+ Odgovori
Strana 20 od 31 PrvaPrva ... 10181920212230 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 191 do 200 od 310






  1. #191
    Prijatelj foruma
    Mishek avatar
    Datum registracije
    23.10.2014
    Postovi
    1.142
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    771
    Pohvaljen 3.316 puta u 1.256 postova
    Moć reputacije
    129
    Sergej Jesenjin - Kurva


    Pij, kurvo noćas iz moje čaše,
    nek' žudnja oko ti zamuti
    da osetim te svu
    i miris tvoje, pićem uprljane puti,
    a vi cigani prokleti bili,
    što me gledate tako?
    kao da nikada niste videli
    kako je neko kao malo dete plak'o.

    A ti me gledaš, kurvo!
    Misliš uzećeš mi pare
    ne dam ti ništa, uzeću ti sve.
    Da vidiš kurvo, kako se kurva vara.

    A vi, cigani, tiho svirajte
    ja plaćam vas i vašu pesmu
    da vidiš kurvo, kakava je pesma
    koja se o tebi peva -
    ja propao čovek, ti propala žena
    mi više nikada nećemo šetati,
    niti deliti nežnost i smiraj sutona

    ona je otišla vozom od jednog vagona
    ona je otišla da se ne vrati
    njen odlazak je otvorio flaše
    pevam i ja tebi lepoto mojih
    propalih dana

    i možda nekad, a slutim
    da će biti kasno.
    Za ženu priznajem samo kurvu,
    poštene neka mi oproste,
    pevam jer prošlost mi neka
    i nečija treba,
    da zaboravim i prebolim
    jer bio sam čovek kafanski,
    ne sanjiv kao grobar,
    ja samo želim da me noćas neko voli.

  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Mishek:


  3. #192
    Top poster Glodar avatar
    Datum registracije
    26.07.2015
    Postovi
    1.686
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.826
    Pohvaljen 11.048 puta u 1.560 postova
    Moć reputacije
    183
    Milan Rakić - Obična pesma

    Naša je ljubav bila kratkog veka,
    trenutak jedan - tek godinu dana,
    i rastavi nas naglo sudba preka,
    bez uzdisaja, bez suza, bez rana.

    U svađi nam je prošlo pola dana,
    u pomirenju mučnom, pola noći.
    I bežao sam iz našega stana
    tražeći mira u poljskoj samoći.

    No to je bilo samo kratko vreme,
    pa postadosmo tuđi jedno drugom,
    i gledasmo se u ćutanju dugom
    tupo, ko sito dete šećerleme.

    I tako sve je prošlo; i ja sada
    ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
    il', s pesnicama stisnutim, pun jada,
    prokleti žene ili podlost njinu.

    Pa ipak, da si samo katkad znala
    veliki kobni oganj duše ove,
    i silnu ljubav što ništi ko hala
    sve druge misli, i nade, i snove;

    pa ipak, da si samo katkad htela
    u zanosu, i sličnu mekoj svili,
    da kažeš nežnu reč iz srca vrela -
    mi bismo možda dugo srećni bili!

    A sad polako teče ovo vreme,
    postasmo tako tuđi jedno drugom,
    i gledamo se u ćutanju dugom
    tupo, ko sito dete šećerleme.


    Knjiga dobija život tek čitanjem.
    Čitalac joj daje život, sastavljajući slike koje stvaraju imaginarni svet u kojem likovi žive.

    Guillaume Musso

  4. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Glodar:


  5. #193
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    4.565
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.062
    Pohvaljen 6.680 puta u 2.713 postova
    Moć reputacije
    483




    VLADIKA NIKOLAJ
    PESME MOLITVENE



    ✿◦.¸¸.◦†◦.¸¸.◦✿




    НЕБЕСНА ЛИТУРГИЈА


    1.

    Хај, шта се оно чује из даљине:
    Дал су вјетри, дал су вихорови,
    Ил шуморе горе јаворове,
    Ил са земљом трава разговара,
    Ил пјевају на небеси звјезде?


    2.

