+ Odgovori
Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Filmski sektor Tikilimikili avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    1.902
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    5.101
    Pohvaljen 2.520 puta u 1.013 postova
    Moć reputacije
    204

    The Passion of the Christ / Stradanje Hristovo (2004)

    Svet filma (Synopsis & Filmografija)
    The Passion of the Christ (2004)

    Stradanje Hristovo

    IMDb

    Procitaj opis i ostavi komentar



    Opis:

    U novom filmu “The Passion of the Christ” koji je režirao glumac Mel Gibson, dobar čovek je uhapšen, zbog izmišljenih optužbi, a good man is arrested on trumped-up charges, išiban bičem na smrt, a onda su ga primorali da nosi težak drveni krst na mesto pogubljenja. Tu dolazi i do svedočenja njegove majke i njegovih sledbenika, koji gledaju bolove i stradanje bespomoćnog čoveka.

    Dakle, upravo je to predmet filma “The Passion of the Christ”, a njegov centralni lik nije obično ljudsko biće, već Isus iz Nazareta. Mel Gibson je planirao snimanje priče o Isusu uz upotrebu “mrtvih” jezika, a uspeo je da napravi veliki i pre svega dobar film koji nije samo o Hrišćanskoj veri, već i oužasnoj tendenciji ljudske zajednice (kad god i gde god ona u svetu postoji) usmerenoj ka sopstvenom opstanku, netoleranciji i vlasti gomile. “The Passion of the Christ” je film koji je pažljivo predstavio fizičko, psihološko i religiozno ugnjetavanje.

    “The Passion of the Christ” je film u kome Isusa (Jim Caviezel) šibaju rimski ugnjetavači, a njegova koža se kida kao da ima šavove a krv prska njegove mučitelje i zemlju pod samim Isusom. Dok ide ulicama Jerusalima, na putu do Golgote, Isus neprestano pada, zbog velike težine krsta koji nosi na svojim plećima, što čini da raspeće manje kazna a više izbavljenje. Reditej Gibson je efektno prikazao seriju događaja, koji su u ranijim prikazivanjima ove priče, zauzeli skoro 20 ili 30 minuta vremena.

    Neko može kritikovati film “The Passion of the Christ” zbog scena koje prikazuju nehumanost rimskih vojnika prema njihovom zatvoreniku koje se čine skoro nelogičnim. Ipak, Gibson je postigao brutalne efekte tim “estetskim” krvoprolićem. Čini se da je on rešio da ponovo poveže gledaoce ovog filma sa scenama ljudske patnje u sinematskoj eri u kojoj takvi prikazi postaju univerzalno prhvaćeni. U ovom filmu nema takozvane “formalne čistote” niti liricizma dokumentarnog filma, već je jedino predstavljena bojama zasićena kinematografija. Sam reditelj je čak razmatrao i mogućnost da dijaloge u filmu koji su na latinskom i jermenskom jeziku, a koje su lako izgovarali glumci koji potiči iz različitih zemalja, ostavi bez ikakvih titlova.

    “The Passion of the Christ” počinje scenom neverovatno plave noći, mesečina je, a Isus se moli svom Ocu da ga spase, nekoliko trenutaka pre neko što će ga uhvatiti čuvari hrama koje je poslao visoki sveštenik Caiaphas (Mattia Sbragia). Ovi trenuci odišu jezivim sjajem, nadrealnim momentima – prirtajene figure Sotane. Verni svojim prvobitnim izvorima, Gibson i Fitzgerald odabiraju spletku jevrejskih religioznih vlasti – koja je ovde prikazana u manje karikaturnoj verziji od ranijih filmova – kao Isusove primarne neprijatelje.

    U filmu su rabini predstavljeni kao doktrinski čisti, ali politički korumpirani, a Gibson prikazuje mnoge Jevreje, a ne Rimljane, kako tretiraju Isusa dobro i sa milosrđem koje se može smatrati hrišćanskim.

