+ Odgovori
Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja
Rezultati 31 do 40 od 50






  1. #31
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Problemi..svi ih imamo,ali nekako odlažemo ih nastranu..i mislimo uvek..ima vremena,
    rešiću to kasnije.Ali istina je da se nijedan problem duboko potisnut i ukorenjen u umu,
    nikad ne može rešiti,već stvara nove probleme...i sigurno je da će kad tad isplivati
    na površinu..i onako star,otvrdnuo ofucan,stari problem nećemo želeti ni da pogledamo.
    Pokušavam da pobegnem,ali nikad se ni jedan jedini problem nije rešio sam...on je deo
    mene,moja prošla neodgovornost..Moramo svoj problem razumeti,onda je već lakše..
    Zanimljivo..uvek smo pametni za tuđi problem..savetujemo,procenjujemo,pametujemo.
    Svoj problem možemo rešiti ako ga objektivno sagledamo,bez emocija,hladno..razumom.
    Srce tu nema šta da traži...da lepo je to reći i lako je,samo nije lako odstraniti dušu iz bilo
    čega što se tiče nas samih.Duši je važno šta se dešava u našem životu,jer mi smo duše
    stanište i uporište u ovom svetu koji joj je sasvim stran i neprikladan za život..Eto zato
    joj je veoma stalo do materijalnog sklopa.. do mog tela.Tako ja razumem dušu kada mi
    šapuće..tiho i nemo..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  2. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  3. #32
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Moram prvo da osvestim svoju samoću...tek kad to uradim ,mogu medju ljude...i pridjem svojoj kreativnosti..i oslobodim se ega,sto je teško ...veoma teško,jer ego se vraća uvek ponovo i ponovo...
    To se moze samo kroz samoću...ne usamljenost....Postoji velika razlika izmedju ..samoće i usamljenosti..Sad sam tu.
    Ponovo u meni pevaju boje,te moje prijateljice drage...Bez vas ne umem da govorim svojim pravim jezikom.
    Dodjite da vas zagrlim..i da poletimo zajedno...



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  5. #33
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Vraćanje u detinjstvo donosi pomešana osećanja...zamagljena sećanja na malu sobu sa dvorišnim prozorom..
    vratima sa gvozdenom kvakom i čivilukom umesto ormana. Pruće,pruće..svuda oko mene..i nezavršene
    korpe..Svetlost dolazi samo odatle,stvarajući čudne figure,od prašine u vazduhu..Da li sam bila srećna tada?
    Kažu,opiši sta osećas..ali to je nemoguće,kažem..kako da opišem neopisivo,kako da kažem neizrecivo..
    I kako i zašto??A postoje takva osećanja za koje nemamo reči..samo ih osećamo..a neke osećaje je
    bolje da ne izgovorimo...bolje je.. ćutanje.
    Zamislim sebe kao malo dete..i rastužim se.Teško je biti dete..najteže.Teško je kad odrasteš..
    najteže..teško je kad ostariš..i to je najteže..Najteže je!!!!



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:


  7. #34
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Moje vreme za pisanje je...ponoć je prošla.Evo me muzo moja i svih ljudi od pera..noćas na
    melanholičnom sastanku.. Erato..prijateljice,drugo moja,moramo i noćas pročavrljati,jer glava mi je
    prepuna,potreban mi je prostor.Samo ti možeš da primiš sve moje sanjarije,i maštarije,a da ti ne
    pripadne muka,jer ti si do sada primila Erato i veće gluposti od mojih,pa eto još inspirišeš,i daješ se
    nesebično... nama smrtnicima koji se smatramo tvojom decom..Ali to bi značilo da smo polubogovi,
    a to je veoma daleko od istine...onoliko daleko,koliko je ovoga trena,na svom putu udaljeno moje biće,
    moja životna iskra i istina,ona koja jeste..jer to je tačno tako..Životna iskra jeste sićušni delić
    ONOGA KOJI JESTE,ONAJ KOJI JESTE..kada to znam,onda gde je moje pravo da sumnjam?
    A kažu veliki mislioci,naši očevi filozofi,i sve Bude ovoga sveta,da uvek treba početi od sumnje,jer
    ako čovek ne sumnja kako će saznati?Spoznati istinu?... A pošto je spoznaja naš glavni
    cilj u životu,materijalnom i duhovnom..lično nisam religiozna,i o tome manje
    pišem..priznajem mudrost svih izvornih religija.Po spoznaji se razlikujemo,kao
    živa bića uopšteno, ove majke Zemlje,koju volimo bezumnom ljubavlju,i isto tako
    bezumno uništavamo.. A onda Onaj Koji Jeste,odgovori čovečanstvu i svemu živom
    na ovoj Planeti,koju On neizmerno voli...odgovori strašno,potresno,gromovito i otrovno..
    MI onda trčimo u bogomolje molimo se Onome za koga verujemi da jeste..
    ali Onaj Koji Jeste svakako nije u tzv Božjim kućama..tamo ga nećemo naći..
    Uzaludna potraga,uzaludna molitva...uzaludno pokajanje..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  8. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:


