+ Odgovori
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123
Rezultati 21 do 30 od 30






  1. #21
    Senior pahuljica avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    243
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.808
    Pohvaljen 801 puta u 174 postova
    Moć reputacije
    38

    J.J.Zmaj voljenoj Vidi

    “Mila gospođice Ružo,

    uvek sam se čudio kad je ko pisao pismo tamo gde bi se rečima izraziti mogao; sad vidim da nisam imao pravo. Sad najbolje vidim da ima stvari, koje se ni rečima ni pismom dovoljno kazati ne dadu, a zatajiti, prećutati, nikako. Vi čitajući sad ovo pismo ili ste se namrgodili ili – ili ste se možda malo zastideli osećajući da vam sasvim nepovoljno nije. Ako se mrgodite, derite pismo taki; molim Vas nemojte dalje čitati, – što i da znate gde pomoći ne možete, – poderite ga taki, pa zaboravite, da ste ga ikad dobili, – zaboravite sasvim, – Vi ćete lako – a ja kako uzmogu. Ali ako poderali niste, ako ste (ne samo iz ljubopitstva) i na ovu stranu prešli, to sedite pa mi napišite da li je Ružino srce sasvim njeno, pa ako je – i ako ja Ruži sasvim nemio nisam, ako bih mogao i miliji biti, to mi šaljite brzo to nekoliko reči, da ih poljubim onako, kako se samo evanđelje ljubi…

    …Budite mi zdravi, – sam se čudim od kud sam nehotice pismo ovo poljubio.”

    Čim je pismo poslao poštom, otišao je nakratko iz Novog Sada, kako ne bi bio pod istim nebom dok voljena devojka bude čitala reči njegovog srca. Po povratku ga je dočekao odgovor:

    Vida, odgovar J. J. Zmaju

    “Poštovani gospodine,

    Kad sam Vaše pismo primila, nisam znala jesam li budna ili mi je na snu došlo. Dugo sam se mučila, oću li detinju dužnost prestupiti i bez materinog znanja želju Vam ispuniti, najposle odvažim se uveriti Vas da je srce još sasvim moje, da čije bi bilo, kad sve dosad nisam znala da se može kome pokloniti, slušala sam više puta al’ osećala i verovala nisam.

    Ruža”

  2. Sledeća 7 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora pahuljica:


  3. #22
    Top poster
    lily avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    3.696
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.325
    Pohvaljen 3.710 puta u 1.709 postova
    Moć reputacije
    380
    PJER KIRI za MARIJU 10.avgust 1894 godine




    "Ništa mi ne bi pružilo veće zadovoljstvo nego da dobijem vesti od tebe. Pomisao da dva meseca neću ništa čuti o tebi izuzetno mi je neprijatna: zato moram reći, ona tvoja kratka poruka bila je više nego dobrodošla.
    Nadam se da ćeš se nadisati svežeg vazduha i da ćeš nam se vratiti u oktobru. Što se mene tiče, mislim da neću ići nigde. Ostaću u zemlji, gde ću provoditi ceo dan pred otvorenim prozorom ili u vrtu.
    Obećali smo jedno drugom - jesmo li? - da ćemo biti barem prijatelji. Ah, kad se samo ne bih predomislila. Zato što obećanje ne obavezuje; takve stvari ne može nam narediti volja. Bilo bi veoma lepo, isto tako, u sta se jedva usudjujem da poverujem, da provedemo živote jedno pored drugog., hipnotisani našim snovima, tvojim patriotskim snovima, našim snovima za dobrobit čovečanstva i našim naučnim snom.


