+ Odgovori
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 11






  1. #1
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70

    Zen priče - Зен приче





    За разлику од осталих школа будизма, зен нема своје свете књиге и свете текстове јер се не ослања на писану реч већ на живу усмену традицију. Иако постоји много зен прича које се препричавају и бележе, оне немају никакав званичан статус и често се разликују међусобно. Ово су неке од њих. Кликните на назив како бисте их прочитали.

    Izmenjeno od: Johnnybyte; 17.12.2015 u 15:00. Razlog: Убачен списак прича.


  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  3. #2
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    БЛАТЊАВИ ПУТ

    Једном Танзан и Екидо заједно путоваше по блатњавом путу. Јака киша је још увек падала. Идући путем, сретоше лепу девојку обучену у свилени кимоно обавијен појасом, која није могла да пређе раскршће.
    „Дођи, девојко“, рече одмах Танзан. Подигавши је у своје наручје, пренесе је преко блата. Екидо не проговори до увече, све док не стигоше до храма у коме је требало да преноће. Тада више није могао да се суздржи.
    „Ми свештеници не прилазимо близу женама“, рече Танзану, „посебно не младим и лепим. То је опасно. Зашто си ти то учинио?“
    „Ја сам девојку оставио тамо“, рече Танзан. „Да ли је ти још увек носиш?





    ХРИСТ БЛИЗАК БУДИ

    Један студент универзитета, док је био у посети Газану, постави му питање: „Да ли си икада читао хришћанску Библију?“
    „Нисам, прочитај ми нешто из ње“, рече Газан.
    Студент отвори Библију и прочита му одломак из Јеванђеља по Матеју: „И за одијело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да Соломон у свој својој слави, не обуче се као један од њих... И не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се само за себе. Доста је сваком дану зла свога.“
    Газан рече: „Само је просветљен човек могао да изрекне овакве речи.“
    Студент настави да чита: „Иштите, и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се.“
    „Изврсно“, примети Газан, „ко год да је то рекао, врло је близак Буди.“


  4. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  5. #3
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    ПОСЕТНИЦА

    Кеичу, велики учитељ зена у периоду меиђи, био је поглавар Тофуку храма у Кјоту. Једнога дана гувернер Кјота га потражи по први пут. Његов пратилац му предаде гувернерову посетницу, на којој је писало: КИТАГАКИ, ГУВЕРНЕР КЈОТA.
    „Немам ја посла са таквим човеком“, рече Кеичу свом пратиоцу. „Реци му да оде одавде.“
    Пратилац однесе посетницу назад, извињавајући се.
    „Моја је грешка“, рече гувернер, и оловком прецрта речи ГУВЕРНЕР КЈОТА. „Замоли поново свог учитеља.“
    „О, је ли то Китагаки?“, узвикну учитељ када виде посетницу. „Хоћу да видим тог човека.“





    ЗЕН СВАКОГ ТРЕНА

    Ученици зена су са својим учитељима најмање десет година пре но што се усуде да подучавају друге. Нанина посети Тено који је, прошавши своје учење, постао учитељ. Задеси се да тај дан буде кишовит, па Тено обу кломпе и понесе кишобран.
    Пошто га је поздравио, Нанин примети: „Претпостављам да си своје кломпе оставио у предворју. Хтео бих да знам да ли ти кишобран стоји лево или десно од кломпи.“
    Тено, збуњен, немаде брз одговор. Схватио је да није способан да сваког трена уз себе има зен. Поста Нанинов ученик, учивши још шест година да би досегао присуство зена у сваком трену.


