+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Forum admin Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    3.253
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    13.732
    Pohvaljen 13.754 puta u 3.166 postova
    Moć reputacije
    351

    Milan Rakic / Milan Rakić

    ► Milan Rakic / Milan Rakić ◄
    (1876.– 1938.)




    › Dela ‹

    Zbirke pesama, 1902., 1903 i 1912. godine

    Ljubavne pesme
    • Kondir
    • Serenada
    • Čežnja
    • Setna pesma
    • Ljubavna pesma
    • Iskrena pesma
    • Varijacije
    • Dalida
    • Na jednom primerku
    • Ponosna pesma
    • Kineski madrigali
    • Priziv
    • Čekanje
    • Sentimentalna pesma
    • Očajna pesma
    • Lepota
    • Obnova


    Druge pesme
    • Silno zadovoljstvo
    • Zimska noć
    • Kao bajka
    • Dolap
    • Rosa pada
    • Dragim pokojnicima
    • Soneti
    • Mutna impresija
    • Želja
    • Površni utisci
    • Jednoj pokojnici
    • Starost
    • Obična pesma
    • Jedna želja
    • Prelazno pokolenje
    • U kvrgama
    • Tuga
    • Misao
    • Osvit
    • Sumorni dani
    • Tri pisma
    • Orhideja
    • Pomrčina


    Kosovski ciklus
    • Božur
    • Simonida
    • Na Gazi-Mestanu
    • Nasleđe
    • Jefimija
    • Napuštena crkva
    • Minare


    Oproštajna pesma
    • Oproštajna pesma


    Objavljene posle pesnikove smrti
    • Na Kapitolu
    • * * * (Taj ogromni mesec limunove boje)
    • Jasika



    › Biografija ‹

    Milan Rakić (Beograd, 30. septembar 1876 — Zagreb, 30. jun 1938) je bio srpski pesnik i akademik.

    Rođen je 30. septembra (18. septembra po julijanskom kalendaru) 1876. godine u Beogradu. Njegov otac bio je Dimitrije Mita Rakić, ministar finansija 1888. godine, a majka Ana je ćerka akademika Milana Đ. Milićevića. Sestra Ljubica je bila udata za Milana Grola. Bio je oženjen Milicom, ćerkom Ljubomira Kovačevića.

    Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju se oženio, a zatim zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Kao diplomata je službovao u Srpskom konzulatu u Prištini, Srpskom konzulatu u Skoplju, Solunu i Skadru. U vreme Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. i Stokholmu 1917. godine, a krajem rata u Kopenhagenu. Od 1921. bio je poslanik u Sofiji, a od 1927. u Rimu. U diplomatskoj službi je bio skoro do smrti kao poslanik Kraljevine Jugoslavije u inostranstvu. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine.

    Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 18. februara 1922, a za redovnog 12. februara 1934.

    Njemu u čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

    Rakić se svojim prvim pesmama javio u „Srpskom književnom glasniku“ 1902. Potom je objavio dve zbirke pesama (1903. i 1912.), koje je i publika i književna kritika najoduševljenije pozdravila. Napisao je malo, svega oko pedeset pesama i dosta rano je prestao da piše.

    Njegove malobrojne pesme odlikuju se najvišim umetničkim osobinama i predstavljaju vrhunac u izražaju one pesničke škole koju je osnovao Vojislav Ilić. Pored Šantića i Dučića, Rakić je treći veliki srpski pesnik današnjice. I on je pesničku veštinu učio na francuskim uzorima, ali ih nije podražavao, već je ostao nacionalan i individualan. On ne peva renesansne motive i blede princeze, već pravoslavne i narodne svetinje: Jefimiju, Simonidu (Simonida), napuštenu crkvu kraj Peći, Gazimestan (Na Gazimestanu) itd. On nije frivolno duhovit; savršenstvo njegova izraza nije sjajan verbalizam, već veština savladana do kraja, veština u obliku kad postaje prisna i spontana. On se naročito ističe kao versifikator. Usavršio je jedanaesterac upotrebom bogatih, zvučnih i neslućenih slikova, davši mu širok besednički ton, svečan i otmen, buran katkada, a miran i prisan najčešće. Njegov jezik je besprekorno čist i krepak, rečenica kristalno jasna, stil bez emfaze i bleska, umeren i lapidaran. „U pogledu tehnike, kazao je Skerlić, to je poslednja reč umetničkog savršenstva u srpskoj poeziji“.

    Sa Šantićem, Rakić je najuspelije obnovio našu rodoljubivu poeziju, na sasvim originalan način, bez poze i šovinizma. Njegovo je rodoljublje otmeno i plemenito, prožeto diskretnošću i smerovima modernog mislioca.

    Rakić ne peva radi lepote kao Dučić, već radi misli; on nije poklonik renesanse i Zapada, već bola i „naslade u patnji“. Uticaj francuskog simbolizma i dekadanse oseća se u njegovoj lirici samo u izražaju. I on se služi simbolima za iskazivanje svojih dubokih misli, kao što se služi simbolikom i u svojim rodoljubivim pesmama, ali je njegova filozofija života izraz naše rase, potpuno samonikla. Njegove misaone pesme su jasne iako duboke, jednostavne i pored rečitosti, prisne, tople i utešne iako prožete najsnažnijim pesimizmom. To su najbolje, najlepše pesme u srpskoj misaonoj lirici.

    › Izvor ‹
    Wikipedia

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Мрвица:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 03:33.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1