+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Top poster agata avatar
    Datum registracije
    13.01.2013
    Postovi
    1.152
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.881
    Pohvaljen 10.194 puta u 1.086 postova
    Moć reputacije
    124

    Ursula Kroeber Le Guin / Ursula Le Gvin

    ► Ursula Kroeber Le Guin / Ursula Le Gvin ◄
    (21.10.1929. - )





    › Dela ‹

    Knjige o Zemljomorju


    • Čarobnjak Zemljomorja, 1968
    • Grobnice Atuana, 1971
    • Najdalja obala, 1972
    • Tehanu, 1990 (Nebjula i Lokus nagrada)
    • Priče iz Zemljomorja, 2001
    • Drugi Vetar, 2002 (Svetska nagrada za fantstiku)



    Hainski ciklus


    • Rokanonov svet, 1966
    • Planeta izgnanstva, 1966
    • Grad utvara, 1967
    • Leva ruka tame, 1969 (Hjugo i Nebjula nagrada)
    • Čovek praznih šaka, 1974 (Nebjula, Hjugo i Lokus nagrada)
    • Svet se kaže šuma, 1976 (Hjugo nagrada)
    • Četiri koraka do oproštaja (Four Ways to Forgiveness), 1995
    • Pripovedanje, 2000 (Lokus i Endeavour nagrada)




    Ostalo


    • Nebeski strug, 1971 (Lokus nagrada)
    • Dvanaest četvrti vetra, 1975
    • Divlji Anđeli, 1975
    • Orsinijske priče, 1976
    • Čapljino oko, 1978
    • Jezik noći, 1979
    • Malafrena, 1979
    • Početište, 1980
    • Ruža kompasa, 1982
    • Stalno se vraćajući kući, 1985
    • Ribar unutrašnjeg mora, 1994
    • Lavinia, 2008




    › Biografija ‹

    Američka spisateljica. Rođena u Berkliju 21. 10. 1929. Diplomirala je 1951. na koledžu Redklif, a magistrirala 1952. na univerzitetu Kolumbija (francuska renesansna književnost). Profesionalnim pisanjem bavi se od sredine šezdesetih godina. Žene autori u naučnoj fantastici nipošto nisu česta pojava. Štaviše, sve doskora ovaj žanr bio je izrazito muškošovinistički, u smislu da su ga gotovo isključivo pisali muškarci o muškarcima za muškarce. I dok su poklonici ovakvog viđenja naučne fantastike još nekako uspevali da zatvore oči pred činjenicom da je pravi rodonačelnik SF žanra bila jedna žena — Meri Šeli — od kraja šezdesetih godina morali su da se suoče sa jednom, za njih još neprijatnijom okolnošću: na SF obzorju pojavila se spisateljica koja će ubrzo baciti u zasenak sve svoje muške kolege, postavši po mnogima najveći živi pisac ovog žanra.

    Ursula Legvin, koja je odrastala u intelektualno veoma podsticajnoj sredini (otac joj je bio poznati antropolog, Alfred Kreber, a majka ugledna spisateljica, Tiodora Krakau), srela se sa naučnom fantastikom još početkom četrdesetih godina, ali ju je ubrzo napustila, ne našavši odveć privlačnosti u kembelovskim žanrovskim kanonima. Vratiće joj se slučajno tek dve decenije kasnije, pošto je u međuvremenu stekla zamašno literarno iskustvo kroz dela kako velikih autora svetske književnosti, tako i majstora epske fantastike, a pre svega lorda Dansanija, koji će na nju najviše uticati. Ova očaranost Dansanijevim imaginarniim svetovima usloviće da Legvinova potraži svoj spisateljski identitet pre svega u epskoj fantastici, kojoj će ostati privržena čak i onda kada bude postala veliki SF autor, stvorivši u okviru ovog žanra nekoliko izuzetnih dela, među kojima je svakako najpoznatija trilogija „Zemljomorje“. Objavivši prvu SF priču 1962, Legvinova je, prema vlastitom svedočanstvu, odlučila da se upusti u pustolovinu sa SF žanrom prvenstveno iz želje da bude publikovana. Sredinom šezdesetih godina epska fantastika bila je u oseci, dok se SF žanr nalazio u punom zamahu, pružajući priliku velikom broju mladih autora novog i originalnog izraza, tako da je ona počela da piše naučnu fantastiku, iako nije raspolagala nekom posebnom upućenošću u nauku.

