+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Wiz
    Wiz nije na mreži
    Forum admin
    Datum registracije
    29.12.2012
    Postovi
    100
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    205
    Pohvaljen 188 puta u 48 postova
    Moć reputacije
    18

    Mihail Afanasijevic Bulgakov / Mihail Afanasijevič Bulgakov

    ► Михаил Афанасьевич Булгаков / Mihail Afanasijevič Bulgakov ◄
    (15. maj 1891. - 10. mart 1940.)







    › Dela ‹



    • Bela Garda (roman), 1924.
    • Dani Turbinovih (drama),1925.
    • Zojkin stan (komedija), 1925.
    • Beg(drama), 1925.
    • Beleške mladog lekara (ciklus priča), 1928.
    • Kopito inženjera (roman), 1929.
    • Robovanje licemera ili Molijer (drama), 1929.
    • Tajnom drugu, 1929.
    • Poslednji dani ili Puškin (drama), 1935.
    • Priglupi Žurden (drama), 1932.
    • Ivan Vasiljevič (groteskna komedija), 1936.
    • Majstor i Margarita (roman), 1940.
    • Život gospodina de Molijera (roman), 1933.
    • Pozorišni roman (roman), 1937.
    • Adam i Eva (drama), 1931.
    • Batum (drama), 1939.



    › Biografija ‹

    Mihail Afanasijevič Bulgakov (rus. Михаи́л Афана́сьевич Булга́ков; Kijev, 15. maj 1891 — Moskva, 10. mart 1940) bio je ukrajinski pisac ruskog porekla, dramaturg i pozorišni reditelj. Pisao je na ruskom jeziku. Autor je velikog broja pripovedaka, priča, feljtona, pozorišnih komada, dramatizacija, filmskih scenarija i operskih libreta.


    Detinjstvo i mladost

    Mihail Bulgakov se rodio 15. maja 1891. u porodici profesora Kijevske duhovne akademije Opanasa Ivanoviča Bulgakova i njegove žene Varvare Mihajlovne u Kijevu. U porodici je bilo sedmoro dece: Mihail, Vera, Nađa, Varvara, Mikola, Ivan i Olena.
    Mihail Bulgakov je 1909. završio kijevsku Prvu gimnaziju i upisao se na medicinski fakultet "Taras Ševčenko" Kijevskog univerziteta.
    Bulgakov se prvi put ženi 1913. s Tatjanom Lappom. Njihovi novčani problemi započeli su već na dan svadbe. Tatjanin otac im je mesečno slao 50 rubalja, što je u to vreme bio pristojan iznos. No novac im je brzo nestajao budući da je Bulgakov bio spontana osoba i nije voleo štedeti. Ako bi mu se prohtelo da dođe taksijem zadnjim novcem, bez razmišljanja bi to učinio.
    Nakon početka Prvog svetskog rata M. Bulgakov je nekoliko meseci radio kao lekar u prifrontnoj zoni. Zatim su ga poslali da radi u selo Nikoljskoje Smolenske gubernije, a nakon toga je radio kao lekar u Vjazmi.

    Godine 1917. počeo je uzimati morfijum, isprva da olakša alergijske reakcije na lek protiv difterije, koji je uzeo bojeći se bolesti nakon obavljene operacije. Zatim je uzimanje morfijuma postalo redovno. U oktobru 1917. prvi put je došao u Moskvu, zaustavivši se kod svog ujaka, poznatog moskovskog lekara-ginekologa N.M. Pokrovskog, koji je postao prototip profesora Preobraženskog iz priče "Pseće srce". Ujesen 1918. Bulgakov se vraća u Kijev gde započinje privatnu praksu kao venerolog. U to vreme prestaje uzimati morfijum. Za vreme Građanskog rata u Rusiji, u februaru 1919., Bulgakova su mobilizovali kao vojnog lekara u vojsku Ukrajinske narodne republike.

