+ Odgovori
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Rezultati 11 do 16 od 16






  1. #11
    Filmski sektor Johnnybyte avatar
    Datum registracije
    05.01.2013
    Postovi
    614
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    877
    Pohvaljen 3.051 puta u 1.241 postova
    Moć reputacije
    77
    ШКРТИ УМЕТНИК

    Гесен је био уметник свештеник. Пре него што би почињао да црта или слика, увек би захтевао да му се плати унапред, а цене су му биле високе. Био је познат као „шкрти уметник“. Једном га једна гејша позва да јој слика.
    „Колико можеш да платиш?“ распитивао се Гесен.
    „Колико год тражиш“, одговори девојка, „али желим да посао обавиш преда мном.“
    Одређеног дана Гесен би позван код гејше, која је приређивала гозбу за свог газду. Гесен направи слику. Када је била готова, затражи до тада највећу суму. Била му је исплаћена. Тада се гејша окрену газди, говорећи: „Све што овај уметник хоће је новац. Његово сликање је добро, али му је ум поварен; новац га је упрљао. Када га створи тако гнусан ум, његовом раду не пристаје да буде изложен. Он је једино довољно добар за једну од мојих подсукњи.“ Скинувши сукњу, она затражи од Гесена да направи другу слику на позадини њене подсукње.
    „Колико ћеш да платиш?" упита Гесен.
    „О, било коју цену“, одговори девојка.
    Гесен изрече претерану цену и, насликавши слику онако како му је било тражено, оде.
    Касније су се сазнали разлози Гесенове жеље за новцем. Његову покрајину често је пустошила глад и немаштина. Богати нису помагали сиротињу. Гесен је имао скривено складиште, за које нико није знао, у којем је држао житарице, спремне за овакве ванредне прилике. Пут од његовог села до Народне капеле је био у врло лошем стању и многи су путници страдали пролазећи њиме. Зажелео је да изгради бољи пут. Његов учитељ је умро не остваривши своју жељу да сагради храм, и Гесен је желео да заврши овај храм уместо њега.
    Када је испунио своје три жеље, Гесен је бацио четкицу и сликарски прибор, повукао се у планине, и више никада није сликао.



  2. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Johnnybyte:


  3. #12
    Senior nik1111 avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Belgrade
    Postovi
    165
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.463
    Pohvaljen 356 puta u 201 postova
    Moć reputacije
    24
    Iz one teget knjižice...

  4. #13
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 37 puta u 28 postova
    Moć reputacije
    4
    Jedna jedina nota zena
    Kakua je posetio Kinu i tamo prihvatio zen učenje. Za vreme svog boravka nije nigde putovao. Živeo je u udaljenom delu jedne planine, stalno meditirajući. Kad god bi ga ljudi pronašli i molili da im priča, progovorio bi nekoliko reči, a zatim se premeštao na drugi kraj planine gde bi ga bilo teže naći. Po Kakuovom povratku u Japan, čak je i car čuo za njega i zamolio ga da mu rastumači zen, da bi se duhovno uzdigao. Kakua je pred carem stajao ćuteći. Zatim iz nabora svoje haljine izvadi sviralu, i odsvira jednu kratku notu. Duboko se poklonivši, otiđe.
    Po priči, Kakua je posle ove posete caru zauvek nestao i niko nije saznao šta se sa njim zbilo. Inače, Kakua je bio prvi Japanac koji je izučavao zen u Kini, ali s obzirom da iza sebe ništa nije ostavio, osim jedne jedine note, nije ljudima ostao u sećanju kao čovek koji je doneo zen u svoju zemlju.
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  5. #14
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 37 puta u 28 postova
    Moć reputacije
    4
    Učenje o ćutanju
    Učenici škole Tendai učili su se meditaciji još pre no što je zen stigao u Japan. Četvorica njih, među sobom bliskih prijatelja, obećaše jedno drugom da sedam dana neće progovoriti.
    Prvoga dana su svi ćutali. Meditacija im je uspešno započela, ali kada pade noć i uljane lampe počeše da žmirkaju, jedan od učenika ne izdrža da ne uzvikne slugi: "Namesti te lampe."
    Drugi učenik, iznenađen, čuvši ovoga da govori, primeti: "Ne bi trebalo da izgovorimo ni jednu jedinu reč."
    "Glupaci. Zašto pričate?" upita treći.
    "Ja sam jedini koji nije progovorio", zaključi četvrti.
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:


  7. #15
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 37 puta u 28 postova
    Moć reputacije
    4
    UPALI SVETLO PRE NEGO ŠTO KRENEŠ



