+ Odgovori
Strana 6 od 31 PrvaPrva ... 4567816 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 51 do 60 od 309






  1. #51
    Početnik Carolija avatar
    Datum registracije
    27.01.2013
    Postovi
    17
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    0
    Pohvaljen 13 puta u 8 postova
    Moć reputacije
    8
    Zaljubljena

    Ona stoji na mojim očnim kapcima
    I njene kose zamršene su u mojima,
    Njeno telo ima oblik mojih ruku,
    Ona je boje mojih očiju,
    Ona se utapa u moju senku
    Kao kamen u nebo.


    Ona ima uvek otvorene oči
    I ne dopušta mi da spavam.
    Njeni snovi pri punoj svetlosti
    Mogu sunce da ispare,
    Zbog njih se smejem, plačem i smejem,
    Govorim, a ništa ne kazujem.

    Pol Elijar

  2. #52
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.698 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Posvećeno - Puškin

    Ja pamtim divno magnovenje,
    Kad sretoh tebe na svome putu,
    Ko svetlih snova ostvarenje,
    Ko neba dah u zemnom kutu.

    Kroz burni život hitrobežni,
    Kroz strasti, iskušenja mnoga
    Ja dugo slušah glas tvoj nežni
    I sanjah crte lica tvoga.

    Al' korak leta neizbežni
    Pogasio je mašte tajne,
    Zaglušio je glas tvoj nežni
    I otro lika crte bajne.

    Tek'o je život, pun čeznuća,
    Pun mraka, zla i ropskih uza,
    Bez rajskog sna, bez nadahnuća,
    I bez božanstva i bez suza.

    Puškin


  3. #53
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.698 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Šta ime moje za te znači - Puškin

    Šta ime moje za te znači?
    Umreće ono k´o šum vala
    Što tužno mije tuđa žala,
    Ko žagor šumski kad se smrači.
    Na listu tvoga spomenara
    Ostaće poput traga sivog,
    K´o grobni natpis, čudna šara
    Nečitljiva za ikog živog.
    Šta znači ono? Već odavno
    Val novih nemira ga briše
    I sećanje životodavno
    Ne budi u tvom duhu više.
    No reci ga u vreme čame,
    Kaži u časovima sivim:
    Postoji uspomena na me,
    Postoji srce gde ja živim...


  4. #54
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.707
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.522
    Pohvaljen 9.882 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    297

    Р.Драинац

    Ма Бохèме

    Укорак, месец, сенка и ја, са сном што на мансарди труне.
    О улице, кафане, јесењи кишни булевари!
    Мале драгане за углом у квадратној сенци фасаде једне банке,
    Дуње ранке, крушке караманке!

    И штап тежак, рођени мој друг, низ дуги тротоар буни се у баритону;
    Презрива серенада болешљивог кашљуцања испод
    богаташких застртих прозора!
    А горе три лака облака у златном тону
    Сенком паукове мреже крстаре изнад родних гора.
    И сат кашље са торња катедрале,
    О драга, очи моје незаспане!

    Задремао је стари свирач на болесној виоли и задњи боем
    изашао из кафане;
    Мрачне су степенице уз небо ка сањивој мансарди.
    О тужни зидови што опомињу на лудо убијане дане
    Са бескућним другарима, шарени као леопарди!
    То кандило гори у вратаревој соби и дете једно плаче
    ноћ да расани,
    Дани, моји дани, као лишће развејани!

    Месец је на крову на коме у молу цвиле телеграфске жице;
    На отвореним прозорима дршћу звездана кола,
    Чудно је, чудно, ноћас бледо моје лице
    Изобличено од потуцања и бола!
    А на столу песме, на жутим маргиналијама новина растурене стоје,
    Чежње за даљином,
    Романтичне љубави моје!

    И као једини портре на зиду виси стари капут и велурске панталоне;
    Дивна гардероба вагабунде из младалачких дана,
    Јесени Париза, ноћи Фиренце,
    Са чудним срцем гордог Пеладана!
    А стара стричева виолина покиданих струна
    Спава уз узглавље немим звуком месечине са далеких страдуна!

    И ту на поду копне разбацане карте источног острвља,
    Стари упут морнарске астрономије,
    Индекси бродова што сваке суботе кишнога новембра
    полазе из Ливерпула,
    Једна испијена боца ракије
    И бели кишобран моје одбегле драге што сада служи
    уместо абажура.
    А шта је најболније,
    За вратима где стоји лавор и словеначки крчаг
    Труне мртав мој лирски сан на острву Фиџи и
    Меланезијски архипелаг!

