+ Odgovori
Strana 9 od 31 PrvaPrva ... 789101119 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 81 do 90 od 310






  1. #81
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Čekaj me - Konstantin Simonov

    Čekaj me i ja ću sigurno doći
    Samo me čekaj dugo
    Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom
    Čekaj i kada vrućine zapeku
    I kada mećava briše
    Čekaj i kada druge niko ne bude čekao više
    Čekaj i kada pisma prestanu stizati iz daleka
    Čekaj me i kada čekanje dojadi svakome koji čeka
    Čekaj me i ja ću sigurno doći

    Ne slušaj kada ti kažu da je vrijeme da zaboraviš
    I da te nade lažu
    Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim
    Neka se tako umore čekati i svi drugovi moji
    I gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta

    Čekaj
    I nemoj sjesti s njima
    I nemoj piti ništa
    Čekaj me i ja ću sigurno doći
    Sve smrti me ubiti neće

    Nek rekne ko me čekao nije taj je imao sreće
    Ko čekati ne zna
    Taj neće shvatiti niti će znati drugi
    Da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim
    Nas dvoje samo znat ćemo kako preživjeh vatru kletu
    Naprosto ti si čekati znala kao niko na svijetu

    Konstantin Simonov


  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora skip:


  3. #82
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305

    Васко Попа:

    ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ

    Очију твојих да није
    Не би било неба
    У малом нашем стану

    Смеха твога да нема
    Зидови не би никад
    Из очију нестајали

    Славуја твојих да није
    Врбе не би никад
    Нежне преко прага прешле

    Руку твојих да није
    Сунце не би никад
    У сну нашем преноћило



    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  4. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  5. #83
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Svaka tvoja reč - Desanka Maksimović

    Svaka tvoja reč, u meni je do pesme porasla
    svaka tvoja reč.
    Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
    svaki tvoj dodir.
    Naš slučajni susret, u meni je do života porastao,
    naš slučajni susret.
    Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano
    živi u meni, i čini se, neće proći,
    sve što mi se zbog tebe dogodilo.
    I volela bih da te tek sada volim prvi put.
    Volela bih da ne verujem da će mi srce za tobom proći
    kada budeš jednom otišao.

    Desanka Maksimović


  6. #84
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Милутин Бојић‎: ‎ XXI СОНЕТ

    Сву тугу своју у те бих да скријем
    И да, друкчији но што сви ме знају,
    На твоме недру, кô у родном крају,
    Кришом од људи сузе своје лијем.

    Само твој да сам, и сав да се свијем
    И да ме очи твоје воде рају,
    У кут где боли и уздаси стају:
    Из твога ока да утеху пијем.

    Мој бол је велик, од свег бола већи,
    И само теби, теби ћу га рећи:
    О, буди сведок мога искушења!

    И вратићу се чист, у свет пун гада
    И вратићу се без греха и јада.
    О, буди црква и Бог мог спасења.


  7. #85
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305
    Мика Антић:
    ОПОМЕНА

    Важно је, можда, и то да знамо:
    човек је жељен, тек ако жели.

    И ако целога себе дамо,
    тек тада и можемо бити цели.

    Сазнаћемо, тек ако кажемо
    речи искрене, истоветне.

    И само онда кад и ми тражимо,
    моћи ће неко и нас да сретне.
    Izmenjeno od: lily; 24.11.2014 u 19:24.

  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  9. #86
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305

    Владислав Петковић Дис:
    ПИЈАНСТВО

    Не марим да пијем, ал´сам пијан често
    У граји без друга, сам, крај пуне чаше,
    Заборавим земљу, заборавим место
    На коме се јади и пороци збраше.

    Не марим да пијем. Ал´ кад приђе тако
    Свет мојих радости, уморан, и моли
    За мир, за спасење, за смрт или пак´о
    Ја се свему смејем па ме све и боли.

    И притисне очај, сам, без моје воље,
    Цео један живот, и њиме се креће,
    Узвик га пролама: ”Неће бити боље,
    Никад, никад боље, никад бити неће.”

    И ја жалим себе. Мени није дано
    Да ја имам земљу без убогих људи,
    Очи плаве, топле као лето рано,
    Живот у светлости без мрака и студи.

    И желећи да се склоним од срама,
    Пијем, и зажелим да сам пијан довек;
    Тад не видим порок, друштво где је чама,
    Тад не видим ни стид што сам и ја човек.


    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  11. #87
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Џорџ Гордон Бајрон: ГЛЕ, ИДЕ ЛЕПА КАО НОЋ


    Гле, иде лепа као ноћ маја
    Звзданог неба и ведрих клима,
    Све најлепше од мрака и сјаја
    У лику свом и оку има,
    Умекшаном светлошћу Раја,
    Што од неба га дан не прима.

