+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Biblioteka tasana avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    515
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.283
    Pohvaljen 2.950 puta u 1.084 postova
    Moć reputacije
    65

    José Saramago / Žoze Saramago

    ► José Saramago / Žoze Saramago ◄
    (16.11.1922 - 18.06. 2010.)





    › Dela ‹


    Dela u prevodu na srpski


    • Embargo i druge priče
    • Godina smrti Rikarda Reiša
    • Slepilo
    • Sedam Sunaca i Sedam Mesečina
    • Jevanđelje po Isusu Hristu
    • Smrt i njeni hirovi
    • Putovanje jednog slona
    • Putovanje kroz Portugaliju
    • Sva imena




    › Biografija ‹

    Žoze Saramago (port. José Saramago; Azinjaga, 16. novembar 1922. — Tijaz, 18. jun 2010.) bio je portugalski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za 1998. godinu.

    Rođen je 16. novembra 1922. godine, Azinjaga (Portugal), u siromašnoj seljačkoj porodici. Teška materijalna situacija ga prinuđuje da promeni niz zanimanja, da bi se tek 1976. godine posvetio isključivo književnosti. Saramago se smatra najvećim portugalskim i jednim od najuticajnijih evropskih pisaca današnjice. Njegova dela prevedena su na preko trideset jezika.
    Svoj prvi roman Zemlja greha objavio je 1947. Posle toga, do 1966, nije prisutan na portugalskoj književnoj sceni. Od 1955. do 1981. bavio se novinarstvom i prevođenjem (Per Lagerkvist, Žan Kasu, Mopasan, Andre Bonar, Tolstoj, Bodler, Anri Fosijon, Žak Romen, Hegel, Rejmond Bajer i dr.). Kao urednik u jednoj lisabonskoj izdavačkoj kući, upoznao je i sprijateljio se sa najznačajnijom savremenim portugalskim piscima toga doba, pa je objavljivanje zbirke Moguće pesme 1966. označilo njegov povratak u književnost. Otad slede brojne njegove zbirke pesama, romani, zbirke priča, kritike i politički angažovani tekstovi koje je objavljivao kod najznačajnijih izdavača i u poznatim portugalskim književnim i dnevnim novinama.
    Roman Slepilo jeste vrsta antiutopije, literarno ostvarenje koje nastoji da istraži prave dimenzije humanosti i društvenih institucija sveta u kome živimo. Saramago literarno ispituje šta bi se desilo kada bi iznenada cela jedna zemlja počela da tone u fizičko slepilo, u epidemiji kojoj se nikakav razlog ne vidi? Njegovi oslepeli junaci suočeni su najpre sa surovom izolacijom iz društva, koje na taj način pokušava sebe da zaštiti, a potom i njihova vlastita humanost i solidarnost prolazi kroz teške probe. Ishodi su krajnje ponižavajući; umesto veličine ljudskog duha pred nama se pomalja konačna istina o ništavnosti svih obzira i vrednosti koje nas čine ljudima. Sve što preostaje jeste puka želja da se po svaku cenu preživi, ma kako taj tako zadobijeni život izgledao, ma koliko on bio pun poniženja. A herojstvo, kada ga ima, ne pripada niti zajednici niti njenim ustanovljenim institucijama. Ono je, pre svega, usamljeno delo pojedinca, i jedina prava nada u svetu koji nezaustavljivo hrli ka propasti.

    Roman Jevanđelje po Isusu Hristu je izazvao snažne reakcije u katoličkim zamljama, kritikovan je i anatemisan od Vatikana i klera kao antijevanđelje, što je dovelo do cenzure kojom je pisac sprečen da primi Evropsku nagradu za književnost. Roman je zapravo snažna priča o ljubavi i ljudskoj žrtvi, o dvadeset vekova ljudskih patnji koji su usledili, i predstavlja još jednu potvrdu Saramagovog impresivnog stila i sklonosti da o ljudskoj sudbini progovori alegorično i provokativno, a istovremeno na svima razumljiv način.

