Autorska tema MALA MELANHOLIJA

**Poli46** · 16.10.2019, 16:09

Kamena duša..može li to biti?Pokazalo se da može..jer kada prođe vreme ljubavi
i nastupi smiraj tela u predvečerje života,tada se javlja ego u svoj svojoj veličini
i snazi.Pokazuje pravu prirodu čoveka..nema više ljubavi koja otopljava,ublažava
ošricu tog surovog ega..ega koji povređuje nemilosrdno,jer za milosrđe je potrebna
emocija.Emocije dolaze sa ljubavlju,a ego se budi bez njih..i traži u svojoj gladi..
traži hranu kojom bi se nahranio i bujao..Naraste on do neviđenih razmera,hraneći
se tuđom krhkošću i osetljivošću..Moraš se okameniti i zaćutati..ne hraniti čudovište.
Zato Ćuti Dušo Moja..

**Poli46** · 27.10.2019, 11:49

Duboko udahnite i uđite u prostor životnosti, u prostor punoće života koja je upravo sada.
Nemojte planirati, nemojte svoj duh projicirati u prividna stanja prošlosti i budućnosti koja
nemaju nikakve stvarne veze sa vašim životom. Ako se već uhvatite da se bavite prošlošću,
neka to bude sećanje samo na lepe trenutke. Trenutke radosti i lepote u kojima ste izražavali
Ljubav i koji će u vama produbiti osećaj zahvalnosti. Jedino u tom kontekstu vaša prošlost ima
smisla....Treba opstati sada i ovde i zahvaliti što imamo moć zaborava...Zaboravite

**Poli46** · 02.11.2019, 16:25

Iskreno srce je početak svega što je dobro u ovom svetu. Najčasniji ljudi nisu oni koji
nikad ne greše, već oni koji priznaju kad pogreše, a posle toga daju sve od sebe da to
isprave. Iskrenost nam neće uvek doneti puno prijatelja i obožavatelja, ali će uvek
zadržati one prave u našem životu..A to je ono što je najvažnije..najvažnije.
A Ljubav....postoji i uvek će postojati..ali ljubav nije kamen, niti more koje se talasa...
ljubav je poput plamena sveće koji leluja na povetarcu...
moramo ga paziti i čuvati, samo tada će nas grejati svojom toplotom.. ili se ugasiti.

**Poli46** · 05.11.2019, 12:50

Život je šikara.Hodaš razgrčući šiblje i visoku travu..probijaš se naporno,
upadaš u meko gnjecavo tlo..teško izvlačiš stopala,gacaš kroz mulj..
i nastavljaš dalje dok te šiblje udara po obrazima i ostavlja tragove.
Urezuju ti se u dušu kao loše iskustvo..budi se se oprez pri sledećem
koraku,nesigurnost rađa strah,koji uvek vreba iz prikrajka..iščekuje nešto.
A onda iznenada.. na tvom mukotrpnom putu,jedna nežna biljka..trudi se
da podigne glavicu svog lepog cvetića..prema Suncu,prema životu.
Pomozi joj,razgrni tu šikaru i travuljinu..pokloni joj život.
Imaj samilosti prema životu..poštuj ga. Možda u tom sićušnom cvetiću
boravi nečija Duša..nikad ne gazi život..dragocen je to poklon Tvorca.

**Poli46** · 11.11.2019, 12:40

Šamari sudbine dolaze u talasima,u ciklusima se smenjuju sa zatišjima, opuštanjem
i uljuljkivanjem u mirno stanje duha..A onda udaraju..snažno,brzinom munje,poput
jezika zmije,zarivaju se u um i srce..ranjavaju dušu. Patiš i jeca ti biće celo,pamtiš
i zapisuješ.. Negde u podsvesti praviš zapisnik ozleda sopstvenog života..sebe.
Zaboravljaš površinski i nastaje zatišje ponovo,nastavlja se život.. Pred tvojim očima
u snovima odvija se film..u kome ti imaš glavnu ulogu..Film ličnog života i bojiš se,
strepiš od sledećeg udarca koji neminovno dolazi naglo...ali prolazi sporo i bolno.
Dok to proživljavaš vreme se usporava i misliš..nikad neće proći..
Ali život je satkan od prolaznosti..i mi smo samo prolaznici u tom ciklusu smenjivanja
u ovom dualnom svetu..život i smrt,ljubav i mržnja,leto i zima..patnja i blaženstvo
Treba biti spreman..