    I zaista, „naučni“ milje njenih SF dela po pravilu će ostati potpuno redukovan — posredi je svega nekoliko žanrovskih artefakata kao što su „ansibl“ (uređaj za trenutno komuniciranje preko svemirskih udaljenosti), NAFAL (svemirski brod koji se kreće gotovo svetlosnom brzinom) i telepatija — ali, kako se pokazalo, to im nimalo nije smetalo da budu vrhunska žanrovska i umetnička ostvarenja.

    Ovo već dolazi do izražaja u ranim romanima Legvinove — Rokanonovom svetu, Planeti izgnanstva i Gradu opsena — u kojima, doduše, ona još traga za svojim osobenim SF izrazom, ali i koji uspevaju da dočaraju nadasve neobične ljudske drame temeljeći se pri tom na sasvim ograničenom naučnom inventaru (vremenska dilatacija, telepatija).

    U osnovi po istom modelu Legvinova će sazdati i svoja najbolja dela, potvrdivši na taj način trajnost prevage koju u istoriji žanra ima velsovska tradicija u odnosu na vernovsku.

    Pomenuti romani značajni su i po tome što predstavljaju prva dela u takozvanom „Hainskom ciklusu„. Ovim ciklusom Legvinove biće obuhvaćeno šest romana (pored tri navedena tu su još Leva ruka tame, Čovek praznih šaka i Svet se kaže šuma) i tri priče („Prostranija od carstava i sporija„, „Kralj zime“ i „Dan uoči revolucije„) i on predstavlja ključni deo njenog SF opusa. „Hainski ciklus“ počiva na zamisli o jednoj humanoidnoj prarasi, Haincima, koji su u dalekoj prošlosti „zasejali“ život na više pogodnih planeta u jednom sektoru Galaksije. Iz tih „klica“ iznicali su razni varijeteti Hainaca, sa vlastitim posebnostima, a ciklus priča o povezivanju tih različitih „potomaka“ Hainaca (među kojima je i ljudska rasa) u Ekumen, Ligu svetova, kao i o potonjim usponima i padovima Lige. Epizode su u velikoj meri međusobno nezavisne, a ono što im je zajedničko jeste motiv „prvog kontakta“ koji se na nadasve osoben način varira u gotovo svima. Najizvrsnije ostvarenje sa ovim motivom nesumnjivo je čudesni roman Leva ruka tame, kojim se Legvinova 1969. odmah popela na sam vrh SF panteona. U Levoj ruci tame priča se o priključenju jednog novog sveta Ekumenu. No, kao i u ostalim delima iz „Hainskog ciklusa“, ovaj opšti okvir zbivanja ostaje u drugom planu, odnosno spram zaleđa pripovesti o nastojanjima emisara Lige svetova, Dženlija Aija, da pridobije androgene žitelje planete Getena (Zime), teče tragična povest zemaljskog izaslanika, koji, sputan genomorfnim predrasudama matičnog sveta, nikako ne uspeva da Getenjane shvati u njihovoj taoističkoj ukupnosti kao dvopolna bića.

    Tek onog časa kada, u samotnosti i beznađu ledene pustoši, Dženli Ai prvi put uspe da za trenutak premosti urođene predrasude svoje svesti, dolazi do istinskog kontakta između njega i Terema Harta rem ir Estravena, jedinog Getenjanina koji u „nastranom, jednopolnom tuđincu“ vidi ljudsko biće. Ovaj preokret u svesti izaslanika Lige svetova dostiže vrhunac u završnim prizorima romana, prilikom spuštanja na Geten cele ekipe emisara Ekumena, koji Dženliju Aiju najednom izgledaju kao znatno veći tuđinci od žitelja Zime…
    „Hainskom ciklusu“ Legvinova će se vratiti 1971, kada objavljuje sjajnu novelu „Prostranija od carstava i sporija“; u ovom delu ponovo se na osoben način varira motiv prvog kontakta: posredi je storija o ekspediciji poslanika Lige svetova na jednu planetu za koju se ispostavlja da predstavlja džinovski biljni entitet — svet-šumu, čije iskonski čiste emocionalne fluide oseća jedino jedan empatičar, inače duboko nesrećno biće u svetu haotičnih i protivurečnih čuvstava humanoidnih stvorenja.

