Rezultati 1 do 1 od 1






  1. #1
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.709
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.523
    Pohvaljen 9.889 puta u 3.728 postova
    Moć reputacije
    297

    Video kompresija - Osnovni pojmovi

    Autor : Drug Član


    OSNOVNI POJMOVI VIDEO KOMPRESIJE


    Pokušaću ovim kratkim tutorijalom, što je moguće prostijim rečima,
    bez velikog filozofiranja i „stručnosti“ da prosečnom korisniku računara približim osnovne pojmove video kompresije,
    da bi znao šta se dešava kada pokrene program za konvertovanje videa, pa iz DVD videa, pravi npr. avi ili mkv video datoteku..

    Pod VIDEO KOMPRESIJOM podrazumevamo tehnologiju kojom se omogućava da se video zapiše
    na takav način da zauzme što manje memorijskog prostora a da se taj video zapis pri puštanju (čitanju, reprodukovanju)
    što manje razlikuje od originala.

    FILM je niz sličica koje se pred našim okom smenjuju relativno velikom brzinom,
    pa se usled grešaka našeg oka dobija iluzija kretanja..

    FRAME - Osnova filma je dakle – sličica, koja se filmskim rečnikom naziva Frame..

    FRAMERATE – označava broj sličica video zapisa koje se prikazuju u sekundi video zapisa..

    Prema framerate-u postoje tri standardne brzine i to:

    24 sličice (frejmova) u sekundi – klasični filmski standard (najčešće se radi o brzinama 23.976 ili 23.978 frejmova u sekundi) ;
    25 sličica (frejmova) u sekundi –PAL (evropski TV standard);
    30 sličica (frejmova) u sekundi – NTSC (američki TV standard), najčešće je to 29.97 frejmova u sekundi)..

    Što se sličice prikazuju većom brzinom, to je video prikaz zaglađeniji i naravno manje zamara oči..
    Sada se već rade kamere koje mogu da postignu Framerate 48 ili 60, pa čak i više frejmova u sekundi..
    Sa uvođenjem videa visoke rezolucije može se očekivati i značajne promene u opisanim standardima
    ( Avatar je npr. sniman sa Framerate-om 48 Fps)..

    CODEC (kodek) označava skraćenicu za CODER-DECODER odnosno,
    softversku alatku sa kojom se vrši kompresija video zapisa (enkodiranje, kodiranje, transkodiranje i kako se još, ne naziva) - CODER,
    ili koja omogućava prikazivanje kodiranog video zapisa – DECODER..

    Danas najčešće korišteni kodeci su MPEG 2 kompresije (služe za kompresovanje DVD videa) i
    kodeci MPEG 4 ASP kompresije (Xvid, DivX, H (X) 264 – koji je kodek poslednje generacije)..

    Šta u stvari rade kodeci, ili bolje rečeno – kako se vrši kompresija videa?

    Radi se – da tako kažem, u dva pravca:

    1. Vrši se interna – unutrašnja kompresija na svakoj sličici, frejmu video zapisa,
    po principima JPG kompresije za sličice.. Ova interna kompresija naziva se QUANTA
    i može biti u rasponu od 1 do 31..
    Što je broj veći, to je i kompresija veća, ali je naravno kvalitet sličica – manji..

    Uporedite istu sličicu u npr.BMP ili TIF formatu,
    sa istom sličicom u JPG formatu i videćete da je razlika u veličini – ogromna..

    Npr. uzmemo jedan video zapis od jednog sata,
    sa Framerate-om od 24 Fps.. Jedan sat ima 3600 sekundi,
    dakle takav video zapis sadrži ukupno (digitron u šake):

    3600X24=86.400

    86.400 sličica.. Ako je svaka sličica npr. prosečne veličine od 1 MB,
    tada dobijamo da će sat vremena ovakvog video zapisa biti velik 86.400 megabajta ili 84,38 GB tj.

    86.400: 1024=84,38..

    jasno je da bi ovakav video bio – prevelik..
    Ako sada ove sličice pretvorimo u JPG format i smanjimo ih na prosečnu veličinu od oko 200 kb,
    tj. za oko 5 puta, naravno da će se za toliko smanjiti i ukupna veličina video zapisa..

    84,38:5= 16,88

    Dakle – veličina jednog sata video materijala bi se na ovaj način smanjila na veličinu od oko 17 gigabajta..
    U stvari – još uvek bi trošili neprihvatljivo mnogo prostora..

    Mora postojati još nešto sa čime bi se video mogao komprimovati na veličinu od 700-800 Mb,
    koliki su prosečni filmovi koje gledamo..

    2. Da li je potrebno dokazivati da su u jednom video zapisu – sličice, frejmovi koji se nalaze u nizu – slični..
    Jedna se od druge razlikuju samo za ono što se moglo dogoditi u 24 delu sekunde.. Dakle, malo pomeranje ruke ili noge itd..
    Koristeći ovu sličnost, prilikom kodiranja nije potrebno prikazivati sve sličice u nizu u celosti..
    Ako je npr. razlika u odnosu na prethodnu sličicu u npr. pokretu glave ili ruke,
    kodek će naprosto „opisati“ – samo razliku u odnosu na prethodni frejm (sličicu),
    umesto da je zapisuje u celosti.. Jasno je da je ovakva delimična sličica mnogo manja od cele slike..
    To u praksi znači, da se digitalno kompresovani video materijal sastoji od niza sličica,
    od kojih su samo neke cele, a ostale predstavljaju samo prikaz razlike u odnosu na prethodnu sličicu..

