+ Odgovori
Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 34






  1. #1
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9

    Šeherezada by domatrios



    Svima je poznato ko je bila Šeherezada.
    Ukratko - lepa robinja koja je pričala priče.
    Ovu temu sam zamislio kao multimedijalno romantični mix - teksta, slike i muzike.
    Pridružite mi se!



  2. Sledeća 6 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  3. #2
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9

    KAD POSTANETE JEDNO DRVO

    Ljubav je privremeno ludilo; ona eruptira poput vulkana i onda se povuče.
    A kada se povuče ti moraš doneti odluku.
    Moraš shvatiti da li se vaše korenje do te mere međusobno ispreplelo da ti je
    rastajanje potpuno nepojmljivo. Jer to je ljubav.

    Ljubav nije kad ostaneš bez daha, nije uzbuđenje, nije širenje večne strasti.
    To je zaljubljenost, što je dostupno svakoj budali.
    Ljubav je ono što preostane kada sagori zaljubljenost, istovremeno umetnost i srećna nezgoda.
    Oni koji istinski vole imaju korenje koje ispod zemlje raste prema drugoj osobi i kada sav lepi behar
    opadne sa njihovih grana shvate da su umesto dva, postali jedno drvo.

    Luj de Bernier



  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  5. #3
    Filmski sektor skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.147
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.691 puta u 971 postova
    Moć reputacije
    121



    Oskar Davičo: VOLIM TVOJE RUKE


    Volim tvoje ruke za igračke
    to telo koga skoro nema.
    Žena je samo u mekoti mačke
    što u tvom struku prede i drema.

    Kako da nađem ruke detinje
    da ti objasnim šta ljubav znači,
    a da ne ranim to malo zverinje;
    usnu na kojoj se mrve kolači.





  6. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  7. #4
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9



    Lepota mamice i ti, dragi Amu, ima veze sa mudrošću, i to posredstvom svetlosti.
    Jer svetlost je sredstvo i središte, od kojeg zrači srodstvo na tri strane:
    ka lepoti, ka ljubavi i ka saznanju istine.
    Ovo troje sjedinjeno je u njoj i svetlost je njihovo trojedinstvo.
    Stranci su mi doneli učenje o jednom prvobitnom bogu rođenom iz plamena,
    jednom lepom bogu svetlosti i ljubavi i njegovo ime je bilo "Prvorođeni sjaj".
    A svetlost je lepota kao i istina i znanje,
    a ako hoćete da znate sredstvo istine, znajte da je to ljubav.

    Tomas Man u romanu Josif i braća.


    Navedeni citat se odnosi na delo Predplatonska erotologija -
    Anice Savić Rebac iz koje knjige sam ovo i preneo.
    domatrios



  8. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  9. #5
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9



    Žene su u povijesti bile čitačice,
    žene su bile te mušice koje su se lovile na udicu pisane riječi,
    žene su bile čitateljska publika.
    Tako su u jednoj maloj književnosti, hrvatskoj,
    sredinom 19. stoljeća muški pisci morali nagovarati žensku publiku
    da prestane čitati književnost na njemačkom jeziku,
    jer njih, domaće pisce, nije imao tko drugi čitati.


    "Domorodcu sarce od žalosti puca čuvši gdie ne samo odličnie nego i prostih građanah kćeri
    pospardno o narodnom jeziku govore", žali se jedan hrvatski pisac iz devetnaestog stoljeća.


    I hrvatske čitateljice, žene dobrih srca, sažalile su se i počele, zijevajući od dosade, čitati domaće pisce.
    Tako se s punim pravom može reći da književnost te male zemlje počinje od njih, od ženskih čitateljica.

    Dubravka Ugrešić, Zabranjeno čitanje, Zagreb-Beograd 2002. str. 101.