    Као у гробници египатских краљева на плафону у
    сањаријама исписан је животопис мој.
    О када би знао да читаш све љубави што су ту пробдијене,
    Дактилографкиње, нервозне и мале, каприциозне жене;
    Сећања на дом изгубљен у лирској бици као Ватерло,
    Као чадско језеро осећања чиста,
    Видео би да је ту године провео песник који није
    требало никад ништа да напише,
    У Адамовом костиму без смоквина листа.

    О не! Живело се са рефреном вечним из ненадмашне поеме.
    Друже, Драинче! затвори прозор на срцу и на мансарди,
    Велико јутро што долази са умрљаном зором као шифонско платно
    Затећи ће смрт твоју као мрљу праве линије
    Коју је подвукло надвременско клатно.


    1927.

    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  5. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  6. #55
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.698 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Владислав Петковић Дис - Можда спава

    Заборавио сам јутрос песму једну ја.
    Песму једну у сну што сам сву ноћ слушао:
    Да је чујем узалуд сам данас кушао,
    Као да је песма била срећа моја сва.
    Заборавио сам јутрос песму једну ја.

    У сну своме нисам знао за буђења моћ,
    И да земљи треба сунца, јутра и зоре;
    Да у дану губе звезде беле одоре;
    Бледи месец да се креће у умрлу ноћ.
    У сну своме нисам знао за буђења моћ.

    Ја сад једва могу знати да имадох сан.
    И у њему очи неке, небо нечије,
    Неко лице не знам какво,можда дечије,
    Стару песму,старе звезде, неки стари дан,
    Ја сад једва могу знати да имадох сан.

    Не сећам се ничег више, ни очију тих:
    Као да је сан ми цео био од пене,
    Ил' те очи да су моја душа ван мене;
    Ни арије, ни свег другог, што ја ноћас сних:
    Не сећам се ничег више, ни очију тих.

    Али слутим, а слутити још једино знам.
    Ја сад слутим за те очи да су баш оне
    Што ме чудно по животу воде и гоне:
    У сну дођу да ме виде шта ли радим сам.
    Али слутим, а слутити још једино знам.

    Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад
    И те очи, и ту љубав, и тај пут среће;
    Њене очи, њено лице, њено пролеће
    У сну видим, али не знам што не видим сад.
    Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад:

    Њену главу с круном косе и у коси цвет,
    И њен поглед што ме гледа као из цвећа,
    Што ме гледа, што ми каже да ме осећа,
    Што ми брижно пружа одмор и нежности свет,
    Њену главу с круном косе и у коси цвет.

    Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас;
    Не знам место на ком живи или почива;
    Не знам зашто њу и сан ми јава покрива;
    Можда спава, и гроб тужно негује јој стас,
    Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас.

    Можда спава са очима изван сваког зла,
    Изван ствари, илузија, изван живота,
    И с њом спава, невиђена, њена лепота;
    Можда живи и доћи ће после овог сна.
    Можда спава са очима изван сваког зла.


  7. #56
    Početnik Carolija avatar
    Datum registracije
    27.01.2013
    Postovi
    17
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    0
    Pohvaljen 13 puta u 8 postova
    Moć reputacije
    8
    Zovem se Ljubav

    Postojala sam pre nego sto je bilo šta postojalo u Univerzumu,
    postojala sam pre nego sto je postojala priroda,
    postojala sam prije nego sto je postojao covek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.
    Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke.
    Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.
    Volim da dodjem iznenada, kada se nenadate,
    volim da vam oduzmem dah,
    volim da vam oduzmem moc govora.
    Volim da vam srce brzo zakuca,
    da vam kolena klecaju,
    da cesto izgovarate nesuvisle recenice.
    Volim da zbog mene radite nepromišljene stvari,
    da se smete kao deca,
    volim da setate livadama i berete retko cvece. Volim da ste radosni zbog mene,
    volim da zbog mene pevate,
    volim da zbog mene pesme pišete,
    da zbog mene price izmišljate kojima nijedna bajka ravna nije.
    Ali sam tuzna kada me se bojite.

  8. #57
    Početnik Carolija avatar
    Datum registracije
    27.01.2013
    Postovi
    17
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    0
    Pohvaljen 13 puta u 8 postova
    Moć reputacije
    8
    Vi bele zore rane.

    Pustite me da spavam,
    u narjucju moje ljubavi ...
    kad bi znali koliko sam srecna,
    nikada me nebi budili.

    Ne budite mene,
    iz carstva mojih snova
    jel u snu me zove "voljenom"
    ljubav moja.

    Pustite me da uzivam,
    vi bele zore rane,
    da uzivam u snu
    kraj ljubavi moje prave.

    Kad bi znali
    koliko sam u snu srecna,
    ne bi me jutrom,zore budile,
    i vi biste srecne samnom bile.