    Te iste godine je radio i kao lekar Crvenog krsta, a zatim i u Oružanim snagama Juga Rusije. U sastavu Treće Terske kozačke pukovnije borio se na Severnom Kavkazu. Aktivno je objavljivao u novinama (članak "Buduće perspektive"). Za vreme povlačenja Dobrovoljačke armije početkom 1920. ne odlazi u Gruziju, nego ostaje u Vladikavkazu jer oboleva od tifusa.


    Zrelo doba

    Krajem septembra 1921. Bulgakov se preselio u Moskvu i počeo sarađivati kao feljtonist sa moskovskim novinama ("Gudok", "Rabočij") i časopisima ("Medicinskij rabotnik", "Rossija", "Vozroždenije"). U to vreme je objavio pojedina dela u novinama "Nakanune" koje su izlazile u Berlinu. Od 1922. do 1926. u novinama "Gudok" je bilo objavljeno više od 120 reportaža, ogleda i feljtona Bulgakova.
    1923. Bulgakov je postao član Sveruskog saveza pisaca (rus. "Vserossiйskiй Soюz pisateleй"). 1924. je upoznao Ljubov Jevgenjevnu Belozersku, koja se nedavno vratila iz inostranstva, i koja je 1925. postala njegova druga žena.
    U oktobru 1926. je u MHATu sa velikim uspehom održana predstava „Dani Turbinovih“, koja se veoma svidela Staljinu. Istovremeno se u Sovjetskoj štampi širi intenzivna i krajnje oštra kritika stvaralaštva Mihajla Bulgakova. Krajem oktobra 1926. je u državnom akademskom pozorištu Vatangov s velikim uspehom premijerno održana predstava Zojkin Stan.
    1928. Bulgakov je otputovao sa ženom na Kavkaz; posetili su Tbilisi, Batumi, Zeleni Mis, Vladikavkaz, Gudermes. U Moskvi je te godine premijerno održana predstava "Grimizni otok". Kod Bulgakova se pojavila zamisao romana kasnije nazvanog "Majstor i Margarita". Pisac je takođe započeo rad na komadu o Molijeru („Robovanje licemera“).

    1929. Bulgakov je upoznao Jelenu Sergejevnu Šilovsku koja je postala njegovom trećom i ujedno posljednjom ženom 1932.
    Do 1930. Bulgakovljeva dela su se prestala izdavati, pozorišni komadi povlačili su se repertoara pozorišta. Bile su zabranjene izvođenja komada "Beg", "Zojkin stan", "Grimizno ostrvo", "Dani Turbinovih".
    U januaru 1932. Staljin ponovo dopušta izvođenje "Dana Turbinovih", i do rata se više nije zabranjivala. Međutim, niti jedno je pozorište, osim MHAT-a, nije izvodilo. 1936., nakon članka u "Pravdi", Bulgakov je otišao iz MHAT-a i počeo raditi u Boljšoj teatru kao libretist i prevodilac. 1937. Bulgakov radi na libretu "Minin i Požarski" i "Petar I". Družio se s Isakom Dunajevskim, popularnim sovjetskim kompozitorom.


    Bolest i smrt

    1939. Bulgakov je radio na libretu "Rahel", a takođe na komadu o Staljinu ("Batum"). Zdravlje mu se počelo naglo pogoršavati. Lekari su mu dijagnostikovali hipertenzivnu nefrosklerozu. Nastavio je uzimati morfijum koji mu je prepisan 1924. da smanji bolove. U tom je razdoblju počeo diktirati ženi zadnje verzije "Majstora i Margarite".
    Od februara 1940. prijatelji i porodica su stalno dežurali kraj njegove postelje. Bulgakov je preminuo 10. marta 1940. Sahranjen je na Novodevičanskom groblju. Na njegovom grobu je, zahvaljujući njegovoj supruzi, postavljen kamen zvani „Golgota“, koji je pre toga bio na Gogoljevom grobu.


    › Izvor ‹
    Wikipedia
    Izmenjeno od: gardoim; 29.05.2015 u 22:37. Razlog: Azuriran post

  2. Sledeća 9 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Wiz:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 13:00.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1