  6. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  7. #4
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    ОБЈАВЉИВАЊЕ СУТРИ

    Поклоник зена, Тецуген, одлучи да у Јапану објави сутре, које су у то време биле доступне само на кинеском језику. Књиге је требало штампати помоћу дрвених плоча у издању од седам хиљада примерака, што је огроман подухват. Тецуген крену на пут да би сакупио поклоне у ову сврху. Неколицина подржавалаца би му дала стотинак златника, у већини случајева примао би само новчиће. Сваком дародавцу би захваљивао подједнако.
    После десет година, Тецуген је имао довољно новца да започне свој задатак. У то време се догоди да река Уди почне да плави. Појави се глад. Тецуген узе новац који је сакупио за књиге и потроши га да би спасао људе од гладовања.
    Затим наново започе свој посао око сакупљања. Неколико година касније прошири се земљом нека епидемија. Тецуген даде новац који је сакупио за помоћ свом народу.
    И по трећи пут започе свој посао, и после двадесет година жеља му би испуњена. Штампарске плоче од којих је направљено прво издање сутри, данас се могу видети у манастиру Обаку у Кјоту. Јапанци причају својој деци да је Тецуген направио три збирке сутри, и да су прве две невидљиве збирке чак надмашиле последњу.





    РАЈСКЕ ДВЕРИ

    Војник по имену Нобушиге дође код Хакуина и запита га: „Постоје ли заиста рај и пакао?“
    „Ко си ти?“, упита Хакуин.
    „Ја сам самурај“, одговори ратник.
    „Ти, војник!“, узвикну Хакуин. „Који би то владар тебе хтео за чувара? Лице ти је као у просјака.“
    Нобушиге се толико разбесне да поче да вади свој мач, а Хакуин настави: „Па ти имаш мач! Оружје ти је вероватно превише тупо да би ми одсекло главу.“
    Када Нобушиге извуче мач, Хакуин примети: „Овде се отварају вратнице пакла!“
    На ове речи самурај, схвативши учитељеву поуку, врати свој мач у корице и поклони се.
    „Овде се отварају рајске двери“, рече Хакуин.


  8. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  9. #5
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    ВОЈНИЦИ ЧОВЕЧАНСТВА

    Једном приликом је једна дивизија јапанске армије учествовала у маневрима. Неки од официра нађоше за сходно да свој штаб сместе у Газанов храм.
    Гасан рече свом кувару: „Официрима спремај исту храну као и нама.“
    Ово наљути официре који су навикли на сасвим другачије опхођење према њима. Један приђе Газану и рече: „Шта мислиш, ко смо ми? Ми смо војници који жртвују своје животе за своју отаџбину. Зашто са нама не поступаш сходно томе?“
    Газан озбиљно одговори: „Шта ти мислиш, ко смо ми? Ми смо војници човечанства који теже да спасу сва осећајна бића.“




    НАРАВ

    Један ученик зена дође Бенкеи, жалећи се: „Учитељу, имам необуздану нарав. Како да је излечим?“
    „То је нешто врло чудно“, одговори Бенкеи. „Покажи ми да видим шта то имаш.“
    „Не могу сада да ти покажем“, одговори овај.
    „Када можеш да ми покажеш“, упита Бенкеи.
    „Појављује се неочекивано“, одговори ученик.
    „Онда“, закључи Бенкеи, „мора бити да то није твоја права природа. Да јесте, могао би ми је показати било када. Кад си се родио, ниси је имао, и твоји родитељи ти је нису дали. Размисли о томе.“


  10. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  11. #6
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    УКУС БАНЗОВОГ МАЧА

    Матадуро Јагју је био син чувеног мачеваоца. Отац га се, верујући да је синовљев рад био исувише просечан да би достигао мајсторство, одрекао. Тако Матадуро оде на планину Футара и тамо пронађе чувеног мачеваоца Банзоа. Банзо потврди очеву оцену.
    „Желиш да учиш мачевање под мојим руководством?“, упита Банзо. „Ти не испуњаваш захтеве.“
    „Када бих напорно радио, колико би ми година требало да постанем мајстор?“, наваљиваше младић.
    „Остатак живота“, одговори Банзо.
    „Толико не могу да чекам“, објасни Матадуро. „Радо ћу проћи кроз све потешкоће, само ако би ме ти учио. Ако постанем твој верни слуга, колико би то могло трајати?“
    „О, можда десет година“, попусти Банзо.
    „Отац ми стари и ускоро ћу морати да се бринем о њему“, настави Матадуро. „Ако бих радио далеко напорније, колико би ми времена требало?“
    „О, можда тридесет година“, рече Банзо.
    „Како то?“, упита Матадуро. „Прво кажеш десет, а сада тридесет година. Поднећу све потешкоће да постанем мајстор ове уметности у најкраћем року!“
    „Е, па“, рече Банзо, „у том случају ћеш морати да останеш код мене седамдесет година. Човек који жури као ти да постигне резултат, ретко кад брзо учи.“
    „У реду“, сложи се младић, најзад схвативши да је био прекорен због своје нестрпљивости. „Слажем се.“
    Матадуру беше речено да никако не говори о мачевању и да никада ни не додирне мач. Кувао је своме учитељу, прао судове, спремао му кревет, чистио двориште, уређивао врт, без једне речи о мачевању.
    Прођоше три године. Матадуро је још увек радио исто. Био је тужан мислећи на своју будућност. Још није ни почео да изучава уметност којој је посветио живот. Једнога дана Банзу му се прикраде иза леђа, и престрави га ударивши га дрвеним мачем. Следећег дана, док Матадуро куваше пиринач, Банзо опет неочекивано искочи пред њега. После овога, Матадуро је морао дан ноћ да се брани од неочекиваних напада. Ни тренутак у дану не би прошао, а да није морао да мисли на укус Банзовог мача. Учио је тако брзо да је изазивао осмехе на лицу свог учитеља. Матадуро постаде највећи мачевалац у земљи.


  12. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  13. #7
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    7.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    12.509
    Pohvaljen 47.737 puta u 8.449 postova
    Moć reputacije
    741
    ПРОШЛОСТ, САДАШЊОСТ И БУДУЋНОСТ


    Једног дана, неки се човек, док је шетао дивљином, намерио се на разјареног тигра.
    Бежао је пред њим, али убрзо је дошао до руба провалије. Ухватио се за неку пузавицу и почео се спуштати. Али на дну га је вребао други тигар.
    Затим се појавише два вредна глодавца и стадоше грицкати баш ту пузавицу.
    Изненада спази једну занимљиву јагоду за очи... Убере је и стави у уста...
    - Ммм... Како је добра.
    Не задржавајте се на прошлости, не брините о будућности. Посветите пуну пажњу тренутку! Искусите га! Срећа је у деловању у складу с околностима какве год оне биле.






    АКО ВОЛИШ, ВОЛИ ЈАВНО

    Двадесет свештеника и једна свештеница, коју су звали Ешун, медитирало је са неким зен учитељем.
    Ешун је била веома лепа иако јој је глава била обријана и хаљина проста. Неколико свештеника се тајно заљубило у њу. Један од њих јој је написао љубавно писмо, тражећи да се тајно састану.
    Ешун није одговорила. Следећег дана учитељ је одржао предавање групи и, када је оно било завршено, Ешун устаде. Обраћајући се ономе који јој је писао, рече: "Ако ме заиста толико волиш, дођи и загрли ме сада."


  14. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  15. #8
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    7.200
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    12.509
    Pohvaljen 47.737 puta u 8.449 postova
    Moć reputacije
    741

    МЕСЕЦ СЕ НЕ МОЖЕ УКРАСТИ





    Рјокан, учитељ зена, живео је врло скромно у једној малој колиби у подножју брда. Једне вечери лопов уђе у колибу и откри да у њој нема ничега што би се могло украсти.
    Рјокан се врати и затече га. "Можда си прешао дуг пут да ме посетиш", рече пљачкашу, "и не би требало да се вратиш празних руку. Молим те, узми моју одећу као поклон."
    Лопов остаде запрепашћен. Узе одећу и побеже.
    Рјокан седе онако неодевен да посматра месец. "Јадник", сањарио је, "волео бих да сам могао да му дам овај лепи месец."





