Japanska bajka: Meduza i majmun



U davno vreme na dnu mora u prekrasnom dvorcu živeo je Zmaj sa svojom ženom. On je upravljao svim ribama; u moru nije bilo nikoga ko nije priznavao njegovu vlast. Ali Zmajeva žena odjednom razbole se i leže u postelju. Ma kako da su se lekari starali i ma kakve lekove da su joj davali, ništa nije pomoglo. Zmajeva žena je iz dana u dan naočigled svih slabila i niko nije znao da li će do sutra živeti.


Zmaj se uznemiri. Pozva svoje podanike i poče da se savetuje šta da radi. Ali svi su se samo u nedoumici zgledali. Tada istupi osmonogi isposnik, pokloni se morskom caru i reče:


- Bio sam svuda; znam mnogo o ljudima i o zverima koje na zemlji žive. Tako sam, eto, čuo da za takvu bolest najviše pomaže džigerica živog majmuna.
- Gde se ona može dobiti? - upita Zmaj.


- Južno odavde nalazi se ostrvo majmuna. Na tom ostrvu živi mnoštvo majmuna. Tamo treba poslati nekog da uhvati majmuna.


Tako su svi počeli da misle i da nagađaju koga da pošalju po majmuna. Tada Morski grgeč reče:


- To najbolje može da uradi Meduza, mada je nakazna, ona ima četiri šape.


Treba reći da je u davno vreme meduza izgledala sasvim drugačije nego danas. Imala je kosti i jake šape pa mogla je ne samo da pliva nego i po zemlji da puže kao kornjača. Odmah pozvaše Meduzu i rekoše joj da se spremi da pođe na ostrvo majmuna.


Meduza se među morskim stanovnicima nije mnogo isticala svojim umom. Zmaj joj je naredio da dovede majmuna, a kako će to da izvede - nije imala pojma. Meduza poče da zaustavlja svakog bez razlike i da ga pita:


- Recite mi: kako izgleda taj majmun?


Ribe joj rekoše:


- To je zver sa crvenom njuškom i crvenom zadnjicom. Dobro se puže po drveću i mnogo voli kestenje i urmu.


- A kako se može uhvatiti taj majmun?
- Treba ga obmanuti.


- A kako se može obmanuti?
- Govore da se majmunu pre svega treba dopasti; a ti mu kaži da u Zmajevom dvorcu ima puno svakojakih ukusnih plodova. Reci majmunu nešto tako da bi on zaželeo da pođe s tobom.


- A kako da ga dovedem do podvodnog dvorca?
- Dovećeš ga na sebi.


- Nažalost, teško će to ići.
- Ništa ne možeš da uradiš. Moraćeš da se strgneš. Takvo je Zmajevo naređenje.


- Dobro, potrudiću se - reče Meduza i zapliva prema ostrvu majmuna.


Uskoro se u daljini pokaza neko ostrvo.


Sigurno je to ostrvo majmuna - pomisli Meduza. Ona dopliva do njega, iziđe na obalu, pogleda naokolo i vide: nedaleko, tamo na jednom drvetu, ljulja se nekakvo čudovište sa crvenom njuškom i crveiom zadnjicom.
Dakle, to je taj majmun - pomisli Meduza. Kao da se ništa nije desilo, dopuže do drveta i reče:


- Zdravo, Majmune! Danas je divno vreme.
- Divno! - odgovori Majmun. - Samo ja te nisam ranije primetio na našem ostrvu. Odakle si došla?


- Zovem se Meduza, a podanik sam njegovog veličanstva Morskog zmaja. Danas je vrlo prijatan dan; došla sam da se ovde prošetam. Istinu govoreći, ostrvo majmuna je divan kutak.
- Da, ovde nije loše. I mesto je lepo i kestenja i urme ima koliko god hoćeš. Toliko nema nigde - reče Majmun i gordo pogleda s visine na Meduzu.


Meduza sasluša Majmuna i namerno se gromko nasmeja, kao da zaista ima čemu da se smeje.


- Stvarno, zašto o tome govoriti, ostrvo majmuna je lepo mesto! Ali koliko je Zmajev dvorac lepši! Ti nisi bio tamo, a hvališ se svojim ostrvom. Eh, htela bih da ti pokažem naše podvodno ostrvo. Dvorac je sav od zlata, srebra i skupocenih korala, a u bašti cele godine ima puno, puno kestenja, urmi i ostalih raznih plodova - koliko hoćeš.


Majmun sluša ovo i sve se više približava Meduzi. Najzad siđe sa drveta i reče:


- Nikada nisam bio na takvom mestu.


Posao mi ide od ruke" - pomisli Meduza.