    Od svih snova, poslednji je , verujem, jedini zakonit. Pod tim mislim da smo bespomoćni da promenimo društveni poredak a, čak i ako nismo, ne bi trebalo da znamo šta da činimo. Ako budemo delovali, bez obzira u kom pravcu, nikada nećemo biti sigurni da zapravo ne činimo više štete nego koristi, tako što usporavamo nekakvu neizbežnu evoluciju. Sa naučne tačke gledišta, naprotiv, možemo se nadati da ćemo nešto učiniti. Tu je osnova čvršća, i bilo koje otkriće koje ćemo možda napraviti, kako god bilo malo, ostaće zaveštamo čovečanstvu.


    Vidiš na šta će to izaći: dogovoreno je da ćemo biti dobri prijatelji, ali ako napustiš Francusku, kroz godinu dana to će biti jeno, kad se sve uzme u obzir, previše platonsko prijateljstvo, izmedju dva bića koja se više nikada videti neće. Zar ne bi bilo bolje za tebe da ostaneš sa mnom? Znam da te ovo pitanje ljuti, i da ne želiš da o tome ponovo razgovaraš - ali opet, s druge strane, osećam se da sam te potpuno nedostojan, u svakom pogledu.
    Razmišljao sam o tome da zatražim tvoje dopuštenje da se sretnemo onako u prolazu, u Frajburgu. Ali ti ćeš ostati tamo, ako sam dobre razumeo, samo jedan dan, i tog ćeš dana naravno pripadati našim prijateljima Kovalskima.
    Veruj mi, tvoj izuzetno odani
    Pjer Kiri


    PS. Bio bih srećan kada bi mogla da mi pišeš i uveriš me da nameravaš da se ratiš u oktobru.

  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora lily:


  5. #23
    Top poster
    lily avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    3.696
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.325
    Pohvaljen 3.710 puta u 1.709 postova
    Moć reputacije
    380
    "Bože, kako si mi se učinila lepom, one nedjelje, u ljubičastoj haljini. Oh, kako si snažno pogodila sva moja maštanja! Zašto si toliko tražila da ti kažem ono što sam hteo da ti izrazim samo pogledom? Misli te vrste gube riječima. Htio bi da predam iz duše u dušu plamenima jedan pogled! A sada, moja obožaana, ma što ti pisao gonjen vremenom tužan ili veseo, znaj da u mojoj duši postoji beskrajna ljubav, da ti ispunjavaš moje srce i moj život, da ništa neće izmjeniti tu ljubav iako je uvijek dobro ne izrazim; da će cvjetati sve ljepša, novija, ljupkija, jer je to prava ljubav a istinska ljubav stalno raste. Ti si moja snaga, ti to vidiš."


    Onore De Balzak, Evelini Hanskoj

  6. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora lily:


  7. #24
    Top poster
    lily avatar
    Datum registracije
    07.01.2013
    Postovi
    3.696
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.325
    Pohvaljen 3.710 puta u 1.709 postova
    Moć reputacije
    380
    Pariz, decembar 1795.


    Probudio sam se ispunjen mislima o vama. Vi i opojno veče koje smo sinoć proveli zajedno uzburkala su moja osećanja. Ljupka, neuporediva Žozefin, neobično dejstvo imate na moje srce.


    Da li ste ljuti? Ili tužni? Možda zabrinuti?


    Dušu moju boli vaša tuga. Vreme je takvo. Nema odmora za nas, moja ljubavi.
    Predao sam se dubokim osećanjima koja me razdiru iznutra. Dobijam od vaših usana, vašeg srca ljubav koja me uništava poput vatre. Ah! To je bila noć u kojoj sam shvatio koliko ste varljivi.


    Odlazite sutra u podne. Moram da vas vidim.


    Do tada, mio dolce amor, hiljadu poljubaca vam šaljem, koje mi vi na žalost ne uzvraćate, a samo zbog misli na njih, moja krv ključa.






    Daleko od žene koju obožava, on dosadjuje i brine. Svakog dana voljenoj ženi piše duga i nežna pisma:

    Nica, 1797.