    Isus je toliko čovek da zaboravlja da je božanstvo, pa preživljava groteskni bol u poslednjih 12 sati svog života. Njegova sećanja su vezana za mladost u Nazaretu. Gibsonov Isus je božansko biće koje se “zaljubilo” u svoju ljudsku stranu, a jedino smrt može da povrati njegove božanske karakteristike.U novom filmu “The Passion of the Christ” koji je režirao glumac Mel Gibson, dobar čovek je uhapšen, zbog izmišljenih optužbi, a good man is arrested on trumped-up charges, išiban bičem na smrt, a onda su ga primorali da nosi težak drveni krst na mesto pogubljenja. Tu dolazi i do svedočenja njegove majke i njegovih sledbenika, koji gledaju bolove i stradanje bespomoćnog čoveka.

    Dakle, upravo je to predmet filma “The Passion of the Christ”, a njegov centralni lik nije obično ljudsko biće, već Isus iz Nazareta. Mel Gibson je planirao snimanje priče o Isusu uz upotrebu “mrtvih” jezika, a uspeo je da napravi veliki i pre svega dobar film koji nije samo o Hrišćanskoj veri, već i oužasnoj tendenciji ljudske zajednice (kad god i gde god ona u svetu postoji) usmerenoj ka sopstvenom opstanku, netoleranciji i vlasti gomile. “The Passion of the Christ” je film koji je pažljivo predstavio fizičko, psihološko i religiozno ugnjetavanje.

    “The Passion of the Christ” je film u kome Isusa (Jim Caviezel) šibaju rimski ugnjetavači, a njegova koža se kida kao da ima šavove a krv prska njegove mučitelje i zemlju pod samim Isusom. Dok ide ulicama Jerusalima, na putu do Golgote, Isus neprestano pada, zbog velike težine krsta koji nosi na svojim plećima, što čini da raspeće manje kazna a više izbavljenje. Reditej Gibson je efektno prikazao seriju događaja, koji su u ranijim prikazivanjima ove priče, zauzeli skoro 20 ili 30 minuta vremena.

    Neko može kritikovati film “The Passion of the Christ” zbog scena koje prikazuju nehumanost rimskih vojnika prema njihovom zatvoreniku koje se čine skoro nelogičnim. Ipak, Gibson je postigao brutalne efekte tim “estetskim” krvoprolićem. Čini se da je on rešio da ponovo poveže gledaoce ovog filma sa scenama ljudske patnje u sinematskoj eri u kojoj takvi prikazi postaju univerzalno prhvaćeni. U ovom filmu nema takozvane “formalne čistote” niti liricizma dokumentarnog filma, već je jedino predstavljena bojama zasićena kinematografija. Sam reditelj je čak razmatrao i mogućnost da dijaloge u filmu koji su na latinskom i jermenskom jeziku, a koje su lako izgovarali glumci koji potiči iz različitih zemalja, ostavi bez ikakvih titlova.

    “The Passion of the Christ” počinje scenom neverovatno plave noći, mesečina je, a Isus se moli svom Ocu da ga spase, nekoliko trenutaka pre neko što će ga uhvatiti čuvari hrama koje je poslao visoki sveštenik Caiaphas (Mattia Sbragia). Ovi trenuci odišu jezivim sjajem, nadrealnim momentima – prirtajene figure Sotane. Verni svojim prvobitnim izvorima, Gibson i Fitzgerald odabiraju spletku jevrejskih religioznih vlasti – koja je ovde prikazana u manje karikaturnoj verziji od ranijih filmova – kao Isusove primarne neprijatelje.

    U filmu su rabini predstavljeni kao doktrinski čisti, ali politički korumpirani, a Gibson prikazuje mnoge Jevreje, a ne Rimljane, kako tretiraju Isusa dobro i sa milosrđem koje se može smatrati hrišćanskim.

    Isus je toliko čovek da zaboravlja da je božanstvo, pa preživljava groteskni bol u poslednjih 12 sati svog života. Njegova sećanja su vezana za mladost u Nazaretu. Gibsonov Isus je božansko biće koje se “zaljubilo” u svoju ljudsku stranu, a jedino smrt može da povrati njegove božanske karakteristike.

    Izvor: prolog.rs



    Žanr: Drama

    Režija: Mel Gibson

    Glavne uloge: Jim Caviezel, Monica Bellucci, Maia Morgenstern

    Prevod:preuzmi
    Izmenjeno od: Tikilimikili; 21.02.2017 u 20:38.


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 07:23.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1