    U romanu Smrt i njeni hirovi, u ponoć 1. januara, u jednoj neimenovanoj zemlji, na misteriozan način smrt prestaje da posećuje njene stanovnike. Od tog trenutka niko više ne umire i odgovor na ovu neverovatnu pojavu nisu u stanju da daju ni naučni, ni državni, ni crkveni autoriteti. Preko noći propadaju osiguravajuća društva, preti bankrot penzijskog sistema, a i hrišćansko učenje o vaskrsenju ozbiljno je dovedeno u pitanje... Kako obični ljudi doživljavaju smrt u ovim okolnostima, na šta su, uprkos prvobitnom ushićenju, spremni da bi je se ponovo domogli – pripoveda se u ovom romanu baroknog stila i raskošne imaginacije, još jednoj Saramagovoj alegoriji koja dotiče večna pitanja čovekovog postojanja, ljubav, smrt, prolaznost života i trajnost umretničkog dela.

    Putovanje jednog slona se po značaju i književnoj poruci može nazvati testamentarnim Saramagovim delom. Godine 1551. portugalski kralj Žoao III poslao je austrijskom nadvojvodi Maksimilijanu neobičan svadbeni dar: jednog indijskog slona u pratnji njegovog čuvara, koji su dotad čamili zanemareni na dvorskom imanju u Lisabionu. U Saramagovoj književnoj interpretaciji ovog istorijskog događaja, karavan, koji predvode sam nadvojvoda i njegova žena, sa štitonošama i volujski zapregama koje tegle hranu za slona, kreće polako na put – kroz Portugaliju i Španiju, morem do Italije, pa preko Alpa do carske Vijene, u kojoj nadvojvoda stoluje u kući Habzburga. Trijumf virtuoznog Saramagovog stila, mašte i humora, ovaj roman očaravajuća je i mudra priča o trajnosti prijateljstva i prolaznosti slave.

    Sva imena je snažna parabola o apsurdnosti čovekovih pregnuća i istovremeno još jedan Saramagov književni podvig u kojem dominiraju raskošan stil, gust tekst sa brojnim metaforama, mudrim i duhovitim komentarima, uz osobenu sintaksu i već prepoznatljiv otklon od važećih pravopisnih pravila. Glavno mesto radnje ovog kafkijanskog romana je Centralni registar matične službe, sa svojom strogom hijerarhijom i armijom bezimenih činovnika koji u lavirintu kartoteka, kad traže neki dokument, moraju da vuku za sobom „Arijadnin konac“ kako bi uspeli da se vrate. Među njima se izdvaja samo Gospodin Žoze, jedini lik koji ima ime. Ni on ni drugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristike, ne znamo koliko su stari, ne znamo čak ni kako izgledaju. Kad ne obavlja svoj dosadan pisarski posao, Gospodin Žoze upražnjava neobičan hobi: kradom od nadređenih uzima iz Registra fascikle i iz njih vadi isečke iz novina o poznatim ličnostima. Jednom prilikom slučajno će uzeti fasciklu nepoznate žene, čija će sudbina početi da ga opseda. Iako zna kako može da je pronađe, on to ne želi jer mu veće uživanje predstavlja traganje za pojedinostima iz njenog života, što će ga odvesti u mnoge, čak i opasne avanture...

    Putovanje kroz Portugaliju je Saramagov poznati putopis, koji pritom nije običan turistički vodič ili bedeker što se nosi pod rukom, nego mnogo više od toga. Na svom putovanju kroz Portugaliju, njene skrivene kutke i viševekovnu kulturu, Žoze Saramago je išao tamo gde se uvek ide, ali i tamo kuda se ne ide gotovo nikada. Putnik ističe da nije tu kako bi davao savete, premda svojih opservacija ima napretek. Istina je, istovremeno, da će čitalac ovde naći mnogo odabranih i istančanih opisa portugalskih krajolika, ljudi, umetničke baštine i istorije ove zemlje, što je istovremeno unutrašnje putovanje ovog velikog pisca kroz sopstveni doživljaj domovine svojih predaka i savremenika. Srpski prevod predstavlja jedinstveno izdanje u svetu usled toga što, umesto predgovorom, započinje putopisnim zapisom iz Portugalije našeg nobelovca Ive Andrića.


    › Izvor ‹
    Wikipedia
    Izmenjeno od: gardoim; 31.05.2015 u 00:41. Razlog: Azuriran post

  2. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora tasana:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 04:47.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1