    "Voljena moja, svaki moj dan ispunjen je ljubavlju prema tebi. Ne prodje ni jedna noć, a da te ne grlim u svakom naručju. Nisam popio nijednu šolju čaja, a da nisam prokleo slavu i ambiciju koje me drže daleko od tebe, dušo moja... Obožavam te, Žozefino, jedina si u mom srcu, jedina u mojoj duši. Sve moje misli tebi su namenjene... Ako usred noći ustajem da bih radio, to je samo
    zato,da bih se tebi, slatka moja, vratio što pre...Ipak, u tvojim pismima od 23.i 26. obraćaš mi se sa Vi! Vi! O, kako si mogla napisati takvo pismo! Kako je samo hladno! A onda izmedju 23. i 26.su puna tri dana: šta si radila kada nisi pisala svom mužu? A, mila moja, to "Vi" i ta tri dana, bacaju me u očaj. Neka je proklet onaj koji je tome uzrok! Vi! Vi! Šta li će biti kada prodje još petnaest dana? Toliko sam tužan, moje srce je tvoj rob, a sumnje me moje, strašno plaše! Voliš li me manje?
    Jesi li se već "utešila"? Hoće li doći dan da me više nećeš voleti? Reci mi to: bar da se na vreme pripremim na nesreću koja me čeka... Zbogom ženo, srećo, nado, brigo moja, dušo moja... Ne tražim ti večnu ljubav, niti vernost, već istinu i iskrenost bez granica. Dan kada mi budeš rekla: "Volim te manje" biće poslednji dan moje sreće ili, ko zna možda i zadnji dan moga života. Žozefina, seti se šta sam ti rekao: priroda mi je dala čvrst i odlučan karakter. Ali za tebe, moje je srce mekše od pamuka. Zauvek ću biti samo tvoj, uprkos sumnjama koje me čine nesrećnim...
    Zbogom, i ako me već voliš manje, to znači da me nikada nećeš ni voleti..."


    Napoleon-Zozefini
    Izmeni poruku

  8. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora lily:


  9. #25
    Forum admin Мрвица avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    3.245
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    13.552
    Pohvaljen 13.393 puta u 3.145 postova
    Moć reputacije
    350
    ШОПЕН И САНДОВА
    ... Из Едиције Највеће љубави...



    12. октобра 1839. године

    Шопен - Сандови

    „Кажу да ми је боље. Престали су кашаљ и болови. Али ја осећам неки бол у дубини свога бића. Орорине очи су потамнеле, оне су сјајне само онда кад ја свирам; онда је свет светао и леп. Моји прсти полако клизе преко дирки на клавиру, њено перо лети преко хартије. Она може да пише и кад слуша музику. Музика озго, са стране, блага али јасна моја музика, као што су речи пуне љубави. Ради тебе бих пузио по земљи, Орора. Ништа ми не би било сувише тешко, све бих ти дао! Један твој поглед, једно твоје миловање, један твој осмех кад сам уморан. Желим да живим само ради тебе, ради тебе желим да свирам пријатне мелодије. Да нећеш бити сувише свирепа, премила, кад ме будеш погледала својим потамнелим очима?“

  10. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Мрвица:


  11. #26
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 27 puta u 22 postova
    Moć reputacije
    4
    Deni Didro - Sofiji Volan
    3. novembar 1759.

    . . .Od ranog jutra čujem radnike ispod mog prozora. Tek što se razdani, lopata im je u rukama, kopaju zemlju, guraju kolica; pojedu komad crnog hleba, utole žedj na potoku koji tu teče; u podne odspavaju jedan sat na zemlji, i ubrzo su opet na delu, veseli su; pevaju, razmenjuju dobre grube šale koje ih uveseljavaju. Smeju se; uveče se vraćaju goloj deci oko zadimljenog ognjišta, ružnoj i prljavoj seljanki, i krevetu od suvog lišća, a sudbina im nije ni bolja ni gora od moje. . . Iskusili ste i dobru i zlu sreću: recite mi, da li vam se sadašnje vreme čini težim od prošlog?