    Нит су вјетри, нит су вихорови,
    Нит шуморе горе јаворове,
    Нит са земљом трава разговара,
    Нит пјевају на небеси звјезде,
    Но служи се света литургија
    У небесном царству Христовоме.


    3.

    Службу служи Јован Златоусте
    И са њиме три стотин владика,
    Све владика земних мученика
    И три хиљад часних свештеника,
    Свештеника Божјих угодника.
    Ђаконује ђаконе Стеване
    И са њиме свети Лаврентије.
    Свети Павле чита Посланије,
    Свети Лука свето Вангелије,
    Крсте држи царе Констатине
    А рипиде свети стратилати
    Димитрије и с њим Прокопије,
    Георгије и с њим Јевстатије
    И Остали многи стратилати.
    Огањ носи Огњена Марија,
    Тамјан пали Громовник Илија,
    Свети Врачи помазују миром
    А Крститељ водом покропљава.
    Херувими поје Херувику
    А Цар славе сједи на престолу
    Лицем својим небо осветљава.
    С десна му је света Богомајка
    Огрнута звјезданом порфиром,
    Свети Сава жезал придржава,
    А народа ни броја се не зна,
    Више га је но небу звезда.
    Измјешани свеци с анђелима
    Па се не зна ко је од ког љепши.


    4.

    Кад се света литургија сврши
    Светитељи Христу прилазили
    И пред њиме поклон учинили,
    Најпоследњи Светитељу Саво
    И са Савом Срби светитељи.
    Свети Саво метаније прави,
    Ал се не хте светац да усправи
    Већ остаде на земљи лежећи.
    Тад прилази света Богомајка
    Да подигне светитеља Саву,
    Јер јој Саво Хилендар посвјети,
    Ал се Саво диже на кољена
    И даље се дићи не хоћаше
    Већ остаде пред Христом клечећи.


    5.

    Благи Христос Саву миловаше
    Од милоште вако му збораше:
    "Чедо моје Немањићу Саво,
    Што си ми се тако растужио,
    Што си мене тако расплакао,
    Никад тако ти плакао ниси,
    Ниси тако плако за Косовом
    Кад је српско потамњело царство,
    Потамњело царство и господство.
    Казуј мени, моје чедо драго,
    Како стоји сада Србадија:
    Како стоји вјера у Србаља,
    Јесу л Срби кано што су били
    Или су се Саво измјенили,
    Поју ли ми многе литургије,
    Подижу ли многе задужбине.
    Кано некад у време Немање
    И сина му светитеља Саве,
    И славнога Милутина краља,
    И Стевана милог ми Дечанца,
    И Лазара мога мученика
    И Милице славне Љубостињке,
    Ангелине мајке Крушедолке,
    И осталих цара и кнегиња,
    Да л се и сад тако Бог поштује,
    Да л Србијом свете песме брује,
    Јеванђеље да л се моје шири,
    Српска земља да л тамјаном мири,
    Светли ли се образ у Србина
    Пред људима и пред анђелима,
    Великаши да л праведно суде,
    Богаташи да ли милост дјеле,
    Да л сусједа сусјед оправдава,
    Да л нејаког јаки подржава
    Поштује ли млађи старијега,
    Да л девојке држе девојаштво,
    Да л попови по светињи живе,
    Калуђери да л за народ клече
    И да л греју пештере сузама
    И за народ топлим молитвама.
    Да ли народ недјељу светкује,
    Да л празником цркву испуњује?
    Казуј мени, дични светитељу,
    Српског рода други спаситељу,
    Каква ти је голема невоља
    Те ти рониш сузе низ образе,
    Пјесму неба плачем завршаваш?"


    6.

    Тад говори светитељу Саво:
    "О Господе велики и силни,
    Пред киме се тресу херувими,
    Има л ишта теби непознато?
    Та ти видиш срце у човјеку
    И познајеш најтајније мисли.
    Видиш црва под кором грмовом,
    под каменом гују отровницу,
    На дну мора свако зрно пјеска.
    Не могу се од тебе сакрити
    Тамних људи тамна безакоња,
    Због којих си на крсту висио;
    Али твоја љубав све покрива,
    Из љубави незнаније јављаш,
    Из Љубави ти о знаном питаш,
    Да ти кажем што ти боље знадеш.