  9. #35
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Hajde da se uozbiljimo malo..stvarno sam zabrazdila.Ako budete slušali mene,ne piše vam se dobro.
    Jer...Ovo je tako čudan svet....Ako ste svesni,onda se čuda dešavaju na svakom koraku.
    Medjutim mi smo veoma retko svesni,i ne vidimo čuda...Veći deo vremena mi držimo
    oči otvorene...no to ne znači da smo budni.To samo znači da se pretvaramo da smo
    budni,ali duboko u sebi nosimo mnoge misli,veliku zbrku...kako onda i možemo da
    vidimo bilo šta...kako da čujemo poziv ljubavi?Tako da,iako su nam oči otvorene one
    ne vide...iako nam uši nisu zapušene,one ne čuju..Jer smo bez svesti,JER spavamo.
    Dok jurimo za novcem,ko ima vremena da pogleda ruže,ko ima vremena da obrati paznju na ptice?
    KO ima vremena da obrati pažnju na lepotu ljudskih bića?Sve odlažemo da bismo onog dana,kada
    budemo imali sve,mogli da se opustimo i uživamo....Ali, postali smo suviše disciplinovana osoba
    koja je slepa za ruže,koja je slepa za lepotu,,koja ne može da uživa u muzici,koja ne razume ples...
    MI sada razumemo samo novac.....a on nam više ne donosi zadovoljstvo...i eto depresije..tu je..


    Izmenjeno od: Poli46; 15.01.2019 u 14:50.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:


  11. #36
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Usamljenost najvise boli... Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi u tu samoću
    može smjestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to je
    samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom
    da se iz toga iščupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi..
    Ako je svima teško,u nama se javlja dobar osećaj,a kad su svi drugi srećni..u nama je osećaj gorčine.
    Niko ne zna kakvi smo mi iznutra sem nas samih..a drugi nam izgledaju srećni...mozda je to lažno,
    ali kako mi to da znamo?Možda se i njihova srca smeju,ali mi znamo za sebe,da je naš osmeh lažan,
    jer naša srca se ne smeju uopšte...srca nam možda plaču i jecaju..




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  12. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:


  13. #37
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Slomljenih krila vučem se..niti hodam niti puzim,čudno se krećem a misli umesto napred idu naopako,unazad..Vode me one u neka prošla vremena,neka koja su davno bila..ne znam da li
    sam ja uopšte živela ta vremena o kojima misli pričaju...ili je to bio neko sasvim drugi,neko meni
    blizak ali ipak nisam to bila ja. No svejedno....tako obogaljena,slomljena,kako da preživim,iako možda
    to nisam ja, ipak nekako znam da treba da sačuvam taj život i proživim ga do kraja..jer sudbina moja zavisi od toga na neki naopak način. Ne znam. Ništa mi nije jasno,samo me instinkt vodi da se krećem
    dalje ka nekom cilju...mada još ne naslućujem nikakav cilj. Ne nazirem još ništa,ni u grubim obrisima.
    U trenutku britke svetlosti,koja je došla odnekud iz mog uma,učinio mi se poznat taj život i žena
    slomljenih krila,ugaslih očiju i pognute glave...Lepa je na svoj način i podseća na mene,samo drugačije
    ...a te ruke... Da da, ruke meke i tople,da ..to su njene ruke. Grube od teškog rada u fabrici,za mene
    uvek su bile meke i tople...i onda kad je bilo ugrejano i o onda kad je bilo hladno,bez ogreva.
    Uzimala me tad u svoje krilo i ljuljškala tiho pevušeći neku pesmu, na jeziku stranom...sada sam bila sigurna. Majka,to je bila moja majka! Ali kako? Davno nije među nama...mislim da je na mnogo boljem mestu,gde nema jutarnjih magli..i fabrika. Ali eto ona je našla način kako da mi uđe u život...
    ponovo. Ušla mi je u san..iako je tamo često ,svaka njena pojava je drugačija a i ja sam drugačija...
    Zato postoje znaci,posebni,poznati,naročiti znaci...da bi se prepoznale..Majka i ja.