    Čitavo jutro sam se mučio jureći za jednom idejom koja mi je izmicala; sišao sam tužan; slušao razgovor o javnim nedaćama; seo za bogatu trpezu bez apetita; stomak mi je bio pun sinoćnje hrane; pretrpa sam ga količinom koju sam opet pojeo. Uzeo sam štap i hodao da bi to svario i lakše se osećao; vratio se i seo za kartaški sto da prekratim teške sate.Od prijatelja nisam imao nikakvih vesti. Od prijateljice za kojom sam tugovao bio sam daleko. Jadi na selu; jadi u gradu; jadi svuda. Onoga ko ne zna šta su jadi ne treba ubrajati u čovečiju decu. Sve se potire. . . Dobro zlim, zlo dobrim, a život nije ništa. . .

    Možda ćemo otići u grad sutra uveče ili u ponedeljak ujutro. Videću, dakle, prijateljicu, za kojom tugujem; biću ponovo sa ćutljivim prijateljem koji se ne javlja; ali ću ih već sutradan izgubiti; i što moja sreća u njihovom društvu bude veća, to ću više patiti kad se od njih rastanem. Takav je život. Okreni, obrni, uvek se nadje neki list uvele ruže da vas rastuži. . . Volim jednu Sofiju. Nežnost koju prema njoj osećam umanuje u mojim očima svako drugo zanimanje. U prirodi vidim samo jednu moguću nesreću. Ali se ova nesreća umnožava i predočava mi se na stotinu načina. Ako mi jedan dan ne piše, šta je s njom? Je li bolesna? I odmah me užasna prividjenja saleću i muče. Da li mi je pisala? Rdjavo ću protumačiti neku ravnodušnu reč, a na selu sam. Sudbinu čovek ne može učiniti ni boljom ni gorom? Moćna zvezda odredjuje njegovu sreću i nesreću. Što je više predmeta, manje je osetljivosti na svakog od njih. Kad postoji samo jedan, sve se na njega usredsredi. To je blago tvrdice. . .Ali osećam da mi je varenje otežano i da sva ova tužna filozofija dolazi od pretpanog stomaka. Proždrljiv i umeren, setan ili vedar, ja vas, Sofija, volim jednako,samo je boja mog osećanja drukčija. . .

    Poslao sam čoveka u Šaranton da vam odnese čitavu svesku od mene a od vas uzme samo jedan redak. U iščekivanju njegovog povratka, gorim od nestrpljenja i proklinjem glasonošinu sposrost. Ljubav i loše varenje. Uzalud sebi govorim: taj mangup je potražio zabavu u nekoj krčmi. Ugledao je venac od bršljana na nekim vratima i morao je da udje. A šta je sa ovim razumom koji ovde stoluje, koga ništa ne može potkupiti, zašto mene optužuje a mog slugu oslobadja krivice? Da li čovek istovremeno može biti i mudar i lud?. . .Danas gotovo ništa nisam uradio. Pfre podne je proletelo ni sam ne znam kako, a večeras vam pišem pisamce da bih samoga sebe doveo u red. Dan mi neće biti izgubljen ako četvrt saata razgovaram sa vama. Zbogom, moja Sofija. Do sutra uveče ili do ponedeljka ujutro, ako vreme bude lepo i ako nešto ne poremeti baronove planove, koji su nestalniji i od vremena. . .

    Zbogom, prijateljice moja. Budite uvek tako mudri. Što se mene tiče, ja sledim savete koje dajem. Često sam vam govorio, i što sam stariji sve bolje osećam da sam vam dobro rekao da za mene na svetu postoji, i da će uvek postojati samo jedna žena. A ko je ta žena? To je moja Sofija. Ona misli na mene, ali mi ne piše jer evo se moj glasonoša vratio iz Šarantona bez pisama.

    Loše sam raspoložen. Idem da legnem iz straha da ću bez razloga izgrditi slugu i sam zaslužiti sve pogrdne reči koje bih mu uputio; jer, napokon, nije on kriv što u Parizu ne pišu, i što me to ljuti.
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  12. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Inana:


  13. #27
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 27 puta u 22 postova
    Moć reputacije
    4
    Najsladja Fani,

    Plašiš se ponekad da te ne volim potpuno. Što te više upoznajem, to te više volim. U svakom pogledu - cak je i moja ljubomora bila agonija ljubavi, a u najzešcem nastupu spreman sam i da umrem za tebe. Dosadjivao sam ti suvise. Ali zbog ljubavi. Šta ja tu mogu? Ti si uvjek nova. Tvoj posljednji poljubac je uvek najsladji, posljednji osmjeh najsjajniji, posljednji pokret najljupkiji. Kada si juce prošla kraj moga prozora, ispunila si me takvim divljenjem, kao da te prvi put vidim. Jednom si, blago negodujuci, rekla da volim samo tvoju ljepotu. I ima li u tebi i neceg drugog? Zar misliš da ne vidim srce koje svoja krila podvezuje zbog mene? Nikakve prepreke nisu ni za trenutak tvoje misli mogle da okrenu od mene. To moze da zalosti koliko i da raduje - ali, necu govoriti o tome. Cak i da me ne voliš, ne bih mogao da ti uskratim svoju potpunu odanost: koliko su samo snazna moja osjecanja kada znam da me voliš. Moja duša je bila nezadovoljna i uznemirena, duša smještena u tijelo suviše tjesno za nju. Nikada nisam osjetio da moja duša uziva u necemu tako potpuno kao u tebi. Kada si tu, moje misli nikud ne odlutaju: ti uvjek zaokupljaš sva moja cula. Briga za našu ljubav koja izbija iz tvoga posljednjeg pisma, cini me neizmjerno zadovoljnim: ipak, ne smiješ dozvoliti da te takve misli muce.

    S Braunom je gotovo, ali tu je gospodja Vajli, kad ona ode, svanuce mi. Pozdravi tvojoj majci.

    S ljubavlju, tvoj Dz. Kits

    Mart, 1820.

    Džon Kits (1795 - 1821)
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  14. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:


  15. #28
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 27 puta u 22 postova
    Moć reputacije
    4
    Avgust 1812

    Moja najdraža Caroline!

    Znaj da suze koje si videla nisam sklon da prolijem, ako uzbuđenje u kome sam se rastao od tebe, uzburkanost koju mora da si opazila tokom cele ove nervozne, nervozne veze , nisu počela do momenta kada sam ti rekao da te napuštam. Ako, sve što sam rekao, uradio i sve što sam još spreman da kažem i uradim nije ti dovoljno dokazalo šta su moja prava osećanja i šta su ona prema tebi, moja ljubavi, ja nemam ni jedan drugi dokaz da ponudim. Bog zna da ti želim sreću kad te budem napustio ili radije kad me ti napustiš iz osećanja dužnosti prema svom mužu i majci, ti ćeš priznati da istina onoga što sam ponovo obećao i zavetovao da niko drugi neće rečju i delom ikada zauzimati mesto u mojim osećanjima, mesto koje je i biće najsvetije za tebe, dok me ima. Nikada nisam znao sve do momenta ludosti, moja najdraža, najvoljeniji prijatelju - ne mogu da se izrazim - ovo nije vreme za reči, ali ču imati ponosno i tužno zadovoljstvo u patnji što sama jedva možeš shvatiti, jer ti me ne znaš, ja sam sada blizu toga da izađem teškog srca, jer moj postupak ove večeri zaustaviće bilo koju apsurdnu priču koju današnji događaji mogu izazvati. Da li sada misliš da sam hladan, surov, lukav, ili šta god drugo pomisliš. Hoće li čak tvoja majka - majka kojoj moramo zbilja mnogo žrtvovati, više, mnogo više (što se mene tiče), nego što će ona ikad znati ili moći da zamisli. Obećanje da te ne volim, ah, Caroline to je prošlo obećanje, ali ęe izazvati sve posledice za prave pobude. Nikad neću prekinuti da osećam sve ono čemu si već prisustvovala kao svedok, više nego što će ikad biti znano sem mom sopstvenom srcu - možda tvom. Neka te Bog zaštiti, oprosti ti i blagoslovi te uvek - čak više nego ikad…