- Ako hoćeš, mogu te povesti sa sobom - reče ona Majmunu.
- Ali ja ne umem da plivam.


- Ništa zato, povešću te. Hajde, sedni mi na leđa.
- Ah, tako, hvala.


Majmun se pope Meduzi na leđa, i zaplivaše morem. Plivali su malo, a Majmun upita:


- Meduzo, reci mi da li ima još dosta do Zmajevog dvorca?
- Da, prilično...


- Vrlo je teško ovako plivati.
- Sedi mirno, drži se čvrsto inače ćeš se u more preturiti.


- O, molim te, budi pažljiva i ne plivaj tako brzo.


Tako pričajući, oni su plivali i plivali. A Meduza i pored toga što nije bila mnogo pametna, bila je i brbljiva. Nije mogla da ćuti, pa upita Majmuna:


- Čuj, Majmune, da li ti imaš živu džigericu?


Kakvo čudno pitanje! - pomisli Majmun.


- Svakako da imam. A šta će ti ona?


- Kako! U džigerici je sve...
- Kako sve?


- Ta ja prosto tako govorim...


Ali uplašeni Majmun nije prestajao sa pitanjima. Meduzi se to učini zabavno i poče da priča sa Majmunom. A preplašeni Majmun pita li pita:


- Čuj, Meduzo, reci mi u čemu je stvar.
- Šta s tobom da radim? Da ti kažem ili da ti ne kažem?


- Ne muči me, reci mi brzo!
- Pa neka bude, reći ću ti. Vidiš, nedavno se teško razbolela Zmajeva žena. Priča se da je može spasti samo džigerica od živog majmuia, te sam stoga i doplivala na ostrvo da te ugrabim. Sada ti je jasno zašto sam rekla da je sve u džigerici.


Kad to Majmun ču, zatrese se od straha i pomisli:


Dok sam na moru, bez sumnje ništa ne mogu da uradim! I reče:


- A, to li je! Ali ako od moje žive džigerice Zmajeva žena može da ozdravi, uzmi koliko hoćeš. Samo zašto mi o tome nisi ranije pričala. Ja ništa nisam znao i svoju džigericu sam ostavio na ostrvu.
- Šta, ostavio si džigericu?


- Da, ona visi na granama onog drveta na kome sam sedeo. Vidiš, džigerica je takav deo tela koji treba s vremena na vreme izvaditi iz sebe i dobro prosušiti.


Majmun to reče, a Meduza poče da očajava:


- I to je trebalo da se desi. Kako ću te odvesti u Zmajev dvorac? Kome si tamo potreban bez džigerice?
- Da, i meni samom je to takođe veoma neprijatno, idem u dvorac bez darova. Izvini, moraćeš da se potrudiš. Odnesi me natrag na ostrvo, ja ću uzeti svoju džigericu, a tada ćemo zaplivati u Zmajev dvorac.


Gunđala je, gunđala Meduza, ali nije imala šta da radi i zaplivala je natrag prema ostrvu. Samo što su doplivali do obale, Majmun skoči sa Meduzinih leđa, brzo se pope na drvo i tamo osta.


- Čuj, Majmune! Zašto tamo sediš! Brzo uzmi svoju džigericu i hajde! - povika Meduza.


A Majmun je sedeo na drvetu i prezrivo se smejao.


- I ne mislim. Vrati se. Dosta mi je morske šetnje.


Meduza da pukne od muke:


- A tvoje obećanje?
- Glupa si ti, Meduzo! Ko će ti dati svoju džigericu? Ako ti dam džigericu, treba da se rastanem sa životom. Izvini, ne! Uostalom, ako hoćeš da dobiješ moju džigericu, popni se ovamo. Šta, ne možeš da se popneš? Eh, ti glupačo!


Posle ovih reči okrenu Majmun leđa i potapša se po crvenoj zadnjici.


Meduza shvati da je ispala budala, da nema više šta da traži i morala se vratiti u Zmajev dvorac bez ičega. Stiže do dvorca, a tamo je svi jedva čekaju. Kad je videše, okružiše je i počeše da je pitaju:


- Šta je? Gde je majmun? Da li si donela živu džigericu?


Pošto nije znala šta da im kaže, ispriča im sve po redu kao što se i desilo. Morski Zmaj se razbesne:


- Ah, ti glupo stvorenje! Izlomite joj sve kosti da joj to bude za nauk. Treba tući ovo stvorenje sve dok ne ostane bez kostiju.


Skupiše se svi morski stanovnici i počeše da tuku Meduzu čime je ko stigao:


- Evo ti, brbljivice! Evo ti, tikvo!


Tukli su je, tukli, prelomili joj sve kosti, i od tada je meduza postala takva kakvu je mi danas znamo.


izvor opusteno.rs