+ Odgovori
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 26






  1. #1
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127

    Autorska tema MALA MELANHOLIJA

    Moje misli u časovima moćne melanholije..koja je stvaralačko stanje..kad um luta beskrajnim prostorima,a duša leti

    beskrajem..slobodna,lagana.srećna...


    Melanholija je moćna emocija,jedna od najmoćnijih. Velika dela su umetnici,svih grana napisali,naslikali u stanjima melanholije.Muzika,ima li lepših sonata i etida,balada,od onih koja je stvorio pesnik u stanju nekog snoviđenja i melanholije,ne.Nema...melanholija ili seta,je stvaralačka,a svi smo mi umetnici,jer smo rođeni takvi.U časovima samoće, mi smo stvaraoci,bar mislima,ako nas ruka ne sluša ili oči i uši više ne služe.
    Melanholija je dar kojim smo svi darovani,samo neki više...neki nešto manje.Ako ništa drugo stvaramo u snovima.
    Pletemo najlepše priče...moguće i nemoguće,koje budni nismo u stanju...ovim nasavršenim govorom,a po volji bogova,da izrazimo rečima,jer ne posedujemo reči kojima bi imenovali,te lepote i neobične svetove,koje smo ispleli dušom...u snovima..jer duša tada govori......

    Izmenjeno od: Poli46; 17.09.2018 u 15:29.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  2. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  3. #2
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Da progovorim nešto o umetnicima,kakvi smo mi to ljudi...

    Ne postoji umetnik koji je nadaren samo za jednu umetnost,samo jedna je najjača,i tu se mi kroz tu umetnost ili još neku...izražavamo,ali mi smo zato zahvalni posmatrači i uživaoci u svim drugim vrstama umetnosti.Uglavnom nismo glupi i za druge oblasti života,ali nas to ne zaokuplja previše.Kada umetnik,u ovom slučaju ja, Poli,kao slikar sakupim u sebi energiju,i misli moje,koje.. kao u slučaju ove noći,one traže da izađu iz moje duše i uma,ja pristupam belom platnu,i bez pripreme,skice...zamisli silovito krećem špahtlom da nabacujem boje,i dok to radim slika se pojavljuje sama.Poneki kritičari kažu da slika nije završena,ali za mene jeste,jer to je sve što je bilo u meni i mojoj duši,i nikakva naknadna dorada,nikad se nije dogodila..
    Zato ja ne mogu da kopiram svoje slike,jer svaka je nastala u dahu,i samo u tom trenutku.Tako je kod mene i u pisanju Više mi leži proza, tu imam širinu.Rime me ograničavaju..i nikad nisam volela poeziju ni romantiku.Mi umetnici,oni kojima pripadam,nismo baš previše druželjibivi,više živimo svoj unutrašnji život,ali eto ponekad je potrebno ponešto reći o sebi



    Izmenjeno od: Poli46; 17.09.2018 u 15:45.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  4. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  5. #3
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Dobro je prijatelju da si istraživao značenje reči melanholija,i shvatio,da nama ljudima,koji smo mnogo kompleksnija i
    suptilnija bića,od bilo kakvog pa i najsjajnijeg kompjutera,jer smo ga ipak mi stvorili.
    Čak i u romanima Pekića..1999,i Atlantida,nisu rešeni problemi mašina-čovek.
    Zato "googlaj" po sebi,jer ti si taj koji zna odgovore.Životna čestica je u nama,a to znači da znamo
    odgovore na sva božanska,stvaralačka pitanja,ali moramo govoriti dva jezika...jezikom Uma,i jezikom
    Duše,koju smo mi ljudi, smestili u srce.Ta dva jezika i energije se ne poznaju,jer potiču iz dva sveta.Um ili razum,je materijalna kategorija..
    i sve ono što volimo oko sebe,i što razumemo,je materija.lne prirode,dakle i mi potičemo kao i stena,biljka, životinje(?) isključivo sa Zemlje,
    i u zemlju se vraćamo,ciklusom kako je Kreator osmislio...Ali ono što nam je Tvorac dao,i što potiče od njega samoga,to je ono što nas odvaja od svega što
    nas okružuje na ovoj Planeti ...izdiže nas na duhovni nivo,na kome se mi dobro osećamo,i gde smo slobodni.Tu stanuje ljubav,stvaralaštvo,kreacija..ma koliko bila sitna u odnosu na Stvaraoca,ipak je za nas najznačajnija sposobnost koju posedujemo...Um.... i srce,kuda smo mi ljudi smestili dušu,a ustvari niko ne zna gde je duša,jer je ona nematerijalna.Dakle Um i Srce ne mogu da govore međusobno,jer se ne razumeju.Mozak čavrlja,planira,kocka se životom,bavi se naukom,"spašava" Planetu...dok srce--duša
    govori jezikom Univerzuma,putuje zvezdama,razgovara sa mudrim dušama,savetuje se sa Tvorcem,i šapuće intuitivnim jezikom svom telu,nama(pogrešno)...dakle razgovor duše u uma je nemoguć.
    A melanholija ili italijanski,meni posebno draga Malinkonija,je emocija duše,velike snage,verujte veće
    od konstrukcije uma..




