+ Odgovori
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 26






  1. #11
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    8.531
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    14.638
    Pohvaljen 73.722 puta u 10.059 postova
    Moć reputacije
    879
    Citirati Originalno postavljeno od Poli46 Pogledati poruku
    Kad se rodimo zakoračimo u voz. Susrećemo se s ljudima.....
    Neko zakoraci u sinobus i klacka se klacka ceo zivot polagacke. Sa svima u vagonu poprica, popije kaficu (i rakijicu ) isprati one koji silaze (odlaze), sve po redu i obicaju.
    Drugi zakorace u onog japanca sto siba 200 - 300 na sat i ne stigne ni da vidi ko je sve usao u njegov vagon, a ko je izasao. Prozive zivot a da nisu ni svesni ko je bio pored njih i da su i oni mali ljudi bili sastavni deo njihovih zivota i da su im cesto bili jedini saputnici.
    Drago mi je sto sam ja zakoracio u onog ciru koji klacka po uskom koloseku i sto ste svi Vi u mom vozu

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  3. #12
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Male smrti nam se dešavaju svakog dana..u nama i u prirodi oko nas.Šta je spavanje,nego mala
    smrt..Nema nas,nismo tu umom,svešću..a duša luta svojim putevima,radujući se se slobodi.
    Njeni su putevi neznani nama smrtnicima,jer to su putevi besmrtnih.Umiru naše ćelije svakodnevno..
    zamenjuju ih neke nove,potpuno nepoznate..Da li su uvek dobronamerne,prema našem telu...to
    ne znamo.Možda imaju sposobnosti da nam naude..Nemoćni smo,ne upravljamo tim dešavanjima.
    Kad lišće počne da žuti,rumenilo zameni mrtvilo ...priroda polako umire ..i spava.Dok ona tako spava
    u njoj se dešavaju procesi,kojim ona ne upravlja,i nije ih svesna dok spava.To su pripreme za
    ponovno rađanje,i onda jednog jutra ukažu se prvi znaci novog života..Priroda se budi..Panta Rei.




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  5. #13
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Ovo je dan kada sam se pojavila na ovom svetu...ovo je dan kada sam se nazvala čovekom.Vrstom koja
    obitava na ovoj Planeti,jedan kratak period i proživi tu svoj težak život. Tako nam je karmički određeno,
    tako mora..treba odužiti neki dug,a možda i više njih,ovde na Plavoj Planeti,za koju učeni filozofi kažu
    da je i Raj i Pakao..Ovo je dan,kada sam biološki počela da starim,da trošim minute i sate,žureći kroz
    život u trci s vremenom...Kažu..vreme stoji,a mi se krećemo...Tačno!..I zato smo u stalnoj u žurbi,
    svesni da nam dani nisu beskonačni i bezbrojni i da se Zemlja vrti i tako nam ubrzava i ovo malo života...
    smenjujući dane i noći neverovatnom brzinom...U taj život smestili smo,nagurali smo sve...da porastemo,
    sazrimo,naučimo,volimo,vodimo ljubav,razmnožimo se,brinemo o potomstvu...a posle tog životnog
    klimaksa,da brinemo o sebi,o stanju svog tela...Jer čim telo počne da se urušava,pomišljamo na dušu
    i kako ćemo je što duže zadržati...jer ona kada shvati da naše funkcije neminovno propadaju..i nisu
    više sposobne kao nekada...napušta ovo telo..i sa sobom nosi iskustvo o našem proteklom životu...
    uspešnom ili ne,to mi više nećemo znati...Nećemo moći da znamo..Mi ćemo pričati zemljinom prahu
    nemim jezikom prirode,o tome kako smo nekad bili drugog materijalnog oblika..i da smo imali nešto...
    šta to beše...život i još ljubav..al to već nismo znali kako da opišemo..Nemi jezik ne poznaje tu reč..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  6. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  7. #14
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Svi smo rodjeni kao talentovana bića,ali često svoje porive potiskujemo
    jer moramo da zaradjujemo za život.Ponekad ljudi uvidjaju da mogu
    da žive i od svojih talenata.Stvar je samo u tome,kako postavite svoje
    prioritete.Na vrhu treba da bude ono u čemu zaista uživate,pa će se
    pozitivna energija,preneti i na okolinu.Treba prvo očistiti emocionalni
    otrov iz sebe,i od svog života stvorimo umetničko delo...živu kreaciju
    koja se stalno razvija..a mi duhovno rastemo zajedno s njom..Treba biti
    opušten ,potpuno opušten,da se ne drži do forme ponašanja..A ljubav je
    takvo opuštanje.Dok radimo držimo sve pod kontrolom..
    ali moramo sebi da dozvolimo vreme za opuštenost...da poludimo,da volimo,i da
    se prepustimo nesvesnom..da oslobodimo potisnutu energiju,i prepustimo se
    ljubavi..U suprotnom čovek upada u začarani krug,,nervoze i stresa..
    zato poludimo povremeno..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  9. #15
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126