    Po ovom kriterijum frejmovi mogu biti:

    I-Frames (Intra-frames) ili ključni frejmovi (key-frames) - sadrže kompletan zapis slike i potpuno su nezavisni od drugih tipova frejmova..
    Oni služe kao osnova od koje se preračunavaju ostali frejmovi.
    Prvi frejm u kompresovanom video zapisu je uvek I-frame.
    Svaki video zapis mora sadržati ključne frejmove..
    Dakle, ovo su jedine cele sličice u video datoeci..
    Kodek će ih ubacivati u nekom zadanom intervalu – otprilike na svakih 250 ili 300 frejmova,
    a UVEK će ubaciti ključni frejm kada dođe do kompletne promene scene..
    Npr. prilikom montaže videa, ubačen je krupni plan lica glavnog glumca
    ili se scena prebacila na sasvim drugo mesto itd..
    Što je u jednom video fajlu više ključnih frejmova, kvalitet će biti veći,
    ali će krajnja veličina fajla takođe – biti veća..
    Kada izrezujemo delove iz nekog video zapisa, ili ga delimo na više delova,
    rezanje se UVEK vrši na ključnom frejmu;

    P-frames (Predicted-frames), poznati još i kao D-frames (Delta frames) - Sadrže samo opis koji dekoderu govori u čemu je razlika
    u odnosu na prethodni frame i zbog toga zauzimaju znatno manje memorijskog prostora nego I-frejmovi.
    Pri reprodukciji videa dekoder tumači zapis P-frejma i prethodnog frejma
    i na osnovu tih podataka kreira potpunu sliku koja se prikazuje na ekranu.

    B-frames (Bi-directional-frames) i Bi-directional encoding – Nema svaki video zapis ovu vrstu frejmova
    i stariji uređaji za video reprodukciju ne mogu prikazati video sadržaje koji imaju ove frejmove..
    B-frames su slični kao P-frames samo što za razliku od njih mogu da se preračunavaju
    i od prethodnog i od sledećeg frejma i tako postižu najmanje moguće zauzeće memorijskog prostora.
    Zbog toga je upotreba B-frejmova veoma važna kada želite postići visok stepen video kompresije.
    Na veoma malom bitrateu, bez upotrebe B-frejmova je veoma teško postići zadovoljavajući kvalitet slike.

    GOP (group of pictures) - niz frejmova koji počinje I-frejmom
    i traje sve do sledećeg I-frejma..
    Sa svakim ključnim frejmom koji isečemo iz videa mi zapravo
    izbacujemo celi GOP tj. celi niz slika koji sledi taj ključni frejm.


    BITRATE zadajemo sami kodeku, ili će kodek koristiti neku podrazumevanu (default) vrednost,
    a u praksi to znači da Bitrate govori kodeku koliko kilobita u proseku, treba potrošiti na svaku sekundu
    video (Ili audio) zapisa.

    Bitrate može biti:

    CBR (Constant Bitrate) - To znači da se na svaki frejm potroši jednaka količina bitova..
    Drugim rečima svaka pojedina sekunda video snimka zauzima jednako kilobita tj. tačno onoliko koliko ste zadali bitrate..
    Da bi se obezbedilo da će i najkomplikovanije scene zadržati dobar kvalitet mora se upotrebiti dosta
    visok bitrate za CBR metod. CBR zbog toga postiže slabu kompresiju..

    VBR (Variable Bitrate) metode - VBR je naprednija metoda kojom se postiže snažnija video kompresija.
    To znači da enkoder, tokom enkodiranja može koristiti različiti bitrate za različite delove videa,
    negde veći negde manji, zavisno od potrebe. Npr. Na scene u mraku ili na jednolične i spore scene, trošiće manje bitova,
    a na akcione scene, gde ima mnogo kretanja i "gužve" trošiće više)..

    ABR (Average Bitrate) ili VBR sa zadatim prosečnim bitrateom
    Average bitrate znači prosečan bitrate..
    To je jedna varijanta VBR metoda kod kojeg se enkoderu zadaje prosečan bitrate..
    Enkoder je slobodan da na svaku scenu potroši kilobita koliko je potrebno,
    ali ima zadatak da u proseku bitrate ne prekorači zadanu veličinu..
    Za najjednostavnije scene koristiće ispodprosečan bitrate i tako uštedeti
    prostor za složenije scene, na koje će - naravno trošiti više kilobitova..

    VBR sa zadatim kvalitetom
    Kada kodeku zadamo ovu metodu enkodiranja mi mu zadajemo kvalitet
    slike koji mora da postigne sa svakim frejmom..
    Enkoder tokom enkodiranja može slobodno menjati bitrate,
    koliko god je potrebno da bi postigao zadati kvalitet za svaki frejm..
    Bitrate u ovom slučaju ostaje nepoznat sve dok se ne završi obrada videa..
    Ovim metodom dobijaju se kvaliteni video fajlovi, a jedini je problem,
    što sve do završetka obrade zadanog video zapisa, ne možemo znati
    koje će konačne veličine biti..

    REZOLUCIJA označava dimenzije slike izražene brojem pixela po širini i brojem pixela po visini slike.

    Npr. 480X360..

    ASPECT RATIO označava odnos veće i manje stranice slike video zapisa..
    Postoje neke standardne veličine ovoga odnosa strana npr. 4:3; (stariji televizori i CRT monitori)
    16:9; 16:10;za novije televizore ilii monitore..

    To bi otprilike, bilo sve što neko ko počinje da se bavi radom na kompresiji video zapisa mora da zna..
    Ima li još.. Naravno, ima još - mnogo.. Ali, to "još", više nije priča za početnike i postepeno ću dodavati
    tutorijale sa stvarima, pojmovima i programima, koje ovim tutorijalom nisam obuhvatio..
    Izmenjeno od: mikimedo; 20.10.2015 u 06:36. Razlog: Пребачене слике на други хостер.

    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 15:20.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1