  9. #58
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.707
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    8.522
    Pohvaljen 9.882 puta u 3.726 postova
    Moć reputacije
    297
    Čarls Bukovski:

    Pesma u čast Dame ipo


    Neki od kerova što spavaju noćas
    mora da Sanjaju o Kostima
    i ja Sanjam tvoje Kosti
    u Mesu
    a najbolje
    u onoj tamnozelenoj haljini
    i onim blistavim crnim cipelama
    s visokom štiklom.
    Večito si psovala kad piješ,
    kosa ti opadala,
    a ti htela da eksplodiraš
    od onog što te mučilo.
    od Trulih Uspomena
    na Trulu Prošlost,
    i na kraju si Pobegla od njih,
    u Smrt,
    ostavivši me sa trulom sadašnjicom.
    Mrtva si već 28 godina,
    a ipak te bolje pamtim
    nego ma koju drugu.
    Bila si Jedina
    koja je shvatala
    Uzaludnost našeg Života.
    Sve druge,bile su samo
    nezadovoljne
    trivijalnim sitnicama,
    besmisleno se ždrale zbog Besmislica.
    Džejn, tebe je ubilo to
    što si previše znala.
    Dižem piće
    za tvoje Kosti
    o kojima ovaj Ker još uvek Sanja."

    -
    .
    .
    __________________________________________________ ___________________________________


    :cenzura:


  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  11. #59
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.698 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117

    Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
    Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
    "Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji,
    Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
    Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
    Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
    Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
    I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
    Dok sam s tobom govorio telefonom
    Moja krv je tekla zicom do tvojih usta
    I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
    Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
    Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
    Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
    Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
    Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio:
    "Ako eksplozija provetri utrobu zemlje
    Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
    Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
    Kao konstrukcije porusenih hangara,
    Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
    Neka mi bude zabranjeno da te volim,
    Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
    Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
    Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
    Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
    Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
    Sve sto je receno o buducnosti,
    Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
    Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
    Sve to ne bi bilo besmisleno.
    Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
    Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
    Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi
    Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
    I nikome ne zelim zlo.
    Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
    Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
    Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
    Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
    Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
    Neka nice drvece koje niko nije posadio.
    Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
    Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
    Nego kakve god i kolike god hoce,
    Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
    Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
    Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
    Neka se nebesa otarase snega i kise,
    Neka sve ostane cisto i slobodno,
    Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
    I neka se proglasi ludakom
    Svako ko pomisli da te vise voli!

    Matija Beckovic


  12. #60
    Top poster agata avatar
    Datum registracije
    13.01.2013
    Postovi
    1.160
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.873
    Pohvaljen 9.921 puta u 1.085 postova
    Moć reputacije
    124
    Moje mileno


    kada bi me pitali ko si ti meni
    odogovirila bih im da si moja potajna zelja,
    za koju nisam imala hrabrosti naglas izgovoriti ime

    kada bi me pitali sta si ti meni
    odogovorila bih im da si moje mileno bice sto me je ukralo iz zivota

    kad bi me pitali odakle si dosao
    odogovorila bih im da si se spustio
    sa neke druge planete,
    dosao iz druge galaksije,
    i da znas da je zbog
    tebe nastao jos jedan svemir i ti si deo njega

    kad bi me pitali kako si dosao
    odgovorila bih im da ti je moja potajna zelja pokazala put do mene

    kad bi me pitali zasto si dosao
    odogovirila bih im da si poslat iz tog drugog svemira da mi ulepsas zivot

    kad bi me pitali od cega si mileni
    odogovira bih im da sav od moje ljubavi,
    da si ispunjen mojom zeljom,
    da si obavijen mojim snoviam
    i da te cuvaju moje misli

    kad bi me pitali kako sezoves
    odgovorila bih im ime ti je moji snovi,
    moje zelje,
    moje misli,
    moja ljubav,
    moja suza,
    moj osmeh,
    moj glas,
    moj pogled,
    moje mileno,
    sve moje

    kad bi me pitali gde te cuvam
    odogovorila bih im u svakom dahu koji udahnem,
    i dah dobro cuvam jer ako ga izgubim
    to ce biti moj poslednji dah
    to ce biti moj ..........poslednji izdah

    kada bi me pitali sta sam ja tebi
    odgovorila bih im
    a sta da im odogovim mileno moje
    pa da ne moraju oni bas sve da znaju

    dobro ti jutro ljubavi moja


    agata



    FilesFlash je prestao sa radom, linkovi su mrtvi. Pošaljite link teme knjige koja vas interesuje na pp i link će biti zamenjen, ili prijavite uredniku..

  13. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora agata:



+ Odgovori
Strana 6 od 31 PrvaPrva ... 4567816 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 20:52.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1