumca i glumicu i specijalna nagrada.


    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Мрвица:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 09:15.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1