    ИСТИНСКА СРЕЋА

    Један богаташ замоли Сенгаиа да напише нешто за трајну срећу његове породице, а што би могло да се преноси као драгоценост из генерације у генерацију.
    Сенгаи узе велики комад папира и написа: "Отац умире, син умире, унук умире."
    Богаташ се разљути. "Замолио сам те да напишеш нешто за срећу моје породице! Зашто се овако шалиш?"
    "Нисам имао намеру да се шалим", објасни Сенгаи. "Када би пре тебе твој син умро, то би те врло ојадило. Када би твој унук нестао пре твог сина, обојици би вам препукло срце. Ако твоја породица, генерација за генерацијом, умире редом који сам ја означио, то ће бити природан људски ток. Ја то зовем истинском срећом."




  16. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora gardoim:


  17. #9
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    ШОЉА ЧАЈА

    Нанин, јапански учитељ из доба Меиђи (1868 - 1912), примио је универзитетског професора који је дошао да чује нешто о зену. Наниз је послужио чај. Он је шољу свог госта напунио до врха, а онда је наставио да сипа.
    Професор је посматрао како се шоља прелива и напослетку више није могао да се суздржи. „Препуна је. Више не може да стане у њу!“
    „Баш као и ова шоља“ рече Нанин, „и ти си испуњен сопственим мислима и судовима. Како могу да ти покажем зен, ако прво не испразниш своју шољу?“




    „ТАКО, ДАКЛЕ?“


    Зен учитеља Хакуна суседи су хвалили као човека који живи чедним животом. Близу њега живела је једна лепа девојка чији су родитељи држали продавницу хране. Изненада, без икаквог упозорења, њени родитељи открише да је у другом стању. Ово разљути родитеље. Девојка не хтеде да призна ко је отац, а после много кињења именова Хакуна. У великој љутњи родитељи одоше до учитеља. „Тако, дакле?“, беше све што он рече.
    Када се дете родило, донели су га Хакуну. Он је већ изгубио свој углед, што га није много бринуло, веома је добро водио рачуна о детету. Добијао је млеко од својих суседа и све друго што је детету требало.
    После годину дана девојка, мајка није могла више издржати. Рече родитељима истину, да је прави отац детета један младић који је радио на рибљој пијаци. Мајка и отац девојке одмах отиђоше до Хакуна да га моле за опроштај и искрено се извине, те и да узму дете назад. Хакун је био предусретљив. Уступајући им дете, све што је рекао било је: „Тако, дакле?“





  18. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  19. #10
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    605
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    876
    Pohvaljen 2.829 puta u 1.231 postova
    Moć reputacije
    70
    РАЗМЕТЉИВИ МАЈМУН

    Један разметљиви мајмун отиђе на небо и тамо срете Буду. Рече му: "Буда је мала ствар; ја могу да скочим врло далеко."
    "Ако си тако паметан", рече Буда, "скочи са длана моје руке."
    Мајмун помисли да ће то бити лако, јер му је длан изгледао широк само неколико центиметара. Тако он скочи врло, врло далеко. Нађе се на огромној равници са пет великих стубова. Да би доказао да је био ту, обележи једно од подножја ових пет стубова. Када се врати до Буде, стаде се хвалити са оним што је учинио.
    "Али погледај моју руку", рече му Буда. На њој мајмун виде знак који је он направио. Био је у подножју једног од Будиних прстију.




    ЛОПОВ КОЈИ ЈЕ ПОСТАО УЧЕНИК

    Једне вечери док је Шичири Кођун изговарао сутре, уђе лопов са исуканим мачем тражећи новац или живот. Шичири му рече: "Не узнемиравај ме. Новац можеш наћи у оној фијоци", а затим се врати свом рецитовању. Нешто после тога, стаде и повика: "Не узимај све. Треба ми нешто од чега ћу сутра да платим порез." Уљез покупи већи део новца и крену. "Захвали човеку кад примиш поклон", Шичири додаде. Човек му се захвали и утече.
    Неколико дана касније човека ухватише и он, између осталог, признаде и недело против Шичирија. Када Шичирија позваше као сведока, он рече: "Овај човек није лопов, барем што се мене тиче. Ја сам му новац дао и он ми се на томе захвалио." Када је одлежао своју казну, човек је отишао код Шичирија и постао његов ученик.


  20. Sledeća 5 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:



+ Odgovori
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 05:45.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2017 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1