    Kako sam mogla znati,kad sam nežno spuštena na tlo,da sam ustvari tada stavljena na put..Kako
    sam mogla naslutiti koliki je put predamnom,i šta to uopšte znači:biti na putu...A značilo je.
    Bio je to moj put,upoznavanja,opipavanja,traženja,put saznavanja,pa put sazrevanja..A, da..bio
    je tu i jedan zasebni,uporedni put,put ljubavi..Tim putem sam nekoliko puta išla,nekoliko puta zalutala,i nastavljala dalje svojim glavnim putem..Još uvek hodam tim uporednim putem koji zovemo Ljubav...
    A onda ,kada se moj glavni put toliko raširio,i stvorio mnoge puteve,morala sam da biram pravi...
    Još uvek se pitam,da li sam izabrala pravi.U to vreme već sam umela da se krećem i duhovnim putem,koji je vodio iznad onog glavnog,mada sad više nisam sigurna u to koji je put glavni...
    Put materijalni, ili duhovni put..Krećući se u snu duhovnim putem,videla sam,kako izgleda moj saznajni,životni ,materijalni put...Bio je toliko razgranat,poput delte Nila,da sam se uplašila kako
    ću,kada se približim toj delti..tim meandrima,znati kojim ću putem...Ali nekako sam znala,da
    će to već doći samo,bez mog uticaja..Hodajući, stvorila sam porodicu,brak,karijeru,imala mnoge uspehe i neuspehe,i šta da vam još kažem?Još sam na putu..tu sam još,hodam..Ponekad se pokolebam,a onda nađem snage u sebi i nastavim ..Eh vidite tu na tom putu mnogo može pomoći
    instikt..a na onom duhovnom,ljubavnom..emotivnom putu..intuicija..meni su pomogle i evo
    jos putujem...


    Izmenjeno od: Poli46; 20.10.2018 u 15:08.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  10. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  11. #16
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Odraz u ogledalu pokazuje neki lik,neku osobu,neki prostor..jesam li to ja
    Ne, to je odraz tela koje me okružuje,koje mi služi..ja sam unutra i nemam odraz.
    U tome krhkom telu ja sam privremeni stanar..koji je na putu,i vrši ovde svoju misiju...
    Da, svoju misiju..olako rečeno.. jer retke su duše koje se tačno sećaju koja im je misija ovde.
    Otprilike znam.Treba vratiti karmički dug..da bi ponovo bila ravnoteža u Univerzumu.Dobro!
    Ali kako da sprečim ljubav..koja možda ne pripada toj mojoj misiji..Šta ako to što ja volim
    nije ono što mi je namenjeno?
    Sve je to varka,iluzija.To samo moj um,moj zemaljski um,još ne razume..ali ja
    razumem.Lakoća tela kao lakoća duše...čistoća tela,uma i duše.Daleko sam,neuhvatljiva
    i neshvatljiva nekim ljudima..bliskim a dalekim.Važno je! Ja prihvatam,shvatam i volim sebe
    ovakvu kakva jesam.To je važno!!!


    Izmenjeno od: Poli46; 24.10.2018 u 08:58.

