Odgovori

Postaviti odgovor na temu: Umetnost starih civilizacija

Vaše poruke

Kliknuti ovde da se prijavite

Navedite prva tri slova azbuke

 

Send Trackbacks to (Separate multiple URLs with spaces)

Možete izabrati ikonicu za vašu poruku sa liste

Dodatne opcije

  • Će promeniti www.primer.com u [URL]http://www.primer.com[/URL].

Oceniti temu

Možete oceniti ovu temu od 1-zvezdica (užasno) do 5-zvezdica (odlično) ako želite.

Pregled teme (prvo novije)

  • 03.12.2019, 17:42
    Poli46

    Praxiteles-Venus of Gabii
  • 29.11.2019, 12:24
    Poli46

    Medaillon-representing-Praxiteles
  • 27.11.2019, 17:47
    Poli46

    Marathon Youth or Ephebe of Marathon
  • 26.11.2019, 17:15
    Poli46

    Herculaneum
  • 24.11.2019, 13:46
    Poli46
    Umetnost stare Grčke

    Oko 550. p. n. e. Grci ili “Heleni” kako su sami sebe nazivali, nisu bili jedan veliki narod nego niz plemena, vezanih Egejskim morem, koja su imala sličan jezik i religiju (svemoćne bogove koji su bili prepuni vrlina, ali i ljudskih mana). Između drugog i prvog milenijuma p. n. e. ta su se plemena nastanila na krajnjem jugu Balkana. To su najpre bili: Mikenci i Dorci(naseljeni uglavnom na grčkom kopnu), i Jonci (samo na obali i ostrvima Egejskog mora), a kasnije i Spartanci, Tebetanci, Atinjani i Korinćani. Vremenom im je na jugu Balkana postalo tesno i osnivali su u 8. veku p. n. e. kolonije širom Sredozemlja (Sicilija, Italija, Španija,
    Mala Azija pa i Dalmacija). Na prostorima svojih kolonija nastavio se procvat, ponekad uspešniji nego u samoj Grčkoj.


    Erechtheion

    Tokom 12. pa sve do 7. veka p. n. e. (tzv. mračno doba grčke) traje raspadanje kritske i mikenske umetničke baštine i skoro da se gase umetničke delatnosti. U isto vreme Grčka civilizacija se formirala i polako oblikovala. Svaka zajednica razvijala je svoj centar koji je prerastao u grad-državu (polis) kojim je upravljalo veće bogatijih staraca.Umetnost vekovima ne nalazi značajniji izraz, izuzimajući keramiku koja je vezana za praktičnu upotrebu. Nastale su vaze koje su služile za odlaganje pepela pokojnika. U 9. veku p. n. e. Grci su počeli da oslikavaju vaze geometrijskim oblicima: spiralama, rozetama, prepletima, meandrima, trouglovima,krugovima, svastikama- koje su raspoređene u horizontalne trake kao kod Mikenaca. Takvo ukrašavanje se naziva „geometriski stil“. Kasnije se odustaje od same geometrije i javlja se ljudska figura, ali još uvek geometrizirana (kao kod vaze iz Dipilona).
    Keramika iz 6. veka p. n. e. Ima organske linije i likove koji podsećaju na istočnjačku umetnost te je nazvana „orijentalni stil“ i najzastupljenija je u arhajskom periodu.


    Partenonski friz u muzeju u Atini..Fidija

    Glavni oblik grčke arhitekture jeste hram koji se razvija iz mikenskog megarona – središnjeg pravougaonog prostora na stubovima. Od drvene kuće, gde se sklanjala skulptura božanstva, postepeno je nastala monumentalna kamena građevina na stepenastoj platformi (stilobat), na pravougaonoj osnovi. Naos ili svetilište je glavni centralni prostor grčkog hrama uokviren kamenim zidovima; ispred naosa stoje stupovi (najpre dva, a kasnije četiri) koji nose arhitrav pretprostora (anta), na arhitravu počiva drveni krov na dve vode, popločan crepom od opeke koji se i danas koristi na kućama. Kasnije hramovi postaju sve bogatiji, tj. dodaju se pretprostori
    sa stubovima i iza naosa, a kasnije i oko celog hrama.