**Poli46** · 19.11.2019, 17:20

Oni trenuci ushićenja koje osetite kada ste suočeni s prizorima neopisive lepote su trenuci
u kojima se vaša duša budi i izražava radost zbog čistog postojanja. Svesnost tog trenutka
je ustvari samo pristupna tačka u kojoj vi prepoznajete dušu kao svoje istinsko sopstvo a ego
kao lažno. Što više budete primećivali lepotu i što više budete svesni, iz dubine vaše duše će
izroniti osećaj zahvalnosti koji će u potpunosti preplaviti vašu svest i zauvek promeniti vaš život.
Emocije su stvar duše...

**Poli46** · 23.11.2019, 15:13

Postoje ljudi medju nama koji poseduju samo jedan kvalitet,a to je da su sposobni
da potisnu svoje pravo ja.Oni stalno potiskuju svoju ličnost,i normalno je da dolazi
do njenog razdvajanja.A zatim vode dva stila života...jedan vode u javnosti,drugi iza
zatvorenih vrata.Jedan život vode kao predstavu za druge..a drugi pravi ne pokazuju
nikome..Oni se plaše čak i sami da ga sagledaju.Plaše se svog života i pravog svoga
lica.. Želite li da živite kao lažni čovek?Unutra da nema ničega,da nekoga plašite,
nekoga činite srećnim,nekoga da ponižavate,nekoga da terate da vas poštuje?
Da li vi živite zbog drugih?
Hoćete li ikada pogledati unutra...u sebe?Ima li nekoga u kući ili ne?Da li vas zanima
da pronadjete gospodara kuće,koja je vi.?Gospodar je tu..možda spava,ali ga možete
probuditi.I kada jednom probudite gospodara u sebi,vaš život ce biti ispunjen novim
bojama,novom muzikom,novom igrom....
Postacete živi prvi put...

**Poli46** · 02.12.2019, 18:22

Dopustite da svaka sekunda bude novo iskustvo, gledajte na sadašnjost bez osude.. možda
ćemo tako da sebe i druge oslobodimo svih grešaka prošlosti... da slobodno dišemo i deleći
to ogromno oslobođenje, doživimo čudo Ljubavi. To nam omogućava trenutak isceljenja u
kojem je Ljubav uvek prisutna, ovde i sada. Naša želja da upravljamo sadašnjošću i
predvidimo budućnost jeste ono što nas veže za bolna i krivicom obojena iskustva iz prošlosti...
Ljudi pazljivo posmatraju druge ljude.Lako je smejati se besmislenom ponasanju drugih ljudi,
ali da li ste ikada smejali sebi?Da li ste sebe uhvatili da radite nesto sto je besmisleno?
Ne, sebe uopšte i ne posmatrate...a tu energiju opažanja možete iskoristiti i promeniti sebe..
Verujte biće to vrlo korisno..

**Poli46** · 08.12.2019, 17:11

Stojim pred ogledalom i pitam se..ko je ta naopaka slika što me gleda tako pomno,
a tako strano?Nema taj odraz dušu,ne oseća se tu srce..vidi se samo protok vremena.
Jesam li to ja..ili je samo varka.Nema tu one vatre što je osećam u grudima..nema
topline ni empatije.To je odraz moje ljušture prazne..ona je praznina ledena..i šta
može da mi kaže ta šuplja spodoba? Meni ovako punoj života i emocija,meni
punoj ljubavi i hrabroj ženi. Ostavljam ogledalo ,nije vredno pomena ni moje pažnje.
Okrećem se životu, grlim ga toplim rukama i dušom svojom..

**Poli46** · 16.12.2019, 17:38

Uplela sam srebrne niti mesečine u svoju kosu,jedne tople
letnje noći..dok sam snivala snove o nama..bolnog tela i
slomljene duše.Sanjala sam da si ponovo tu pored mene,
miluješ me poput toplog povetarca..obavijaš me svojom
muškom rukom,teškom a nežnom..Hoću da ostanem u tom
snu..iako mesečina u mojoj kosi šapuće..nema ga,nema
ga više ovde..Ja to znam ali duša ne prihvata istinu,ona
ima nešto drugo da mi ispriča. Neku priču o beskrajnom
kretanju dve duše..ona zna te stvari..Zna priče o putovanju
i čekanju,o ljubavima večnim..o tome zasto mi je kosa
postala srebrna snevajući..Priča duša svoje priče...

Tema: Autorska tema MALA MELANHOLIJA

LinkBack

Alatke teme

Pretraži temu

Prikazati

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:

Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Poli46:

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja