+ Odgovori
Strana 3 od 24 PrvaPrva 12345 13 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 21 do 30 od 239






  1. #21
    Filmski sektor skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.355
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.254
    Pohvaljen 2.650 puta u 963 postova
    Moć reputacije
    141

    Uvek sam se plasio da ti tepam - Zoran Radmilović

    UVEK SAM SE PLAŠIO DA TI TEPAM

    Uvek sam se plašio da ti tepam
    Plašio se uvek da ti kosu držim u ruci
    Prestrašen bio da naglo možeš da se okreneš
    i da mi uhvatiš nežno oko na svom vratu.
    Jer sam glupavo verovao
    da ću ako ti ruku na rame stavim
    da ću ako ti prstima čelo dodirnem
    da ću ako ti u tople oči grudi slijem
    da ću izgubiti sebe.
    Sad kad si otišla imam sebe, isuviše.

    Zoran Radmilović

  2. #22
    Top poster
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.004
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    6.636
    Pohvaljen 7.699 puta u 2.739 postova
    Moć reputacije
    218

    Nirvana - Vladislav Petković Dis

    НИРВАНА

    Ноћас су ме походили мртви.
    Нова гробља и векови стари;
    Прилазили к мени као жртви,
    Као боји пролазности ствари.

    Ноћас су ме походила мора,
    Сва усахла, без вала и пене,
    Мртав ветар дувао је с гора,
    Трудио се свемир да покрене.

    Ноћас ме је походила срећа
    Мртвих душа, и сан мртве руже,
    Ноћас била сва мртва пролећа:
    И мириси мртви свуда круже.

    Ноћас љубав долазила к мени,
    Мртва љубав из свију времена,
    Заљубљени, смрћу загрљени,
    Под пољупцем мртвих успомена.

    И све што је постојало икад,
    Своју сенку све што имађаше,
    Све што више јавити се никад,
    Никад неће - к мени дохођаше.

    Ту су били умрли облаци,
    Мртво време с историјом дана,
    Ту су били погинули зраци:
    Сву селену притисну нирвана.

    И нирвана имала је тада
    Поглед који нема људско око:
    Без облика, без среће, без јада,
    Поглед мртав и празан дубоко.

    И тај поглед, к'о кам да је неки,
    Падао је на мене и снове,
    На будућност, на простор далеки,
    На идеје, и све мисли нове.

    Ноћас су ме походили мртви,
    Нова гробља и векови стари;
    Прилазили к мени као жртви,
    Као боји пролазности ствари.

    Владислав Петковић Дис

  3. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  4. #23
    Filmski sektor skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.355
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.254
    Pohvaljen 2.650 puta u 963 postova
    Moć reputacije
    141

    I opst mi duša sve o tebi sanja - Alekša Šantić

    I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

    I opet mi duša sve o tebi sanja,
    I kida se srce i za tobom gine,
    A nevjera tvoja daleko se sklanja,
    Kao tavni oblak kad sa neba mine.

    I opet si meni čista, sjajna, vedra,
    Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
    Pa bih opet tebi panuo na njedra
    I gledô ti oči što se slatko smiju.

    Tako vita jela koju munja zgodi
    Još u nebo gleda i života čeka,
    I ne misli: nebo da oblake vodi
    Iz kojih će nova zagrmiti jeka...

    ALEKSA ŠANTIĆ

  5. #24
    Top poster Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    1.586
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.158
    Pohvaljen 5.005 puta u 1.418 postova
    Moć reputacije
    175

    Mostarske kiše - Pero Zubac

    Мостарске кише

    У Мостару сам волео неку Светлану
    Једне јесени
    Јао кад бих знао са ким сада спава
    Не би јој глава, не би јој глава
    Јао кад бих знао ко је сада љуби
    Не би му зуби, не би му зуби
    Јао кад бих знао ко то у мени бере
    Кајсије још недозреле
    Говорио сам јој ти си дериште ти си
    Балавица
    Све сам јој говорио
    И плакала је на моје руке, на моје речи
    Говорио сам јој ти си анђео, ти си ђаво
    Тело ти зрело, шта се правиш светица
    А падале су сву ноћ неке модре кише
    Над Мостаром
    Није било сунца, није било птица, ничег
    Није било
    Питала ме је имам ли брата, шта студирам
    Јесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме
    Је питала
    Питала ме је да ли бих могао са сваком
    Тако сачувај боже
    Да ли је волим тихо је питала
    А падале су над Мостаром неке модре
    Кише
    Она је била раскошно бела у собној тмини
    Али није хтела то да чини, није хтела
    Ил није смела, враг би јој знао
    Јесен је, та мртва јесен на окнима
    Њене очи птица, њена бедра срна
    Имала је младеж, младеж је имала
    Не смем да кажем
    Имала је младеж мали љубичасти или ми
    Се чини
    Питала ме је да ли сам Хрват имам ли
    Девојку
    Волим ли Рилкеа, све ме је питала
    А на окну су ко божићни звончићи мога
    Детињства звониле капи
    А ноћна песма текла тихано низ доњу
    Махалу
    Еј Сулејмана отхранила мајка
    Она је прострла своје године по паркету
    Њене су очи биле пуне као зреле брескве
    Њене су дојке биле топле ко мали псићи
    Говорио сам јој да је глупава, да се прави
    Важна
    Светлана Светлана знаш ли да је
    Атомски век
    Де Гол, Гагарин и којештарије, све сам
    Јој говорио
    Она је плакала, она је плакала
    Водио сам је по кујунџилуку по
    Ашчиницама
    Свуда сам је водио
    У пећине је скривао, на чардак носио
    Под мостовима се играли жмурке Неретва
    Ждребица
    Под Старим мостом Црњанског јој
    Говорио
    Што је диван, шапутала је, што је диван
    Колена јој цртао у влажном песку
    Смејала се тако ведро, тако невино ко
    Први љиљани
    У џамије је водио Карађоз бег мртав
    Премртав
    Под тешким турбетом
    На гроб Шантићев цвеће је однела мало
    Плакала као и све жене
    Свуда сам је водио
    Сада је ово лето
    Сад сам сасвим други, пишем неке песме
    У једном листу пола ступца за Перу Зупца
    И ништа више
    А падале су сву ноћ над Мостаром неке
    Модре кише
    Она је била раскошно бела у собној тмини
    Ал није хтела то да чини, није хтела
    Ил није смела, враг би јој знао
    Ни оно небо ни оно облачје ни оне
    Кровове
    Бледуњаво сунце изгладњелог дечака
    Над Мостаром
    Не умем заборавити
    Ни њену косу њен мали језик као јагоду
    Њен смех што је умео заболети као
    Клетва
    Ону молитву у капели на Белом Брегу
    Бог је велики, говорила је, наџивеће наша
    Ни оне тешке модре кише
    О јесен бесплодна њена јесен
    Говорила је о филмовима о Џемсу Дину
    Све је говорила мало тужно мало
    Плачљиво о Карењини
    Говорила је Клојд Грифитс не би умео
    Ни мрава згазити
    Смејао сам се, ти си глупа он је убица
    Ти си дете
    Ни оне улице оне продавнице последњег
    Издања Ослобођења
    Ни оно грожђе полусвело у излозима не
    Умем заборавити
    Ону бесплодну горку јесен над Мостаром
    Оне кише
    Љубила ме је по целе ноћи, грлила ме и
    Ништа више
    Мајке ми ништа друго нисмо
    После су опет била лета после су опет
    Биле кише
    Једно једино мало писмо из Љубљане
    Откуд тамо
    Ни оно лишће по тротоарима ни оне дане
    Ја више не могу, ја више не умем
    Избрисати
    Пише ми пита ме шта радим, како живим
    Имам ли девојку
    Да ли икад помислим на њу на ону нашу јесен
    На оне кише
    Она је и сад каже иста куне се Богом
    Потпуно иста
    Да јој верујем да се смејем давно сам
    Давно проклео Христа
    А и до ње ми баш није стало клела се
    Не клела
    Мора се тако не вреде лажи
    Говорио сам јој о Љермонтову о Сагалу
    Све сам јој говорио
    Вукла је са собом неку стару Цвајгову
    Књигу читала поподне
    У коси јој било запретано лето жутило
    Сунца мало мора
    Прве јој ноћи и кожа била помало слана
    Рибе заспале у њеној крви
    Смејали смо се дечацима што су скакали
    Са мостова за цигарете
    Смејали смо се јер није лето а они скацу баш
    Су деца
    Говорила је могу умрети могу добити
    Упалу плућа
    Онда су долазиле њене ћутње дуге
    Предуге
    Могао сам слободно мислити о свему
    Разбистрит Спинозу
    Сате и сате могао сам комотно гледати
    Друге, бацати облутке
    Доле низ стење, могао сам сасвим отићи
    Некуд отић далеко
    Могао сам умрети онако сам у њеном
    Крилу, самљи од свију
    Могао сам се претворити у птицу, у воду
    У стену, све сам могао
    Прсте је имала дугачке крхке бескрвне
    А хитре
    Играли смо се буба-мара и скривалице
    Светлана изађи ето те под стеном нисам
    Ваљда ћорав
    Нисам ја блесав хајде шта се каниш
    Добићеш батине
    Кад је она тражила могао сам побјећи у
    У саму реку нашла би ме
    Намирише ме каже одмах позна ме добро
    Нисам јој никад веровао ваљда је стално
    Цурила кроз прсте
    Волела је кестење купили смо га по
    Рондоу
    Носила га је у собу вешала о кончиће
    Волела је руже оне јесење ја сам јој
    Доносио
    Кад свену стављала их је у неку кутију
    Питао сам је шта мисли о овом свету
    Верује ли у комунизам
    Да ли би се мењала за Наташу Ростову
    Свашта сам је питао
    Понекад глупо знам ја то и те како
    Питао сам је да ли би волела малог сина
    Рецимо плавог
    Скакала је од усхићења хоће хоће

    А онда одједном падала је у неке туге
    Ко мртво воће
    Не сме и не сме, не би то она ни за
    Живу главу
    Види ти њега, мисли тек тако, као да је она
    Пала с Јупитера
    Ко је то рецимо Зубац Пера да баш он а
    Не неко други
    Таман посла, као да је он у најмању руку
    Брандо или такви
    Говорио сам јој ти си глупа ти си паметна
    Ти си ђаво
    Ти си анђео све сам јој говорио ништа ми
    Није веровала
    Ви сте мушкарци рођени лажови ви сте хуље
    Свашта је говорила
    А падале су над Мостаром неке модре кише
    Стварно сам волео ту Светлану
    једне јесени
    Кад би' знао са ким сада спава
    не би му глава
    Не би му глава јао кад би' знао
    ко је сада љуби
    Не би му зуби, не би му зуби јао
    кад би' знао ко то
    У мени бере кајсије још недозреле.


    Срећа

    Не мерим више време на сате,
    ни по сунчевом врелом ходу
    дан ми је кад његове се очи врате
    и ноћ кад поново од мене оду.

    Не мерим срећу смехом, ни тиме
    да ли је чежња моја од његове јача;
    срећа је моја кад болно ћутим с њиме
    и кад нам срца бију ритмом плача.

    Није ми жао што ће живота воде
    однети и моје гране зелене;
    сад нека младост и све нека оде:
    он је задивљен стао крај мене



  6. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Мрвица:


  7. #25
    Wiz
    Wiz nije na mreži
    Forum admin
    Datum registracije
    29.12.2012
    Postovi
    266
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    205
    Pohvaljen 146 puta u 38 postova
    Moć reputacije
    31

    Misli na me - Alfred de Mise

    Alfred de Mise
    MISLI NA ME


    Misli na me kad sunce ističe
    Sa blistavih zorinih visina;
    Misli na me kada setno veče
    Prođe s plaštom srebrnastih tmina;
    Kad te srce ustreptalo zove
    Na večernjih uživanja snove.
    Slušaj iz noćne tame
    Glasove šume same:
    Misli na me!