    Šuma se opet javlja, sada već kao jedan od nosećih lajtmotiva, u narednom delu iz „Hainskog ciklusa“, obimom nevelikom, ali po umetničkoj vrednosti prvorazrednom romanu Svet se kaže šuma. Legvinova ponovo zamišlja jedan šumski svet, čiji su žitelji idealno sliveni sa svojom životnom sredinom. Ovo stapanje američka spisateljica izvanredno efektno dočarava, baš kao i u Levoj ruci tame, tvoreći osobenu lokalnu ekologiju, mitologiju i folklor, čiji koreni duboko sežu u drevno ustrojstvo prirode.

    Čovekovo uzurpatorsko prisustvo na planeti Atše — svojevrstan „negativni“ prvi kontakt — dramatično će narušiti jednu iskonsku ravnotežu. I ne samo to: antropošovinistički poriv u ljudima, izveden ovde do karikaturalnog oblika u liku kapetana Dejvidsona, biće uzdignut na kraju romana do demonskog božanstva — potez koji je bio nezamisliv u kembelovskoj eri, kada je upravo antropošovinizam bio glavni žanrovski kanon. Naučna fantastika prevalila je ogroman put sazrevanja od Astoundinga do Atšea…

    Dve godina kasnije Ursula Legvin objavljuje svoj drugi kapitalan roman — Čovek praznih šaka. Posredi je pripovest o genijalnom temporalnom fizičaru Ševeku, tvorcu „načela istovremenosti“, iz koga su proistekla dva ključna elementa što omogućuju postojanje Ekumena: ansibl i NAFAL. No, kako to već biva u najboljim ostvarenjima Legvinove, to je samo jedan od nekoliko pripovedačkih tokova, čije preplitanje i dopunjavanje tvore složeno, polifono romaneskno tkanje.

    Čovek praznih šaka je i roman-utopija, koji kroz viziju dijametralno različitih društvenih ustrojstava dva sveta, Anaresa i Urasa, priča o anarhizmu kao pokretačkoj snazi dubokih društvenih previranja i promena. Istovremeno, to je i delo o tragičnoj usamljenosti čoveka bespogovorno privrženog vlastitim idealima — tragičnoj stoga što, prema zamisli Legvinove, nema te utopije koja sve ideale u potpunosti ostvaruje.

    Nešto drugačijeg tona od Leve ruke tame i izvanredne kompozicione arhitektonike, koja odražava dve temporalne fizike što ih Ševek objedinjuje, roman Čovek praznih šaka ostaje trajan beočug američke, odnosno svetske SF i utopijske književnosti.

    Da ništa drugo sem njega Ursula Legvin nije napisala, bilo bi i to više nego dovoljno da zauzme jedno od najviših mesta u hijerarhiji savremenih proznih fantasta.

    Posle ovog romana Ursula Legvin će iz SF žanra objaviti još samo tri dela: jednu zbirku priča (Ruža kompasa) i romane Čapljino oko i Stalno se vraćajući kući (koji, uz Nebeski strug, jedini ne ulaze u „Hainski ciklus“).

    Za svoje obimom srazmerno neveliko SF stvaralaštvo Ursula Legvin je dobila veliki broj vodećih žanrovskih nagrada:
    „Hugo“ (1970, 1973, 1974. i 1975),
    „Nebula“ (1969. i 1974. u dve kategorije),
    „Jupiter“ (1975. u dve kategorije i 1977),
    „Lokus“ (1972, 1975. u dve kategorije, 1976. u dve kategorije i 1983. u dve kategorije).

    Možda je najbolji pokazatelj izuzetnosti pojave Ursule Legvin na američkoj SF sceni okolnost da se punu deceniju pošto je ona objavila svoje poslednje veliko delo (Čoveka praznih šaka) još ni izdaleka na žanrovskom horizontu ne pojavljuje pisac koji bi joj mogao ugroziti prvenstvo.

    I tako, po neobičnoj ironiji, jedan prokazano „muški žanr“ doživeo je u delima autora suprotnog pola ne samo svoj početak, nego i vrhunac.


    › Izvor ‹
    Wikipedia
    Izmenjeno od: tasana; 19.10.2015 u 08:05. Razlog: Azuriran post
    FilesFlash je prestao sa radom, linkovi su mrtvi. Pošaljite link teme knjige koja vas interesuje na pp i link će biti zamenjen, ili prijavite uredniku..

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora agata:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 02:36.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1