+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Prijatelj foruma
    Stann avatar
    Datum registracije
    20.10.2013
    Postovi
    721
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    268
    Pohvaljen 1.149 puta u 405 postova
    Moć reputacije
    82

    Stevan Sremac / Stevan Sremac

    ► Stevan Sremac / Stevan Sremac ◄
    (11.11.1855.- 12.08.1906.)





    › Dela ‹


    • Ivkova slava, 1895.
    • Pop Ćira i pop Spira, 1898.
    • Zona Zamfirova, 1903.
    • Nasradin-hodža
    • Iz knjiga starostavnih



    Pripovetke


    • Vukadin
    • Limunacija na selu
    • Čiča Jordan — jedna slika, 1901.
    • Kir Geras, 1903.
    • Ibiš-aga
    • Nova godina
    • Aca Groznica — slika iz Bačke, 1905.
    • deal, 1904.
    • Dim i dim, 1904.
    • Mica i Mikica – ili »Za ’no naše negda što bijaše«, 1904.
    • Đokica — slika iz Beograda prilikom popisa ljudstva i stoke, 1904.
    • Maler — slika iz Beograda prilikom popisa ljudstva i stoke, 1905.
    • Zli podanik
    • Nova godina, 1904.
    • Jusuf-agini politički nazori
    • Junak dana – ili »Njegov dan«, 1904.
    • Nackova ženidba, 1906.
    • Jeksik-adžija, 1902.
    • Prva žalost Pušina — jedna sličoca, 1902.
    • Kapetan Marjan — jedna slika, 1902.
    • Časna starina!... — slika iz društva, 1903.
    • U tramvaju – iliti: Jedna — ako ma i ovlaš prelistamo našu istoriju — jasna i dokazana istina — (U vidu skice jedan panegirik geniju srpskom.)
    • Poštarev ispit — sličica
    • Božićna pečenica
    • Maksim — jedna troglava silueta iz naših dana
    • Buri i Englezi — sličica iz srpskog života
    • Pogrešno ekspedovani amanet — slika iz beogradskog života koja bi upravo trebalo da uđe u Tasin dnevnik
    • Politički mučenik — sličica iz našeg društva
    • Pazar za staro — privredno-ekonomska slika iz života beogradskih domaćica
    • Putujuće društvo
    • Ćir Moša Abenšaam − ili priča o tme kako je ćir Moša izgubio jednu svoju povlasticz, 1902.
    • Pera Družeski — slika iz našeg društvenog života, 1904.
    • Veličanstvena šetnja madam-Pompadure – ili (Što je rek′o Vuk Vrčević) »Ali je bolja naravska ali učena«, 1906.
    • Seccesio plebis
    • Libade — skica
    • Ćirin jubilej
    • Priča o tome kako je jedan književnik pojeo mecenata svog — skica
    • Čovekova tragedija – ili – Bal u Elemiru – istinit događaj, epos u 10 pesama



    Sremčeva dela su od 1957. do danas prikazana na filmskom platnu:


    • 1957. Pop Ćira i pop Spira
    • 1961. Mića i Mikica (TV)
    • 1962. Junaci dana (TV)
    • 1967. Zona Zamfirova (TV)
    • 1968. Vukadin (serija)
    • 1972. Pop Ćira i pop Spira (TV)
    • 1982. Pop Ćira i pop Spira (mini-serija)
    • 2002. Zona Zamfirova
    • 2005. Ivkova slava
    • 2007. Božićna pečenica (TV)
    • 2007. Ono naše što nekad bejaše (serija)


    › Biografija ‹

    Po svojim izuzetnim delima i posvećenošću stvari Crpstva, Stevan Sremac akademik, istoričar i književnik zauzima izdvojeno mesto među onima koji su obeležili kulturni uspon Građanske Srbije u njenom zlatnom XIX i početku XX veka. Pođen je u Senti 11.11.1855. godine, u porodici u kojoj su negovane tradicionalne srpske vrednosti: vera, rodoljublje i slava srpske istorije, što će na mladog Sremca ostaviti dubok i neizbrisiv trag koji se oseća u životu i delu i kroz kasniju privrženost tradiciji i nacionalnom romantizmu. Srpsku osnovnu školu završio je u Senti 1867/68. godine, a pošto je rano ostao bez roditelja, iste godine preseljava se u Beograd kod ujaka Jovana Đorđevića. U Sentu se više nikada nije vratio iako ju je jako voleo i ponosio se njome, a više svojih književnih radova potpisivao je kao Stevan Sremac Senćanin. Odjeci i sećanja na doba senćanskog detinjstva i kasnije nostalgije za rodnim mestom, Bačkom i Tisom, ostale su u brojnim pasažima i opisima u njegovom romanu„Pop Ćira i pop Spira“.U Beogradu završava Prvu beogradsku gimnaziju (1874), a na Velikoj školi Filozofski fakultet, istorijsko-filološki odsek (1878). Za vreme školovanja bio je učesnik srpsko-turskog rata (1876-1878). U javnom životu važio je za tradicionalistu i nacionalistu, oslonjenog na vrednosti srpstva do istorijske glorifikacije i taj svoj stav nikada nije promenio. Sve do svoje prerane smrti, neprekidno 27 godina radio je u prosvetnoj struci u Nišu, Pirotu i Beogradu.Počeo je da piše relativno kasno u 33-oj godini života. Iza sebe je ostavio velika neprocenjiva dela:„Iz knjiga starostavnih“o ličnostima i događajima iz skore srpske prošlosti, realistične pripovetke„Božićna pečenica“, „Ivkova slava“, „Vukadin“, „Luminacija na selu“, „Pop Ćira i pop Spira“ jedan od najvećih humorističkih romana u našoj književnosti,„Zona Zamfirova“ najbolje komponovano Sremčevo delo koje je uz„Ivkovu slavu“ i dramatizovano, a u skorije vreme preneto i na filmsko platno.
    Umro je u Sokobanji 1906. godine u pedesetprvoj godini života. Njegovu smrt je Srbija tog vremena doživela kao ogroman nacionalni gubitak..

    › Izvor ‹
    Wikipedia
    Izmenjeno od: gardoim; 30.05.2015 u 23:39. Razlog: Azuriran post

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Stann:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 12:42.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1