    Misli na me kada sudbe puti
    Zauvek me od tebe razdvoje;
    Vreme tugom kad sreću pomuti
    I salomi jadno srce moje.
    Misli: mada čas rastanka boli-
    Ne odvoji onoga što voli!
    Dok života bude za me
    Čućeš kucnje srca same:
    Misli na me!

    Misli na me kada dođe doba
    Da zanavek mene zemlja skrije;
    Misli na me kad vrh moga groba
    Cvet usamljen svoje skute svije,
    I kada će iz večna pokoja
    K tebi doći verna duša moja.
    I tad ćeš, sred noćne tame,
    Čut jecanje noći same:
    Misli na me!
    Izmenjeno od: Wiz; 25.10.2014 u 16:09.

  8. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Wiz:


  9. #26
    Top poster
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.004
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    6.636
    Pohvaljen 7.699 puta u 2.739 postova
    Moć reputacije
    218

    Sećanje - Vladislav Petković Dis

    СЕЋАЊЕ

    Често пута кад те видим гредом
    Да корачаш хладна, мирна, строга,
    Увек иста, увек с умним гледом,
    У тренутку успомена многа

    Оног доба, ког сад више нема,
    Јавља ми се као бајка бледа;
    Ја осећам да се прошлост спрема,
    Да ми, мртва, живот приповеда.

    Ја осећам њу и песму једну,
    Што је младост к'о свој терет има,
    Песму чудну, нејасну и чедну,
    Песму снова, песму о срећнима.

    Ја осећам... И у часу махом,
    Песма стаје, угаси се, свене:
    Појави се живот с тешким дахом,
    И све оде у сан, успомене.

    Видим себе како тражих пута,
    Ал' сад блато знам газити и ја.
    Видим снагу као дух да лута
    И бол што ми к'о победа сија.

    Гледам себе када видим тебе,
    Живи израз свију мојих снова,
    Једва могу и да познам себе,
    Моја прошлост и за ме је нова.


    Владислав Петковић Дис

  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Drug Član:


  11. #27
    Top poster Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    1.586
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.158
    Pohvaljen 5.005 puta u 1.418 postova
    Moć reputacije
    175

    Kad je sve volim - Autor nepoznat

    Kad je sve volim

    Kada mi upadne u sobu
    I unese sneg na trepavicama
    I miriše na napolje.
    Kada kupi psa pa ovaj
    Hteo, ne hteo ubrzo
    Počne da liči na nju.
    Kad se setim da je bila fetus
    I takvu je volim
    U stadijumu punoglavca
    Na fotografijama iz detinjstva
    Kao bebironu sa loknicama
    A najvolim zato što se ona
    Od tih fotki do danas
    Uopšte ne menja
    Kad noću piše
    Baterijom po vazduhu
    Šalje poruke vanzemaljcima
    Kad me na Rilkeove
    Stihove pita
    - A je l’ ti se svidja
    Moja nova tašna?
    Kada u(*)(*)(*)(*)va tepih u ’aljinčetu
    I kada je uštinem otpozadi
    A ona vrisne –
    Jesi li normalan
    Mogla sam tako da poginem ovde
    Kad slušamo muziku
    A ona podigne kažiprst
    Slušaj sad ovaj prelaz
    Kako je dobar
    Ram-tara-ram-tira-tam
    Kad je pogledam na neko mesto
    A ona stavi ruke preko tog mesta
    Kaže – što si pokvaren,
    Marš tamo!
    Kada donese ćumur
    Na poslužavniku
    Evo, malo su mi
    Izgorele kiflice – kaže
    Dok čita ove beleške
    Pa se iznervira
    Što lažeš, za one kiflice!
    Kada mi kaže
    Bože, koliki ti je nos!
    To je zato što me lažeš
    Pa ti stalno raste
    K’o Pinokiju…
    Kad kaže
    Ja bih te nešto pitala
    Ako obećaš da
    Nećeš da se smeješ
    Kad izadje iz kupatila i
    Kad joj kosa liči
    Na dečiji crtež
    Kad šmrca na ljubavni film
    I kada opazi da se jedva
    Uzdržavam da
    Ne prasnem u smeh
    Pa stane da me gadja
    Korama od pomorandže
    Kad mi kaže –
    Ti mene kad bi ostavio
    Ja bih samo legla
    Na patos
    I umrla…