    7.

    "Нису Срби кано што су били.
    Лошији су него пред Косовом,
    На зло су се свако измјенили.
    Ти им даде земљу и слободу,
    Ти им даде славу и побједу,
    И државу већу Душанове,
    Ал даром се твојим погордише,
    Од тебе се лицем окренуше.
    Господа се српска изметнула,
    На три вјере оком намигују,
    Ал ни једну право не вјерују,
    Православље љуто потискују.
    Одрекли се српскога имена.
    Одрекли се својих крсних слава,
    Свеце своје љуто увредили.
    А ко диже цркву задужбину,
    Не диже је теби него себи.
    Цркве дижу да их виде људи,
    Цркве дижу, Богу се не моле,
    Нит Божији закон испуњују.
    Великаши правду погазили,
    Богаташи милост оставили,
    Не поштује млађи старијега,
    Но се млађи паметнији гради,
    Нит нејаког јаки подржава,
    Већ га ломи док га не саломи,
    Нит сусједа сусјед оправдава,
    Већ се куне криво за неправду
    Због блатњаве земље од аршина.
    Свештеници вјером ослабили,
    Калуђери посте оставили,
    Нит дјевојке држе дјевојаштво,
    Свилу носе, грехом се поносе,
    Млади момци поштењу се смију,
    А свој разврат ни од ког не крију,
    Нити народ за недјељу мари,
    Ни за празник ни обичај стари,
    Нит празником цркве испуњује,
    Празне цркве ка пећине пусте,
    Празне душе, па празне и цркве;
    Свуд се црни црно безакоње,
    Стид ме једе и стид ме изједе,
    Због гријеха народа мојега,
    Што и мене држиш близу себе.
    Зато плачем, мој предраги Спасе,
    Вјечност ми је кратка за плакање,
    Волио бих и у паклу бити,
    Само Срби Богу да се врате."


    8.

    Мирно Господ саслушао Саву,
    Па подиже своју свету главу;
    И мислима небеса потресе.
    Заблисташе муње и громови,
    Надуше се гарави облаци,
    Лед се просу о Петрову дану,
    Сва побјеле земља Србинова,
    Ка од губе губава грјешница.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога ни својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.


    9.


    Тада Господ устеже облаке,
    Да не падне киша ни росица,
    Благо сунце у жар се обрати,
    Сва сагоре земља Србинова,
    Пресушише рјеке и потоци,
    Прекапише дубоки кладенци.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога ни својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.


    10

    Тада Господ ваши попустио,
    По воћу се ваши ухватише
    Обрстише шљиве и јабуке,
    Сасушише питоме воћњаке
    По питомој земљи Србиновој.
    Закукаше Срби у невољи.
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога ни својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса
    .

    11.

    Тада Господ помор попустио,
    Да помори и старо и младо.
    Ударише љуте болезање,
    Тесна гробља а мало гробара,
    Гробарима отежаше руке.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога ни својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.


    12.


    Тада Господ кризу попустио.
    Пуна земља свакога обиља,
    А сви вичу: нигдје ништа нема.
    Закукаше Срби у невољи,
    Ал се живог Бога не сјетише,
    Нити Бога ни својих гријеха.
    А све Саво на кољена клечи,
    Блиједо му лице од ужаса.


    13.

    Тад Сатану Господ одријешио,
    Из пакла га на Србе пустио,
    да до рока своју вољу врши,
    И да чини што је њему драго,
    Са државом и са српским тјелом,
    Само да се не дотиче душе.
    А Сатана војске подигао,
    Од звјериња свога и људскога,
    Све од самих Божјих противника,
    И својијех једномишљеника.
    Којих би се марва застидјела,
    И Вепрови дивљи посрамили.
    Пакленим их огњем наоружо,
    Повео их на земљу Србију.


    14.

    Бљуну огањ из адових жвала,
    Па запали кућу Србинову,
    Све разгради што је саграђено,
    Све прождера што је умјешено,
    Све однесе што је изаткано,
    Све разграби што је уштеђено,
    Све раскући што је закућено,
    Све попљува што је освећено,
    А господу у окове веза,
    Старјешине врже на вјешала,
    Ил умори глађу у тамници,
    Поби момке, зацрни ђевојке,
    Згрчи мајке над кољевке празне,
    Над кољевке празне и крваве.
    Још завеза језик у Србина,
    Да не смије пјеват ни кукати,
    Нити Божје име спомињати,
    Нити брата братом ословити;
    Још завеза ноге у Србина,
    Да не смије слободно ходити,
    Осим тамо куд га коноп води,
    Коноп води или кундак гони;
    Још завеза руке у Србина,
    Да не смије радит ван кулука,
    Нити сјести, нити хљеба јести
    Без сатанске горде заповјести,
    Нити ђецу своју својом звати,
    Нит слободно мислит ни дисати.


    15.

    Тако ишло задуго земана
    Док набуја земља Србинова
    Од мртвијех српскијех тјелеса,
    И од крви српских мученика,
    Ка тијесто од јакога квасца.
    Тад анђели Божји заплакали,
    А Срби се Богу обратили,
    Јединоме своме спаситељу,
    Вишњем Богу и светоме Сави.
    Тад се Саво стресе од ужаса,
    Скочи, викну иза свега гласа:
    "Доста, Боже, поштеди остатак!"
    Тад је Господ послушао Саву,
    На српско се робље ражалио,
    Те Србима гријехе опростио.


    16.

    Засија се лице Србиново,
    Зазвонише звона на весеље,
    Замириса земља од тамјана,
    Заблиста се Христова истина,
    Зацари се милост и поштење,
    Анђели се са неба спустише,
    Па Србију земљу загрлише.


    17.

    Хај, шта се оно чује из даљине?
    То се опет служи литургија,
    У небесном царству Христовоме.
    Службу служи светитељу Саво,
    И са њиме три стотин владика,
    И три хиљад српских свештеника,
    Ђаконује архиђакон Стево,
    А са њиме ђакон Авакуме
    Што на колцу за Христа пострада,
    На баиру усред Биограда.
    А цар славе сједи на престолу,
    Док са земље грми ка олуја,
    То Србија кличе - Алилуја!
    Благо мајци која Саву роди
    И Србима док их Сава води.
    Izmenjeno od: Херувим; 09.03.2016 u 08:01.


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  6. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Херувим:


  7. #194
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    POSLEDNJE REČI - Goran Tadić

    (zbirka Satenski stihovi)


    Govorio sam kao da će svaka reč u kamen biti uklesana,
    ne shvatajući da se najduže pamte poslednje reči.
    Nežnosti postanu nebitne, usitni ih banalnost.
    Najpre ih prepolovi, pa pola od pola, sve do prašine
    i tada je najmudrije ućutati,
    jer će izgovoreno biti upotrebljeno protiv
    svega što je prethodilo poslednjim rečima.


    Glup sam sa rečima. Trošim ih kao da su državne,
    rasipam i stavljam kao ulog za sitne dobitke.
    Vire kao zlatan zub ispod mojih usana,
    pa mislim da sam lepši kad zablistaju,
    a one samo bljesnu, odajući kič
    i istog časa budu prepolovljene.


    Ne smem da kažem da te volim,
    jer jedini sam koji u to veruje,
    a nećeš me pamtiti po nežnim rečima.
    Ljubav vredi manje no što smo mislili.
    Kroz maglu uvreda, sećamo se da smo voleli i bili voljeni,
    ali to nam malo znači kada se setimo poslednjih reči,
    koje ni jednim slovom ne liče na prve.


    „Uvek ću te voleti“ izgovori se na početku, dok verujemo sebi,
    dok mislimo da se reči ne mogu usitniti, ni zameniti grubim.
    Umeo bih na milion načina da kažem da te volim,
    ali došlo je vreme da ućutim i sačekam da saznam
    koje će besmislene reči biti moje poslednje,
    po kojima ću biti zapamćen.


  8. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  9. #195
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    Ne umeš više da mi nedostaješ - Goran Tadić


    Usamljen sam, pa se glupiram sa uspomenama.

    Drugih nemam, osim onih s tobom,

    pa deluje kao da ne mogu bez tebe,

    a zapravo ne mogu sa sobom.

    Lepe su nam slike, još su lepše kad popijem koju,

    pa u mom razmazanom pogledu liče na akvarel.

    Nisam te poslušao, ništa tvoje nisam bacio,

    živim u muzeju naše nekadašnje ljubavi,

    greota da propadne onolika divota.

    Ne umeš više da mi nedostaješ,

    ja to onako, tek da ubijem vreme,

    volim ponekad da se setim da sam bio živ.


  10. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  11. #196
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.030
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    15.597
    Pohvaljen 82.762 puta u 10.669 postova
    Moć reputacije
    931
    Nije to ono...

    Nije to ono kad čuješ tužnu pesmu,
    pa pustiš suzu, ako niko ne gleda,
    pa te, kao, prođe, a znaš da ne prolazi,
    već se pritaji, šćućuri u tupom delu tebe,
    do neke druge zasede tužne pesme,
    al’ šmrcneš, razmažeš tugu po trepavicama,
    udahneš bilo šta, samo da nije ono što te guši
    i brže-bolje zavoliš ptice i cveće,
    jer nešto moraš da voliš,
    samo da prođe to što te nespremnog zateklo.

    Nije to ono kad pada kiša, pa si tužan, jer kiša tuzi služi,
    pa se na nju žališ, kao da će sva muka prestati kad ona prestane.

    Nije to ono kad te brzo prođe,
    pa se hvališ da si super, kakav si bio,
    pa hrabriš mrgude da se nasmeše, jer život je lep:
    “evo, vidi mene, šta mi fali, trgni se, čoveče”...
    Kao, odjednom umeš sa životom.

    Nije to ono kad ti se čini da nikom ne trebaš,
    a tebi bi dobro došao bilo ko.

    Nije to ono kada je jesen.

    Nije to ono kada ti presedne rođendan, jer ga je neko,
    zbog koga si imao volju da ga dočekaš, zaboravio.

    Nije to ono kad ne možeš da dočekaš da prođe današnji dan.

    Nije to ono kada si siguran da život nema smisla.

    Nije to ono kada te grize savest
    zbog nečega što ti je odavno oprošteno.

    Nije to ono kad ne znaš šta ti je.

    Nije to ono kad misliš da si umro zbog neuzvraćene ljubavi.

    Nije to ono što se deli sa alkoholom, mrzovoljom,
    isključenim telefonom i blejanjem u isključen TV,
    pa kad ti dosadi da se dosađuješ, dosađuješ drugima,
    ne dopuštajući da budu onakvi kakav si do maločas bio.

    Nije to ono kada ti potonu sve lađe.

    Nije to ono kad nešto treba da prođe, ne znaš šta,
    pa će se nešto desiti, ne znaš šta.

    Ovo je nešto drugo.


    Goran Tadić

  12. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  13. #197
    Prijatelj foruma
    Mishek avatar
    Datum registracije
    23.10.2014
    Postovi
    1.142
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    771
    Pohvaljen 3.316 puta u 1.256 postova
    Moć reputacije
    129
    Probudi se


    Probudi se, nešto se dešava,
    nemoj reći da to nisi znao,
    i tvoja se sudbina rešava,
    moglo bi ti jednom biti žao.

    Probudi se nešto se dešava,
    kajaće se ko ovo prespava..

    Probudi se, nešto se dešava,
    ne mogu ti jasno reći šta je,
    ni laž nije, ni istina prava,
    al osetim dugo će da traje.

    Probudi se nežto se dešava,
    kajaće se ko ovo prespava..

    Probudi se nešto se dešava,
    u prostoru izvan naše volje,
    od ljubavi neko nas spasava,
    i govori da je tako bolje.

    Probudi se nešto se dešava,
    kajaće se ko ovo prespava..


