+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.407
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    16.051
    Pohvaljen 93.419 puta u 11.112 postova
    Moć reputacije
    969

    Jules Verne / Žil Vern

    ► Jules Verne / Žil Vern ◄
    (08.02.1828.- 24.03.1905.)





    › Dela ‹


    • 1. Prvi brodovi meksičke mornarice (Les premiers navires de la marine mexicaine), 1851*
    • 2. Putovanje balonom (Un voyage en ballon), 1851.*
    • 3. Martin Paz (Martin Paz), 1852.
    • 4. Gospodar Zaharijus (Maitre Zacharius), 1854.
    • 5. Zima provedena na ledu (Un hivernage dans les glaces), 1855.*
    • 6. Pet nedelja u balonu (Cinq semaines en ballon), 1863.*
    • 7. Putovanje u središte Zemlje (Voyage au centre de la Terre), 1864.*
    • 8. Grof od Šantlena (Le comte de Chantelaine), 1864.
    • 9. Od Zemlje do Meseca (De la Terre a la Lune), 1865.*
    • 10. Probijači opsade (Les forceurs de blocus), 1865.
    • 11. Putovanja i pustolovine kapetana Haterasa (Voyages et aventures du capitaine Hatteras), 1866.*
    • 12. Deca kapetana Granta (Les enfants du capitaine Grant), 1868.*
    • 13. Oko Meseca (Autour de la Lune), 1870.*
    • 14. Dvadeset hiljada milja pod morima (Vingt milie lieues sous les mers), 1870. *
    • 15. Ploveći grad (Une ville flottante), 1871.*
    • 16. Pustolovine trojice Rusa i trojice Engleza (Aventures de trois Russes et de trois Anglais), 1872.*
    • 17. Putovanje oko sveta za osamdeset dana (Le tour du monde en quatrevingts jours), 1873.*
    • 18. Zemlja krzna (Le pays des fourrures), 1873.*
    • 19. Doktor Oks (Le docteur Ox), 1874.*
    • 20. Tajanstveno ostrvo (L’ile mysterieuse), 1874-75.*
    • 21. „Čanselor“ (Le „Chanceilor“), 1875.*
    • 22. Amijen u dvehiljaditoj godini (Amiens en l’an 2000), 1875.
    • 23. Mihajlo Strogov (Michel Strogoff), 1876.*
    • 24. Crni dijamanti (Les indes noires), 1877.*
    • 25. Hektor Servadak (Hector Servadac), 1877.*
    • 26. Petnaestogodišnji kapetan (Un capitaine de quinze ans), 1878.*
    • 27. Patnje jednog Kineza u Kini (Les tribulations d’un Chinois en Chine), 1879.*
    • 28. Beguminih pet stotina miliona (Les cinq cents millions de la Begum), 1879.*
    • 29. Kuća na paru (La maison a vapeur), 1880.*
    • 30. Jangada (La Jangada), 1881.
    • 31. Škola Robinzona (L’ecole des Robinsons), 1882.*
    • 32. Zeleni zrak (Le rayon vert), 1882.*
    • 33. Tvrdoglavi Kereban (Kereban le tetu), 1883.*
    • 34. Ostrvlje u plamenu (L’archipel en feu), 1884.*
    • 35. Južna zvezda (L’etoile du sud), 1884.*
    • 36. Matijas Sandorf (Mathias Sandorf), 1885.
    • 37. Olupina broda „Sintija“ (L’epave du ,,Cynthia“), 1885, /sa Andreom Laurieom/
    • 38. Robir osvajač (Robur le conguerant), 1886.*
    • 39. Loz (Un billet de loterie), 1886.*
    • 40. Frit-flak (Fritt-flac), 1886.
    • 41. Sever protiv juga (Nord contre sud), 1887.
    • 42. Francuski put (Le chemin de France), 1887.
    • 43. Dve godine raspusta (Deux ans de va-cances), 1888.*
    • 44. Bezimena porodica (Famille-sans-nom), 1889.
    • 45. Kupovina Severnog pola (Sans dessus dessous), 1889.
    • 46. Sezar Kaskabel (Cesar Cascabel), 1890.
    • 47. Gospođa Branikan (Mistress Branican), 1891.
    • 48. Zamak u Karpatima (Le chateau des Carpathes), 1892.*
    • 49. Klodijus Bombarnak (Claudius Bombarnac), 1892.
    • 50. Mali dobričina (P’tit bonhomme), 1893.
    • 51. Čudesne pustolovine kapetana Antifera, (Mirifiques aventures de maftre Antifer), 1894.
    • 52. Ploveće ostrvo (L’ile a helice), 1895.*
    • 53. Za zastavu (Face au drapeau), 1896.
    • 54. Klovis Dardentor (Clovis Dardentor), 1896.
    • 55. Ledena sfinga (Le sphinx des glacess), 1897.*
    • 56. Veličanstveni Orinoko (Le superbe Orenoque), 1898.
    • 57. Zaveštanje jednog ekscentrika (Le testament d’un excentrique), 1899.
    • 58. Druga otadžbina (Seconde patrie), 1900.
    • 59. Selo u vazduhu (Le village aerien), 1901.*
    • 60. Morska zmija (Le serpent de mer), 1901.*
    • 61. Braća Kip (Les freres Kip), 1902.
    • 62. Stipendije za putovanje (Bourses de voyage), 1903.
    • 63. Drama u Livoniju (Un drame en Livonie), 1904.
    • 64. Gospodar sveta (Maftre du monde), 1904.*
    • 65. Invazija mora (L’Invasion de la mer), 1905.
    • 66. Svetionik na kraju sveta (Le phare du bout du monde), 1905. *
    • 67. Zlatni vulkan (Le volcan d’or), 1906.*
    • 68. Putnička agencija „Tompson“ (L’agence „Thompson“), 1907.
    • 69. Lov na meteor (La chasse au meteore), 1908.*
    • 70. Dunavski pilot (Le pilot du Danube), 1908.*
    • 71. Brodolom „Džonatana“ (Les naufrages du „Jonathan“), 1909.
    • 72. Tajna Vilhelma Štorica (Le secret de Wilhelm Storitz), 1910.
    • 73. Juče i sutra (Hieretdemain), 1910.
    • 74. Čudesna pustolovina pri misiji „Barsak“ (L’etonnante aventure de la mission Barsac), 1919.