    Tvoj najodaniji Byron
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  16. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:


  17. #29
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 27 puta u 22 postova
    Moć reputacije
    4
    Bajron - Terezi Gvicoli

    Bolonja,25.avgust 1819.

    Tereza moja najdraza.
    Procitah ovu knjigu u tvome vrtu-Ljubavi moja,ti nisi bila tu,inace je ne bih procitao. To je jedna od tvojih najdrazih knjiga,a autor je moja prijateljica.Ti neces razumeti ove reci na engleskom,ni drugi ih nece razumeti:to je razlog sto ih nisam napisao na italijanskom. Ali,ti ces razumeti rukopis onoga koji te strasno voli,i pogodices da je sedeci sa tvojom knjigom ,mogao misliti samo o ljubavi.

    U toj reci,prekrasnoj na svim jezicima,a ponajvise na tvom-amor mio-sadrzan je moj bivsi i moj buduci zivot. Osecam da ovde postojim i da ce me biti i posle smrti,a sa kojom svrhom ti ces odluciti.Ti si moja sudbina,osamnaestogodisnja zena,vec dve godine van manastira:voleo bih da si tamo i ostala,ili da te bar nikad nisam sreo.

    Ali,kasno je za sve.Volim te,i ti mene volis,konacno to kazes i ponasala si se kao da je tako bilo,a to je za mene velika uteha u svemu. Ja osecam prema tebi mnogo vise od ljubavi i ne mogu da prestanem da te volim. Pomisli ponekad na mene kad nas Alpi i okean budu razdvajali-ali to se nikad nece desiti,dok god ti sama to ne pozelis.

    Bajron
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  18. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:


  19. #30
    Aktivan član Inana avatar
    Datum registracije
    11.11.2019
    Lokacija
    NS
    Postovi
    30
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    21
    Pohvaljen 27 puta u 22 postova
    Moć reputacije
    4
    PISMO LJUBAVI


    Evo opet ti pisem, jer moja nada je jaca od vremena.Ti znas da ne mogu pobjeci od tebe i da zelim da mi zauvijek ostanes vise od navike jednog sna, jace od potrebe da zauvijek kraj mene ostanes. Ti znas da bez tebe ni ja ne postojim, na samo dno padam sve bezdane nadjem, vise ih ne brojim, vlastitim mislima ne mogu da vladam. Ti znas da je zivot bez tebe apsurdan. Sasvim su bezvrijedni dani sto dolaze svaki je unapred bolno uzaludan. Noci me razbiju bezdusno pogaze.

    Zeljela bih ti reci koliko te volim, koliko mi znacis. Iz dana u dan mi mnogo vise trebas, samo ti mi osmjeh na licu izvlacis. Htjela bih ti reci sasvim jednostavno bez suvisnih rijeci i bez potetike, ono sto je vazno i neizostavno. Iako me nista o tome ne pitas, znam da su ti jasna moja osjecanja. Od prvog trena ti mi misli citas, znas cemu se nadam i znas koga sanjam. A ja ... Ja jos trazim nacin da opisem ono sto jos nikad niko opisao nije...

    (Lejla pishe Medznunu )
    Povučem se u sebe, ali se brzo vratim…sa mojim untrašnjim „ja“
    je nemoguće živeti.

  20. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Inana:



+ Odgovori
Strana 3 od 3 PrvaPrva 123

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Oznake za ovu temu

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 03:31.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2020 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1