    Duško Trifunović

  14. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Mishek:


  15. #198
    Prijatelj foruma
    Mishek avatar
    Datum registracije
    23.10.2014
    Postovi
    1.142
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    771
    Pohvaljen 3.316 puta u 1.256 postova
    Moć reputacije
    129
    Moderato Cantabile


    Rijeka donosi jesen
    dugo umire grad
    i u nama toliko ljeta
    mi smo siročad svijeta

    Reci da li ćes noćas
    moći ostavit sve
    svoju kuću, navike, ljude
    i poći a ne znati gdje

    Neka svi mržnjom isprate nas
    ali draga život čeka sad je čas
    čitav svijet bit će tvoj novi dom
    neka kažu avantura je to

    Nikad žaliti nećeš
    svoje stvari, ime ni grad
    i u hladnoj sobi hotela
    bit ćeš slobodna sad

    Neka svi mržnjom isprate nas
    ali draga život čeka sad je čas
    čitav svijet bit će tvoj novi dom
    neka kažu avantura je to

    Duga očajna kiša
    magla zastire zrak
    nekim putem tijesno kroz jesen
    nas će odvesti vlak


    Arsen Dedić

  16. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Mishek:


  17. #199
    Prijatelj foruma skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.099
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.699 puta u 972 postova
    Moć reputacije
    117
    ŠTA ĆEMO SA ŽELJOM? - Goran Tadić


    Ne možemo s ove razdaljine
    jedno drugom biti od pomoći
    kada nam u sitne sate samoća zagolica kožu.
    Jedna je to koža, pokidana na dva dela
    i jedna nezasluženo dodeljena samoća
    koju ne umemo da pokidamo.
    Daleko od tvojih usana grizem usne
    da ne bi naglas izgovorile želju
    koju ugrizom čuvaš od sila
    koje ne dopuštaju da se ostvari
    ono što se izgovori.
    Mrmljaš nešto nerazgovetno
    u nadi da nećeš čuti svoje bezobrazne misli,
    al’ moje misli su glasnije i bezobraznije od tvojih,
    tajnim kanalima prodiru duboko pod tvoju kožu
    i unose moj nemir, koji je nemirniji kada je u tebi.
    Znam ti želju, jer je moja,
    jer si moja, jer sam tvoj,
    jer nema šta da se želi
    dok je tebe takve i mene ovakvog,
    al’ šta ćemo noćas sa željom?
    Neko od nas nije se uzdržao,
    nije izdržao, nije za sebe zadržao
    to što nije smeo da izgovori,
    pa nam se ni ove noći
    želja neće ostvariti.


  18. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  19. #200
    Biblioteka tasana avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    513
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.283
    Pohvaljen 2.943 puta u 1.084 postova
    Moć reputacije
    64
    USPAVANKA - Miroslav Mika Antić

    Svet ovaj,
    u stvari, i nije
    tako rđav i zao,
    mada poneko plače,
    i samuje,
    i brine.

    Možda je suton s krova
    sasvim slučajno pao.

    Možda bi i noć da svane,
    možda bi i noć da sine.

    Volim da svako valja
    i verujem beskrajno:
    svanuća postoje zato
    da čovek lakše diše.

    I sklapam oči.
    I sanjam
    potajno
    to vrelo
    to sjajno
    jutro od vetra i vlati
    što se nad krošnjama njiše.

    A sigurno je važno
    i od svega najpreče:
    za svaki obraz na svetu
    po jedan poljubac skrojiti.

    I kad se umoriš gorko,
    i trne u tebi veče,
    divno je svoj jastuk nadom
    zaliti i obojiti.

    I važno je ovo,
    važnije od najprečeg:

    kad se toliko lepote
    u sebi čuva i ima,
    umeti,
    da niko ne sazna,
    bar komadić tog nečeg
    umotati u snove
    i dosanjati svima.

    Tako će vek tvoj biti
    manje samotan,
    zao,
    sa manje briga,
    ružnoće,
    i plača,
    i straha
    i tuge.

    I svaki put kad budeš
    komadić sebe dao
    i svoje snove svetu
    po vetrovima slao,

    ličiće jutro na tebe
    više nego na druge.

  20. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora tasana:



Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 10:24.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1