    › Biografija ‹

    Žil Vern (fr. Jules Verne; Nant, 8. februar 1828 — Amjen, 24. mart 1905) bio je francuski romanopisac, pesnik i dramski pisac, najpoznatiji po svojim avanturističkim romanima i njegovom snažnom uticaju na književni žanr naučne fantastike.
    Rođen u Nantu, trebalo je da prati stope svoga oca i postane advokat, ali već od rane mladosti ga je više privlačilo pozorište i pisanje tekstova. Njegova saradnja sa izdavačem Pjerom Žilom Ecelom dovela je do stvaranja Neobičnih putovanja, veoma uspešne serije romana u kojoj su se nalazila dela kao što su Put u središte Zemlje, Dvadeset hiljada milja pod morem i Put oko sveta za osamdeset dana.
    Vern se, generalno, smatra glavnim književnim autorom u Francuskoj i većem delu Evrope, gde je imao veliki uticaj na književne žanrove avangardu i nadrealizam. Međutim, njegova reputacija je značajno drugačija u anglofonim regionima, gde se često spominje kao pisac fantastike i knjiga za decu, ne samo zbog skraćenih i izmenjenih prevoda u koja su njegovi romani često preštampavani.
    Žil Vern je drugi najprevođeniji autor na svetu, a nalazi se između engleskih pisaca — Agate Kristi i Vilijama Šekspira — ali je bio najprevođeniji autor tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. Njegov doprinos žanru je bio takav, da se zajedno sa piscima Herbertom Džordžom Velsom i Hugom Gernsbekom, ponekad naziva jednim od „očeva naučne fantastike“.
    Žil Gabrijel Vern je rođen 8. februara 1828. godine na ostrvu Fedo u Nantu, kao sin Pjera Verna i Sofi Alot de la Fije.[4] Otac Pjer je bio advokat, a majka Sofi poreklom iz brodograditeljske i brodovlasničke porodice. Majčina porodica ima delom škotsko poreklo, nakon što se jedan predak 1462. godine priključio gardi Luja XI, te dobio plemićku titulu za vernu službu kralju. S druge strane, očeva porodica je keltskog porekla, koja je dugo živela u Francuskoj.
    Osim Žila, porodica Vern je imala još četvero dece — sina Pola, te kćerke Anu, Matildu i Mari.
    Sa 8 godina, Žil Vern je počeo da pohađa „Sen Stanislas“, katoličku školu koja je odgovarala religijskim uverenjima njegovog oca. Nakon osnovnog obrazovanja, završio je srednju školu u Nantu, gde je dobio klasično obrazovanje, koje uključuje poznavanje grčkog i latinskog jezika, te retorike, pevanja i geografije. Žil i njegova porodica dosta vremena su provodili na obalama reke Loare, na kojoj su posedovali vikendicu, u koju su njegov brat i on često dolazili. Na taj način, Žil je razvio interesovanje za putovanja i avanture.
    Godine 1839, pretpostavlja se da se Žil ukrcao na jedrenjak „Korali“, koji je putovao za Indiju. Nakon što je njegov otac to otkrio, sprečio je Žila, te ga nagovorio da mu obeća da će da putuje „samo u svojoj mašti“. Sada je poznato da je to verovatno izmišljena priča Žilove nećake Margerit Alot de la Fije, njegovog prvog biografa, mada je moguće da je priča inspirisana stvarnim incidentom.
    Nakon što je završio osnovno i srednje obrazovanje, Žil je, na nagovor oca, prosperitetnog advokata, otišao u Pariz kako bi završio pravo. Vern je stigao u Pariz 1848. godine, u vreme političkih nemira, kada se desila Francuska revolucija. Žil je došao u grad neposredno pre izbora Napoleona III Bonaparte za prvog predsednika Republike. U to vreme, Vern je napisao brojne sonete, te čak i par poetskih tragedija za pozorište lutaka.
    Godine 1848, stric Fransisk de Šatobur ga je uveo u književne krugove, gde je upoznao Dime — oca i sina; stariji Dima je posle imao veliki uticaj na Vernovo privatno i književno usmerenje.
    Kada je otac shvatio da se Žil ne trudi oko studiranja prava, te da mu je pisanje draže, prestao je da mu šalje novac u Pariz. Nakon što je je potrošio svu ušteđevinu na knjige, nije imao više ni za hranu, što je izazvalo brojne tegobe — izazivajući mu stomačne poremećaje i fekalne inkontinencije, te nervne poremećaje, koji su kulminirali paralizom facijalisa.