    Izmenjeno od: Poli46; 18.09.2018 u 14:20.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  6. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  7. #4
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Daleko sam..mislim da sam u nekoj drugoj stvarnosti..jer otvaramo usta, a ništa ne izgovaramo..samo mislimo da izgovaramo...
    vidimo jedno drugo,a tišina je..Gledam u dubinu,i još dublje...tamo gde vlada večita tama i nenarušena tišina..tamo gde nisam krocila
    i tražim te.Tražim ono nevidljivo,neopipljivo JA
    Sasvim nepoznata duša..duša mračnog čoveka,podeljenog izmedju neodlučnosti i nazovi ljubavi..
    koju nazivam sebičnost..duša sitnog i nesigurnog čoveka..sa njom smo dušo moja provele život.
    Belo..belo ..sve je belo ..na meni,u meni..samo preteći pratioci oko mene,što se kradom vuku zamnom
    crni su..kriju se u izmaglici..što obavija svet u kom živim, i trajem..
    Uzalud dolaziš u snove moje..uzalud ulaziš u moje dane,da.. nekadašnja ljubavi moja,hladne duše..
    Zelena su opet polja,kao i pre..samo su bez mirisa,bez treptaja..zaleđena su u onom
    vremenu,koje se neće vratiti..Procvali su cvetovi đurđevka u mojoj bašti..ali su bez
    mirisa..kao da su umrli onog dana..a ti nisi primetio ništa..moju suzu na obrazu i drugu
    koja puni moje oko zeleno..Čekaj..sad sam se setila, Da..to je samo simbolika zelene boje
    jer....zar niko ne vidi?Moje suze zu zelene...Kao smaragdi..kotrljaju se niz moje lice.
    Kako ne vidite?



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  8. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  9. #5
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    biti slep..prva pomisao nam je na čoveka sa belim štapom..ali ne mislim na to slepilo,već na ono
    koje čovečanstvo ima, a da to ne zna.Slepi ljudi hodaju ulicama,posmatraju svet oko sebe,ali ne vide.
    Slepi ljudi se bave naukom,dobijaju priznanja, vode ratove..stvaraju umetnost..pišu knjige,tako slepi..Vode ljubav..
    Stvaraju decu,koja će takođe biti slepa kroz nekoliko godina..Jer ne rađamo se slepi..već nas treniraju,uče nas kako da gledamo slepim očima..Privikavamo se polako,i zaboravljamo svet koji smo upoznali u ranom detinjstvu..I tako teče život,dok jednog dana ne postanemo poput dece,i progledamo..misleći da smo negde drugde,ne poznajući svoj svet,u kome smo tako lepo živeli....slepi..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  10. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  11. #6
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Svi posedujemo emocionalni otrov u sebi,jer svi imamo emocionalne rane.To se dešava.
    Baš kao sto je za telo normalno da boli kada se poseče ili kada padnemo,pa nas zaboli,
    za emocionalno biće je normalno da boli jer smo živi,jer smo okruženi grabljivcima,a i sami
    smo grabljivci.Ali nemamo koga da krivimo...jer stvari tako stoje.Kad nekoga optužujemo,
    emocionalni otrov nas na to navodi.Umesto da okrivljujemo druge,trebalo bi da se potrudimo
    oko sopstvenog izlečenja...Putujete nazad ka sebi...a najvažnija stvar u tom putovanju nazad
    do vas je trenutak kada oslobođeni emocionalnog otrova...čisti i novorođeni...
    najzad vidite sebe kroz oči istine.Ako možete da uočite svoje izvorno ja,dopašće vam se
    ono sto vidite.Zapazićete koliko ste čudesni i lepi.Videćete savršenstvo u sebi,a to slama
    svaku sumnju koju vam je neko drugi ikada usadio u glavu...jer ste vi savršenstvo..vi ste zivot..život..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  12. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  13. #7
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Kad se rodimo zakoračimo u voz. Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom celog našeg putovanja. Na primer, naši roditelji. Nažalost, istina je sasvim drugačija. Kad tad, oni će sići sa voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva. Međutim, u voz su u međuvremenu ušle druge osobe koje će nam biti jako važne - to su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu.A onda nam se pridružuju neka mala bića,potpuno nove duše u malecnim telima...i mi ih neizmerno volimo,nadajući se da ćemo s njima provesti život..To se zaista i ostvaruje,jer sad smo mi putnici koji silaze sa ovog voza što se zove život...
    Ovo je naša stanica....