    Jednoga dana Tomazena poseti grupa studenata. Posle upoznavanja i razmene uljudnosti, započe razgovor na večne teme života i smrti. Jedan od studenata postavi pitanje od kakvog je značaja čovekovo životno iskustvo za njegov duhovni razvoj. Tomazen odgovori:

    "Većina ljudi prolazi kroz život otprilike ovako... Zamislite čoveka koji se jednoga dana nađe na pragu neke mračne prostorije, recimo nekog mračnog antikvarijata. Prozora nema, svetlost ne dopire ni od kuda, tama je potpuna, a prag na kome upravo stoji, razdvaja svet vidljivog od sveta nevidljivog i nepoznatog. Čovek ne vidi ama baš ništa, ali vođen radoznalošću, ipak uđe u prostoriju i krene kroz mrak. Ne prođe dugo, a čovek počne da se sudara sa raznim stvarima. Naletevši na prvu on je obori, izgazi, podigne, ispusti, ponovo podigne, opipa i konačno je prepoznavši zaključi : "Ovo je bila kineska vaza!"... ali je vaza već razbijena. Ostavi je, i nastavi dalje.

    Pipajući kroz mrkli mrak sudari se sa drugim predmetom: obori ga, šutne, zgazi, podigne, opipa, ispusti i zaključi: "Ovo je bila kristalna kugla..." - ali je kugla već razbijena. Ostavi i nju, i krene dalje.

    Ubrzo se sudari sa sledećom stvari: obori je, izgazi, išutira, izokreće, ispipa i osetivši nešto kao bol, zaključi: "Ovo je bila moja prošlost..." - ali je prošlost već razbijena.


    Naletevši na još jednu stvar u neprozirnom mraku, obori je, išutira, izubija, isprevrće, opipa i konstatuje: "Ovo je bila moja duša..." - ali je duša već razbijena. Čovek je ostavi, ili je iz sažaljenja ponese sa sobom i nastavi dalje kroz tamu.

    Ne prođe mnogo, a čovek naleti na još jednu stvar, ovog puta veću od svih na koje je do tada naišao idući kroz mrak. Obori je, izgazi, išutira, podigne, ispusti, ponovo podigne, ispipa i onako izubijan zaključi: "Gle, ovo je bio moj Život!" - ali je život već prošao...

    Zato, kada se nađete na pragu nepoznate, mračne prostorije, učinite sve da pronađete izvor svetlosti. Tek kada upalite svetlo - krenite dalje. Možda će potrajati, ali tako bar nećete morati da porazbijate sve bitne stvari na koje naiđete u vašem životu da bi ih spoznali: od kineske vaze - do života samog."
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  8. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:


  9. #16
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 37 puta u 28 postova
    Moć reputacije
    4
    "IZBACI TO KROZ PROZOR"

    - zen priča iz voza u pokretu-


    Jednom prilikom Tomazen se, putujući vozom, našao u kupeu sa nekim trgovačkim

    putnikom koji od samog početka putovanja nije zatvarao usta: pričao je o svojim

    poslovima, životnim planovima, političkim i vremenskim prilikama i postavljao razna

    pitanja načelnog karaktera - sam dajući odgovore na njih. S vremena na vreme bi

    izvadio iz putne torbe nešto od hrane i kada bi završio sa jelom, otvorio bi prozor i

    otpatke izbacio napolje. Tomazen je posmatrao čoveka, ćutao i slušao.

    U neko doba, očigledno izmoren vlastitom pričom, čovek se doseti da zapita svog

    saputnika čime se on bavi. Kada ču da je ovaj zen-učitelj, obradova se i odmah mu se

    požali:

    "Vi izgledate tako odmorno, sveže, kao čovek koji je pronašao svoj mir i ima miran

    san... A ja, znate, mnogo putujem, imam mnogo obaveza, srećem razne ljude,

    svakodnevno planiram nove načine prodaje... A uveče, kada legnem da spavam, ne

    mogu nikako da se opustim i zaspim: prisećam se izgovorenih rečenica, svodim

    račune, kalkulišem, izračunavam procente, razmišljam o mušterijama koje treba

    obići... Svakakve misli mi prolaze kroz glavu i ja ne mogu da se odvojim od prisećanja

    na dan koji je iza mene i planova za dan koji je predamnom. Zaspim tek pred zoru, ako

    uopšte zaspim, i posle 2-3 sata površnog, nemirnog sna, ustajem umoran i krećem na

    posao. To traje godinama. Recite mi šta da radim sa svojim mislima, kako da povratim

    san i odagnam napetost i nesanicu?"


    Tomazen pogleda čoveka i reče:

    "Uradi isto što i sa onim smećem malopre: izbaci misli kroz prozor".

    *
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  10. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Inana:



+ Odgovori
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 09:26.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1