+ Odgovori
Rezultati 1 do 2 od 2






  1. #1
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    609
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    877
    Pohvaljen 3.024 puta u 1.240 postova
    Moć reputacije
    75

    Technotise: Edit i ja / Tehnotajz: Edit i ja (2009)

    Svet filma (Synopsis & Filmografija)
    Technotise: Edit i ja (2009) / Tehnotajz: Edit i ja

    Технотајз: Едит и ја

    IMDb

    Procitaj opis i ostavi komentar



    Опис филма:

    Радња филма се одвија у Београду, 2074. године и прати Едит Стефановић. Она је студенткиња психологије. Волонтерски ради у истраживачком центру ТДР. Њен посао је да негује Абела, аутистичног математичког генија, који је пошто је записао формулу која обједињује све енергије које се јављају на Земљи, прекида контакт са спољним светом (верује се да би таквом формулом било могуће израчунати будућност чак и доказати постојање Бога, и постати најмоћнији човек на свету). Услед проблема са факултетом, решава да прибегне алтернативном методу давања испита.

    Њен пријатељ Херб јој продаје чип сумњивог порекла који би јој помогао да користећи везу између свести и подсвести повећа своје интелектуалне способности. Међутим нико ни не слути да ће чип, пошто Едит стицајем околности види графикон мистериозне формуле, постати свестан самог себе и почети прво ментално а онда и физички да се развија као Едитина паралелна личност. Временом се, док Едит полаже испите чип развија у паралелни нервни систем који је путем микронских жица развијен по целом њеном телу. Како га је хируршки немогуће извадити, чип сваким даном постаје све обилнији развијајући се као какав канцер по организму. Временом вест долази и до људи из ТДР-а и они у немогућности да реше проблем са аутистичним Абелом одлуче да покушају са бићем које је индиректно Абелово дете. Наравно такав поступак би за резултат имао и смрт Едит.

    После бројних проблема и траума, Едит на крају уједињена заједничким проблемом решава да постане пријатељ са својим "станарем". У међувремену он је стекао и своје име Еди као и обличје које је видљиво једино њој, те она постаје предмет исмевања својих пријатеља као шизофреничарка и лудак. Људи из ТДР-а показују своје право лице, приликом бега из њихове зграде се види крајњи циљ њихових истраживања. У јурњави за сопствени живот, Едит решава да са собом поведе и Абела чији је живот такође дошао у опасност. Ову неравноправну борбу између ње и конгломерата ТДР олакшава чињеница да је Едит у међувремену постала прави суперхерој. Њен нови нервни систем, извлачи из њеног тела максимум, који превазилази и најлуђе снове. Едит одједном располаже фантастичном брзином, снагом као и способношћу да се савршено бави борилачким вештинама.

    Извор
    : Википедија



    Жанр: animated, science fiction

    Режисери: Алекса Гајић, Небојша Андрић, Стеван Ђорђевић

    Сценарио: Алекса Гајић

    Улоге - гласове позајмили: Игор Бугарски , Татјана Ђорђевић, Никола Ђуричко , Небојша Глоговац, Марија Каран, Санда Кнежевић, Петар Краљ, Срђан Милетић, Борис Миливојевић, Јелисавета Саблић, Срђан Тодоровић, Власта Велисављевић

    Izmenjeno od: Johnnybyte; 05.12.2015 u 20:00.


  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  3. #2
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    609
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    877
    Pohvaljen 3.024 puta u 1.240 postova
    Moć reputacije
    75
    "Технотајз: Едит и ја" је остварење које је свакако прво своје врсте у условима српске врсте.

    Ако инсистирамо на континуитету, па одатле и на проширењу појма домаћег на цео јужнословенски - бивши југословенски простор, онда прича о анимираном филму има мало дужу, чак и награђивану прошлост, која је свега једном ескалирала у дугометражном облику, и то у случају "Чудесне шуме" из 1986. године, настале у копродукцији загребачког "Јадран филма" и америчког "Фантази форест филма".
    Година која је на мало гласнији начин најавила крај југословенске државе истовремено је била година климакса анимације са њених простора.
    Главни јунаци и сама шума су прошли боље од деце коју су забавили.
    Но, да не претварам ово у полигон за ламенте, него за причу о филму.

    Дело почиње са аутором: Алекса Гајић је реномирани ликовни и мултимедијални уметник, између осталог и аутор стрипа "Технотајз" који је послужио као лабава основа за анимирани филм из 2009. године, благодарећи коме се доказао и као сценариста и режисер дугометражних остварења – у овом случају, првог анимираног остварења дугог метра које би се могло назвати српским.

    Префикс може да опстане и без политизације. Београд 2074. године не бежи много од српске садашњице, која се, благодарећи умешном споју традиционалне и рачунарске анимације, јавља у појачаном, гротескнијем виду, где технологизација окружења у исто време доприноси и утиску временске измештености радње и њеном неизговореном сатиричном подтексту.
    Он се, у условима где је дистопија прорадила значајно пре сценаријске најаве, још и боље види са историјске дистанце од пет-шест година након премијере.



    Прва домаћа остварења не морају нужно бити и сценаријски оригинална, али се аутор у датом случају ипак трудио по том питању.
    Анимирани филмови не морају бити снабдевени философском тежином, али овде има цртица великих тема, довољних да повежу радњу у кохерентну забавну форму са мноштвом референци према узорима са поља фантастике, а све у циљу да се достојно одговори, или бар кокетира са степеном изграђености фабуле који се стандардно очекује од мало бољег анимеа или мало просечнијег играног филма.
    Дијалошки је за такав подухват потпуно опремљен, иако уз минималне жртве учињене према непознаваоцима стрипске верзије „Технотајза“, за љубав којих је футуристички арго морао да уступи свакодневнијем речнику, што се, опет, може оправдати генералном ослоњеношћу филма на садашњи тренутак као везивну тачку са гледаоцем.



    Референце су видне и у погледу ликовних решења. Познаваоци ће у појединим секвенцама препознати омаж таквим стандардима са стрипског поља као што је Мебијус, али, како рекосмо, појавна компонента ипак задржава довољну дозу аутентичног да може да оправда тај толико споменути српски префикс, а аутора да у потпуности легитимише да дело потпише сопственим именом. И, наравно, да смекша однос гледаоца према ипак приметном нижем продукцијском нивоу, утолико да га припише боловима порођаја српске анимације и васкрса српске кинематографије уопште.



    И рођење и васкрс, гледано са историјске дистанце, мало су изостали, али „Технотајз“ остаје као неоспорни првенац. У доба прастаре „Рапидсрбије“, његовог практичног савременика, корисници су дигли читаву грају на први званични наговештај да би се могао појавити на DVD-u, пошто су домаћи биоскопи тада били у фази анабиозе. Данас, услед хиперпродукције са стране, која обесмишљава потребу било какве продукције на домаћем терену, чини се да је мало неправедно заборављен.

    Одатле и ова мала рецензија. Мало ради задовољавања сопствених скрибоманских рефлекса, мало уз подстицај најављеног наставка филма, а доста из жеље да хиперпродукција дигиталног доба не гурне у заборав и чињеницу нечијег првенства на неком пољу. „Едит и ја“ препоручују се и филмофилима и „обичним“ гледаоцима, ако таквих има.
    Izmenjeno od: Johnnybyte; 06.12.2015 u 17:38.


  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 17:52.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1