    Dorifor (grčki: Doriforos) ili Kopljonoša

    Osim što su isticali delove arhitekture jasnim bojama (Grci su bojili i svoje skulpture), smeštali su i brojne reljefe i skulpture, a vremenom je ukrašavanje bilo sve bogatije. Timpanon je deo trouglastog dela hrama iznad arhitrava na pročelju koji je potpuno ispunjen plastikom. Već u najstarijim zabatnim trouglovima pojedinačne skulpture se slažu jedna uz drugu tako da stvaraju jedinstvenu priču, a svaka skulptura je oblikovana u položaju koji odgovara mestu u kojem će biti smeštena.
  • 04.11.2019, 12:53
    Poli46

    Ancient Egypt
  • 03.11.2019, 16:08
    Poli46

    Ancient Egyptian Fowling, Fishing, Hunting
  • 02.11.2019, 14:59
    Poli46

    Ancient Egypt
  • 27.10.2019, 12:51
    Poli46
    [BUmetnost starog Egipta][/B]


    Umetnost starog Egipta se odnosi na arhitektonske građevine, slike, vajarska i dela primenjenih umetnosti Starog Egipta, počev od praistorije pa sve do rimskog osvajanja Egipta 30. godine p. n. e. Istorija Egipta je najduža od svih starih civilizacija koje su se razvijale na Sredozemlju i prostire se u vremenu od oko 3000. godine p. n. e. pa sve do 4. veka n. e. U ovoj zemlji koja se razvijala na obalama reke Nil i koja je bila zatvorena za spoljašnje kulturne uticaje, razvio se jedan umetnički stil koji je jedva doživeo promjene u svojoj trihiljadugodišnjoj istoriji.
    Sve umetničke manifestacije starog Egipta bile su podređene državi,religiji i faraonu koji je smatran bogom na Zemlji. Od samih početaka verovanje u zagrobni život je diktiralo normu po kojoj se pokojnik sahranjivao zajedno sa svojim bogatstvom, kako bi se osigurao njegov put do večnosti. Regularnost prirodnih ciklusa, bujanje i izlevanje reke Nil, promene godišnjih doba i smenjivanje dana i noći smatrani su poklonima bogova stanovnicima Egipta. Egipatska misao, moral i kultura, bile su u uskoj vezi sa dubokim poštovanjem za red i ravnotežu.
    Umetnost je stvarana sa idejom da bude korisna i nije se govorilo o lepoti umetničkih dela nego o njihovoj efikasnosti. Promene i novost nikada nisu smatrane kao nešto važno samo za sebe, tako da su stil i konvencionalizmi predstavljanja uspostavljeni u prvom momentu, praktično bez promena ostali da važe skoro 3000 godina. Iz našeg savremenog ugla egipatski umetnički jezik može izgledati statično i rigidno, međutim njegova suštinska namena nije bila stvaranje jedne stvarne slike stvari, onako kako su one javljale, nego jedna sinteza za večnost suštine osobe, životinje ili drugih predmeta koji se mogu sresti u egipatskoj umetnosti.


    Temple of Kom Ombo Egypt

    Staro egipatsko carstvo dominiraju faraoni iz III do VI dinastije, a obuhvata period od pet vekova između 2755. i 2255. godine p. n. e.
    Negde oko 3000. godine, Egipat se ujedino pod vođstvom moćnih lidera sa juga zemlje, međutim ideja jednog podeljenog Egipta na Gornji na jugu i Donji na severu, održala se još neko vreme. U ovom periodu dominiraju I i II dinastija a ističe se car Narmer (neki istoričari ga identifikuju sa carem Menesom), začetnik ujedinjenja i osnivač
    prve dinastije. Na Narmerovoj palati isklesanoj u kamenu (oko 3100. godine p. n. e., Arheološki muzej u Kairu),predstavljen je sam faraon kako nosi krunu sa juga i potčinjava narod sa severa svojoj volji, sa isprepletenim vratovima lavova kao metaforom ujedinjenja Egipta pod vlast jednog faraona.


    Granite Sarcophagus of Ramesses III

    U vreme prvih dinastija sagrađeni su važni zagrobni kompleksi za faraone u Abidu i Sakari koji su imitacija palata i hramova (grobnica je bila jedna sinteza hrama i privatne palate). Velike količine keramike, radova u kamenu, rezbarenih u slonovači ili kosti,potvrđuju visok stepen razvoja u ovoj epohi. Hijeroglifi (pismo pomoću crteža), tj. način na koji je pisan egipatski jezik, u to vreme se nalaze u prvom stadijumu evolucije a već pokazuju svoj karakter nečega živog, kao i ostatak dekoracije.
  • 23.10.2019, 12:28
    Poli46

    China Klanski preci, Lexu Hall, Hongcun
Ova tema ima više od 10 odgovora. Kliknite ovde da pregledate celu temu.

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 06:46.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1