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  14. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  15. #8
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127

    Divan je dan a ja sam tužna.Tuga je emocija koja na sreću prolazi brzo kao i sve druge emocije.Sve je prolazno,i u toj prolaznosti,prodje nam život,a mi to jedva primećujemo...A treba živeti,jer ovo iskustvo
    nece nam se više nikad ponoviti..nikad.Mozemo živeti ponovo,ali to neće biti ovaj život,niti cemo biti svesni
    da nam je duša ista ona koju sad imamo.Moj prijatelj ne želi da razume,nije da ne moze...on ne želi.Jer velika je istina ono sto sam gore napisala,
    samo ljudi nisu spremni da prihvate istinu..
    i uvek se bore za neke maglovite,nedokazive stvari..i dok to čine,zaboravljaju da žive,a život se desava bili mi toga svesni ili ne...
    ❤Eh prijatelji moji život je divan,ali mi krivudamo,tražimo...bauljamo,dozvoljavamo sebi emocije..
    a u ovom vremenu trebalo bi da se okamenimo,da bi preživeli......



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  16. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  17. #9
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Kako sam mogla znati,kad sam nežno spuštena na tlo,da sam ustvari tada stavljena na put..Kako
    sam mogla naslutiti koliki je put predamnom,i šta to uopšte znači:biti na putu...A značilo je.
    Bio je to moj put,upoznavanja,opipavanja,traženja,put saznavanja,pa put sazrevanja..A, da..bio
    je tu i jedan zasebni,uporedni put,put ljubavi..Tim putem sam nekoliko puta išla,nekoliko puta zalutala,i nastavljala dalje svojim glavnim putem..Još uvek hodam tim uporednim putem koji zovemo Ljubav...
    A onda ,kada se moj glavni put toliko raširio,i stvorio mnoge puteve,morala sam da biram pravi...
    Još uvek se pitam,da li sam izabrala pravi.U to vreme već sam umela da se krećem i duhovnim putem,koji je vodio iznad onog glavnog,mada sad više nisam sigurna u to koji je put glavni...
    Put materijalni, ili duhovni put..Krećući se u snu duhovnim putem,videla sam,kako izgleda moj saznajni,životni ,materijalni put...Bio je toliko razgranat,poput delte Nila,da sam se uplašila kako
    ću,kada se približim toj delti..tim meandrima,znati kojim ću putem...Ali nekako sam znala,da
    će to već doći samo,bez mog uticaja..Hodajući, stvorila sam porodicu,brak,karijeru,imala mnoge uspehe i neuspehe,i šta da vam još kažem?Još sam na putu..tu sam još,hodam..Ponekad se pokolebam,a onda nađem snage u sebi i nastavim ..Eh vidite tu na tom putu mnogo može pomoći
    instikt..a na onom duhovnom,ljubavnom..emotivnom putu..intuicija..meni su pomogle i evo
    jos putujem...



    Izmenjeno od: Poli46; 29.09.2018 u 17:31.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  18. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  19. #10
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.210
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    127
    Kažu život piše romane..ma neee,mi pišemo roman a život je u nama.MI smo ti koji
    stvaramo staze kojim ćemo se kretati...kojim ćemo koračati. Ono izvan nas,to je nešto drugo,to
    nije život, život smo mi a ono izvan nas..je samo kulisa,scenario kuda ćemo prolaziti
    hodajući tako...putem što se zove život. Kretati ćemo se tako sve dok ima daha..dugi udah i još
    duži izdah..diši diši..hodaj dalje. Putem dugim kao život..dobijaćemo rane i ožiljke i nastavljati
    dalje.Treba nam samo namera i volja..i onaj prvi korak,a onda nastavljamo dalje.Zastajkujemo
    i oklevamo birajući kojim putem treba ići,gde je manje prepreka...i tada se javljaju dileme.Hoćemo
    li lakšim i kraćim putem,ili težom a dužom putanjom? Biram srednji put.Ne,ne..nije to zlatna
    sredina..to je umerenost,jer treba spoznati i priznati svoje mogućnosti. No kako bilo..ja još
    koračam..udaah, izdaaah..pa ponovo! JOŠ sam na putu..putujem


    Izmenjeno od: Poli46; 03.10.2018 u 16:21.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  20. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:



+ Odgovori
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 16:18.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1