  12. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Мрвица:


  13. #28
    Aktivan član BaKsUz avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    39
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    0
    Pohvaljen 2 puta u 2 postova
    Moć reputacije
    8

    Vidiš sad sam dobro... - Autor nepoznat

    Vidis sad sam dobro, puno bolje nego onoga dana kad si otisao od mene..
    Onog dana kad si iz mojih grudi iscupao svu ljubav iz mene, i kad su mi uspomene postale suze..
    Onog dana si otisao s koferom punim sjecanja..
    Gledala sam te..znas mislila sam da ces se bar na trenutak okrenuti, pogledati me u oci..
    Makar reci oprosti..
    Ali nista..samo si otkoracao onom stazicom koja je vodila u nepovrat..
    Ovih dana cujem da se kajes i da pitas za mene..??
    Lijepo od tebe, ali duso prekasno..
    Onog dana sa sobom si odnio sve..nemas se vise cemu vratiti..
    Ja vise ne postojim..ne za tebe.."


  14. #29
    Banovan
    Datum registracije
    23.12.2012
    Lokacija
    Trance Lvanija
    Postovi
    1.733
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.765
    Pohvaljen 4.621 puta u 2.181 postova
    Moć reputacije
    0

    Seta - Melicia

    Resih i ja da podelim svoju, koju sam licno napisao pre 5-6 godina
    bivsoj ljubavi, pa resih da joj oposvetim pesmu.Prosudite sami:


    Seta

    kad me hod nanese na sveze livade i nezno zasuste mlade trave,
    potajno naviru i plime i nade pa na cas ozive stare zaborave.

    Kad stada zabele i jun se nasluti secanja se bude i mladosti slike.
    frulom se nebo lako raspoluti te srecnog me ponesu i ljudi i prilike.

    Kada nebo zastru svud oblaci gusti i ospu se tople bericetne kise.
    postajem setan kad se suton spusti a odbeglo vreme tugom zamirise...

    Proslost me uzme i tiho zanjiha da dohrle njeni nebeski minuti
    rado trazim staze lavirintom stiha
    dok me noc pohodi i dan kad zacuti...

    Verujem da znate sta sam hteo preneti u pesmi, i da sta i vi bar jednom u zivotu bili ovako zaljubljeni kao nekada ja
    Moram i priznati da sam se dugo razmisljao da li da je stavim, ali posto je licno mojih ruku delo, odlucio sam se na taj korak.

    Bicu vam veoma zahvalan ako je pazljivo procitate.

    Hvala

  15. #30
    Aktivan član BaKsUz avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    39
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    0
    Pohvaljen 2 puta u 2 postova
    Moć reputacije
    8

    Divne li... - Slobodan Milijić

    Divne li zimske večeri rane,
    dođoh u hram radosti i sreće,
    na mesto na kome vreme u trenu stane,
    gde srce postaje i najveće.
    Skupila se masa ljudi,
    gostiju, orkestra, i divnih pevača
    sve ono sto čoveku raspoloženje, budi,
    što svaku emociju u trenu pojača.
    I započe muzika taktove da svira,
    i divne rime da sustižu, jedna drugu,
    a mojoj duši nedadoše mira,
    setila se da srce ima, svoju bol i tugu.
    Setio sam se tebe i tada ,
    i izgovorio stih jedan samo,
    "eh kad bi pored mene ti bila sada,
    da bar osmeh, jedno drugom damo".



    Slobodan Milijic
    Izmenjeno od: lily; 05.10.2014 u 10:43.


+ Odgovori
Strana 3 od 24 PrvaPrva 1234513 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 22:37.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2017 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1