    Pored svih zdravstvenih i ličnih problema, Žil je u januaru 1851. godine uspeo da završi fakultet, te stekne zvanje advokata.[13] Iako sa zvanjem advokata, Žil je odlučio da se ne vrati ocu i radi u njegovoj kancelariji, već je ostao u Parizu. Počeo je da radi kao notar, a zatim kao sekretar u pozorištu „Lirik“.
    U maju 1856. godine, Vern je otputovao u Amjen, kako bi bio kum na venčanju jednog prijatelja, Ogista Lelarža. Verna je mladina porodica pozvala da ostane par dana kod njih, što je on prihvatio. Sprijateljio se sa svima, a najviše sa mladinom sestrom, Onorin de Vijan Morel, dvadesetšestogodišnjom udovicom koja je imala dvoje dece. Nadajući se da će pronaći siguran izvor prihoda, kako bi mogao da se oženi sa Onorin pred sudom, Žil je prihvatio ponudu svog brata, te započeo posao posrednika. Nakon što mu se finansijska situacija poboljšala, Vern je dobio naklonost Onorin i njene porodice, te su se venčali 10. januara 1857. godine.
    Žil je u julu 1858. godine dobio ponudu — da bez ikakve naknade putuje brodom od Bordoa do Liverpula i Škotske. Putovanje, Vernovo prvo izvan Francuske, duboko ga je oduševilo, a on je na istom pisao romane. Kasnije je išao u Stokholm, odakle je putovao u Kristijaniju i kroz Telemark. Međutim, na putu kroz Dansku, u žurbi se vratio u Pariz, ali je ipak propustio rođenje Mišela, svog jedinog biološkog sina.
    Iako je odrastao kao katolik, Vern je postao deist u poznim godinama. Neki naučnici veruju da se njegova deistička filozofija ogleda u njegovim romanima, jer oni često uključuju pojam Boga ili božanskog proviđenja, ali retko se pominje koncept Hrista.
    Dana 9. marta 1886. godine, kada se Vern vraćao kući, njegov dvadesetpetogodišnji nećak, Gaston, dva puta je pucao u njega iz pištolja. Prvi metak ga je promašio, ali ga je drugi pogodio u nogu; Žil je preživeo, ali je zbog hica u nogu do kraja života šepao. Ovaj incident se nije pročuo u medijima, ali Gaston je proveo ostatak života u jednoj ustanovi za mentalno obolele osobe.
    Posle smrti svoje majke i prijatelja Ecela, Vern je objavljivao radove sa mračnijom tematikom. Godine 1888, Vern je ušao u politiku i bio je izabran za odbornika u grad Amjenu, gde je učestvovao u organizaciji koje su poboljšale život u gradu, te je na toj funkciji proveo oko petnaest godina.
    Godine 1905, bolovao je od dijabetesa, koji mu je u potpunosti oduzeo vid, a preminuo je 24. marta u svom domu u Amjenu.
    Godine 1863, Vern je napisao roman pod nazivom Pariz u 20. veku — o mladom čoveku koji živi u svetu staklenih nebodera, brzih vozova, automobila sa pogonom na gas, računara i globalnih komunikacionih mreža, ali i sa životom bez sreće. Roman ima tragičan kraj, a Ecel je mislio da će pesimizam romana uništi Vernov sjajan uspeh, te su odlučili da objavljivanje romana odgode na dvadeset godina. Vern je stavio rukopis u sef, u kom ga je 1989. godine pronašao njegov praunuk, koji ga je objavio 1994. godine.
    Najveći broj Vernovih dela spada u seriju romana pod nazivom Neobična putovanja, koja obuhvata sve njegove romane, osim dva — Pariz u 20. veku i Povratak u Britaniju, koja su objavljena posthumno 1989. i 1994. godine. Neki od njegovih romana su ostala nezavršena zbog njegove smrti, a mnoge od njih je posthumno prilagodio i prepisao njegov sin Mišel.
    Vern je, takođe, napisao mnoge drame, poeme, tekstove pesama, operska libreta i pripovetke, kao i razne eseje.


    › Izvor ‹
    Wikipedia
    Izmenjeno od: gardoim; 30.05.2015 u 23:47.

  2. Sledeća 8 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 11:03.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1