    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  12. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  13. #17
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    8.531
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    14.638
    Pohvaljen 73.722 puta u 10.059 postova
    Moć reputacije
    879
    Citirati Originalno postavljeno od Poli46 Pogledati poruku
    .....ali moramo sebi da dozvolimo vreme za opuštenost...da poludimo,da volimo,i da
    se prepustimo nesvesnom..da oslobodimo potisnutu energiju,i prepustimo se
    ljubavi..U suprotnom čovek upada u začarani krug,,nervoze i stresa..
    zato poludimo povremeno..
    Samo povremeno ?
    Ja sam takav po celom telu od rodjenja



  14. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora gardoim:


  15. #18
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Sitnice koje život prikupi,u našoj sakupljačkoj strasti..prevrćem pred sobom..prazna,...
    kao izduvana lutka...Mislim dubokoumne misli..kojima ne nalazim odgovore koje tražim..
    A onda sakupim svoje uspomene i okrenem se zidu..Zanemela posmatram ,osluškujem...čekam..i sve sto čujem je tišina oko mene..Ti ne daješ da naslutim tvoju prisutnost..ne dozvoljavaš mi pristup svojoj svetlosti,
    bez koje ne živim...ne postojim,nema me..Znam da si plava,sa tragovima ljubičastog..jer mnogo je toga što si proživela i naucila na ovom Svetu..U mom telu si naučila stvaranje,maštu, imaginaciju,volju ..Kada odeš,kada me napustiš,sa poslednjim mojim izdahom moći ćes preneti iskustvo o tome kako se u krhkom telu zene... krila velika snaga...stvaranja..velika ljubav..mržnju ćeš morati da naučiš u nekom drugom telu...jer je u mom telu i umu nije bilo..



    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  16. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  17. #19
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126

    Iz prijateljske duše....

    Hiljade misli jurcaju nam kroz glavu,hiljade ideja, niko nam ne može suditi zbog
    toga..sve dok ne postanu dela.Sve dok maštamo,kreiramo u glavi..misli su
    samo naše.Onog momenta kada izadju slobodno iz naše glave,one postaju
    autonomne i žive svoj život.... mi više nismo njihovi vlasnici.Onog momenta
    kada izgovorimo ili napišemo svoju misao,svoju ideju..gotovo je!One se munjevito
    šire ,tumače se,citiraju..i rastu.Nekada u našoj glavi rodjena mala, sitna misao
    može da poprimi opasno obličje..i da nas mnogo povredi..
    Mora postojati napor i počnite od tog napora,ali budite svesni da morate sve to
    da ostavite iza sebe...i tada će doći pasivna svest,a ona donosi prava čuda.
    Kada dodje pasivna svest,um više nije tu...i otkriva se prava suština našeg bića...
    samo je potrebno da učinimo mali napor... treba da se opustimo i treba da znamo da
    za naš unutrašnji svet,naše biće..nije potreban nikakav napor,već samo opušteno.
    Opustimo se..Udah..Izdahhhhhh




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  18. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:


  19. #20
    Svet umetnosti Poli46 avatar
    Datum registracije
    11.09.2018
    Postovi
    1.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    193
    Pohvaljen 826 puta u 495 postova
    Moć reputacije
    126
    Patila sam,nasmejana,široko otvorenih očiju..mučilo me je sopstveno telo.
    Činilo mi se tako čudnim i stranim,kao neka teška stvar koju treba stalno
    nositi.Imala sam neobičan osećaj da u stvari nebi ni trebala da imam
    telo,da me je ono na neki način sputavalo i sprečavalo moj let u budućnost...
    "Budi tiha..ne govori.Sve je to varka..ponekad je tvoj um tvoj najveći neprijatelj.
    Zato neka te vodi ovaj jasni,tihi, unutrašnji glas..provuci se kroz najuži prolaz,
    i ne pitaj stalno ko si i šta si.Ti si više od bilo čega,što misliš,svojim jednostavnim
    umom..Budi ništa ,a bićes sve..Ti si našla put do mene..svoje duše.".Tiho mi sapuce ONA..MOJA DUŠA..




    Da bi čovek imao dušu mora se s njom roditi

  20. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:



+ Odgovori
Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:31.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1