    Тек сенка јача с мање зрака –
    И слаби сласт неисказану
    У таласу њених увојака,
    И блага светлост у ведром дану,
    Где ћути мисао слатка свака
    Сву драж у чистоти разабрану.

    С тог образа и чела ведрог –
    Што тиха је, а реч не губи –
    Смешци зборе у боји нежног,
    Да њену прошлост благост руби,
    Да њен дух не зна греха земног,
    А срце њено чисто љуби.




  12. #88
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305

    Оскар Давичо:
    из Хане (одломак)

    9.

    Ја нисам од ића, од коленовића
    што без страха лежу, устају весели.
    Ја сам од оних црних никовића
    што су крв пљували и много волели.

    Много су волели моји жедни старци,
    и са дна ломача и с врха вешала.
    И кад би им усне разнели ударци,
    њихова су уста удар опраштала.

    Свога су се смеха, љубави либили,
    бежећи од сунца, ноћи и села.
    И пред сваком сенком у земљу се крили

    и имали мала и згрчена тела,
    па су сваку наду тужно промашили
    и све што су хтели вода је однела.



    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  13. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  14. #89
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305

    Душан Васиљев:

    Плач Матере Човекове

    Данас је несрећан дан синуо,
    и први му је поглед пао на беду:
    најближу њему, у тихом предграђу,
    једна је Мајка расплела косу седу,
    јер јој је син преминуо.

    Данас је умро један Човек,
    и Мајка му је врискала:

    Ох, када Човек није Човек,
    већ роб Неког, кога нема,
    од кога сам до јуче милост искала;
    ох, када је човек гори него црв, ─
    нека се распе по земљи анатхема,
    и нека се пролије сва црвена крв! . . .

    Ох, Сине, мој добри Сине!

    Отац ти није Свети Дух,
    ни Дрводеља са ливанских пута.
    Сине, ти си плод две неме жудње
    и једног бесвесног минута.

    Нисам те родила у јаслама,
    већ у крвавој постељи,
    између четири влажна дувара
    једног шареног, замрзлог јануара.

    Сине, теби су и мени рекли
    да смо робови,
    и наша су срца без милости секли,
    и нашу су снагу без милости развлачили.
    И све су нам увек тумачили
    да се сетимо
    да то бог тако жели!

    Рођени, мртви Сине, бог је лаж,
    и наши су га душмани изумели.

    Устани, Сине, да се светимо,
    да крвљу вековних намесника бога
    посветимо форуме Рима,
    и да копљем поново прободемо ребро
    Учитељу из Јерусалима.
    Да ископамо Јудино сребро,
    и да на томе светом месту
    подигнемо Човеку храм,
    и да доведемо у храм нашу Нову Весту
    која ће себе искрено дати.

    Устани, Сине, да грозне лажи
    које се рађају у име Оца и Сина,
    сахране Син и Мати . . .

    Данас је умро један човек,
    и залуд је Мајка седе косе чупала
    и у груди се лупала, ─
    није се пробудио.

    Онда га је сама окупала
    и обукла га у црно.
    И у дну свога врта, о поноћи,
    сама га је сахранила.

    И тужна се мајка Човекова
    ту, поред гроба, настанила . .


    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  15. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  16. #90
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.781
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.583
    Pohvaljen 10.046 puta u 3.806 postova
    Moć reputacije
    305
    Оскар Давичо:
    из Хане (одломак)

    1.

    Ја, син мутнога ловца, и видра и овца,
    заволео сам у граду колонијалну Хану,
    кћер тужнога трговца, јевреја удовца,
    крај гробља што је држао бакалницу и механу.

    Пробудила ме ко шуму блистави крекет ракета
    и сад слеп сам за вас, зрикави шатровци.
    Љубав је тако сама и тако пуна света.
    Љубав је светионик и спасени поморци.

    Од ње ми горе очи - жаруље сред руље,
    од ње зру море и мреже, рибе и риболовци,
    конопцем водопада пужу са њом јегуље
    и цвркућу зликовци ко врапци и основци.

    О, шта све нисам снио и шта све нисам био
    са ћоравом Ćором у друштву Богословца.
    И оно што нисам пио, што нисам разбио,
    плаћо сам од свога детињастог новца.

    Но сад волим и кад волим, волим од неба до руке
    С којом ми љубав с дна мора извлачи бродоломца
    и надима стројеве, оживљује сандуке
    и кида решетке да челом рушим дворце,

    да трагам покровце, откривам летњиковце
    и небо с ког сам прстом тањир сунца скино,
    кад сам сунце и кости, гробара и ровца
    посло у крчму да пију девојачко вино.

    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  17. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:



+ Odgovori
Strana 9 od 31 PrvaPrva ... 789101119 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:51.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1