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  14. #38
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Milion suza isplakanih i još toliko,a možda i više...onih progutanih,slankastogorkog ukusa...Još
    milion jecaja..glasnih i onih bezglasnih,onih što zastanu u grlu..stežu i guše,zaustavljaju dah.
    Mnogo uspešnih i bezuspešnih pokušaja..i promašaji..promašaji..Ali, to je Život,da TO je život..
    A onda preispitivanja svojih postupaka..kako? zašto?
    i setim se,da je među tim suzama,bilo i nešto malo radosnica,a jecaji su bili poneka
    utišana emocija u zanosu usputnih,a i večne ljubavi moje...
    Susreti prijatelja,dočekane zore zajedno..u dubokim razmenama filozofija,ličnih i onih Ničeovih,
    Tu i tamo ukršteni mačevi oko Bulgakova i Peljevina..ili istočnjačkih filozofija..a onda opet nazad
    u svoj život..svoje bogatstvo ,svoje milione svega i svačega..zgužvanog i pretvorenog
    u običnu kašu.. kolaž u milionima sličica..HEJ!!!al' bi to bio dobar kolaž!
    Još nije kasno,a nije ni prerano da stvorim takvo delo..Materijala imam na milione..a imam
    i još dovoljno života...MISLIM!



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  15. #39
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Sasvim druga priča bila je među nama...ni približno onome što živimo sada.Život donosi i odnosi..
    nama je dosta odneo,povremeno pomalo i škrto dajući,a onda svom žestinom udarajući, brišući sve
    ponovo poput hladnog severca..onog što se uvlači u kosti..Tada ,u tim momentima okrećem se i
    ulazim u sebe,jer tu je toplo,tu je moj svet...sasvim drugačiji.To je svet koji nosim u duši svojoj,
    to je moje Utočište i Svetilište.Postanem u tim danima nedostupna i nedodirljiva...možda vetrovi
    nastavljaju svoj divljački,rušilački pohod,Ja u svom Svetilištu ne čujem ništa i tada u svojoj moćnoj
    i melanholičnoj snazi,ja pišem..i stvaram.Zahvaljujem olujama života,nerazumnoj pomami,izlivima besa...
    zahvaljujem.Večno




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  16. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:


  17. #40
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    2.335
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    391
    Pohvaljen 1.181 puta u 671 postova
    Moć reputacije
    240
    Mislim da se ne rađamo kao "tabula rasa", već kao izdanci ogromnog bezvremenog znanja, baš kao i životinje,
    biljke, kamenje...Okeani ,mora i reke
    Tada, u nerazvijenom umeću prenošenja, najbliže smo riznici...svetog znanja
    Kasnije nas uče a učimo i sami, kvare nas, truju, zatrpavaju nepotrebnim glupostima...
    Ali veza nikad ne nestaje.
    Može da potone duboko, navuče drugo ruho, nosi maske, koristi druge ljude i situacije za svoje ispoljavanje...
    Ili jednostavno iskonsko znanje,nosi nas na svojoj ruci kao lutkicu,marionetu u pozorištu.
    Sve je sveto, čak i kad mi to ne vidimo i ne znamo...



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  18. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:



+ Odgovori
Strana 4 od 5 PrvaPrva ... 2345 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:43.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1