    Bravo Dubravka. Ovome sam se slatko nasmejao.
    Šteta što hrvatskim čitačicama nisu pri ruci bili srpski pisci,
    ne bi zevale od dosade. Oprostite, mislio sam na nihova dela.
    domatrios




  10. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  11. #6
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9


    ODGOVORI MI

    “Ne voliš me više. Ali, tim gore po tebe! Jer ja tebe volim.
    Nije trebalo da mi se daš. Ne nadaj se da ćeš se izvući.
    Sve si učinila da te volim, da sam ti privržen, da ne mogu živeti bez tebe.
    Upoznali smo zajedno zadovoljstva koja se ne daju ni zamisliti.
    Ni ti se nisi odricala svoga dijela. Nisam te ja na silu uzeo! Htela si.
    Još pre šest nedelja bila si zadovoljna. Bila si za mene sve. Ja sam bio sve za tebe.
    Bilo je trenutaka kada više nismo znali da li sam ja ti, ni da li si ti ja,
    i sad hoćeš da te najedanput ne znam više, da budeš za mene tuđinka?
    Tvoji poljupci, tvoj dah na mome vratu, tvoji uzvici, sve to, dakle, nije istina?
    Sve to ja izmišljam, je li? Pa dobro, ja se nisam promenio. Ja sam ono što sam i bio!
    Nemaš ništa da mi prebaciš. Nisam te varao sa drugim ženama.
    Ne zbog toga da bih to sebi zapisao kao zaslugu. Već nisam mogao.
    Kada je čovek tebe spoznao, sve ostale su mu postale bljutave.
    Nikada nisam ni pomislio da te varam. Pa zašto me onda ne bi više volela?
    Odgovori mi, odgovori.”

    “Crveni krin”
    Anatol Frans





  12. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  13. #7
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9


    ŽENA ZMAJ

    Nešto je trebalo da se desi, ali sam bio isuviše preplašen da bih o tome razmišljao:
    osećao sam da, ako dopustim sebi da se ponadam, sve će se raspršiti pre nego što
    uopšte počne da poprima svoj oblik. A onda je Kiti postala veoma ćutljiva i dvadesetak
    sekundi ništa nije rekla. Nastavio sam da se bakćem po kuhinji, otvarao sam i zatvarao
    frižider, vadio šolje i kašike, sipao mleko u bokal, i tome slično.
    Na trenutak sam joj okrenuo leđa i pre nego što sam postao toga svestan,
    ona je ustala s kreveta i ušla u kuhinju.
    Bez reči se prišunjala iza mene, obgrlila me oko struka i naslonila glavu na moja leđa.

    “Ko je to?” rekoh pretvarajući se da ne znam.
    “Žena-zmaj”, odgovorila je Kiti. “Došla je da te ukrade.”

    Uhvatio sam je za ruke pokušavajući da ne zadrhtim kada sam osjetio kako su meke.

    “Čini mi se da me je već ukrala”, kazao sam.

    Nastala je kratka pauza, a onda me je stegnula još jače.

    “Ja se tebi ipak malo dopadam, zar ne?”
    “Više nego malo. Znaš i sama. Mnogo više nego malo.”
    “Ništa ja ne znam. Suviše dugo čekam da bih znala bilo šta.”

    Čitava ta scena bila je nekako imaginarna. Znao sam da je stvarna, ali u isto vreme,
    bila je bolja od stvarnosti, mnogo bliža projekciji stvarnosti koju sam priželjkivao od
    bilo čega drugoga što sam dotad iskusio. Moje želje bile su veoma jake, zapravo bile
    su ogromne, ali samo zahvaljujući Kiti dobile su priliku da se ispolje. Sve je zavisilo od
    njenih reakcija, od suptilnih podsticaja i veštine njenih pokreta, od toga što nije oklevala.
    Kiti se nije plašila sebe, i živela je u svom telu bez stida i nedoumica. Možda je to što se
    bavila plesom imalo neke veze s tim, ali prije mi se čini da je bilo obrnuto.
    To što je uživala u svom telu omogućavalo joj je da se bavi plesom.
    Nekoliko sati smo, pod bledim popodnevnim svetlom vodili ljubav u Zimerovom stanu.
    Bez ikakve sumnje, to je nešto što nikada neću zaboraviti, i verujem da je to ono
    što je u meni konačno dovelo do promene. Ne mislim samo na seks ili na permutacije želje,
    već pre na dramatično rušenje unutrašnjih zidova, na zemljotres u središtu moje samoće.
    Toliko sam se bio navikao na činjenicu da sam sam, da nisam ni pomislio da bi mi se tako
    nešto moglo desiti. Podvrgao sam sebe određenom načinu života, a onda se, iz meni
    potpuno nepoznatih razloga, ova lepa Kineskinja našla preda mnom, spustila se kao anđeo
    s nekog drugog sveta.

    Nisam mogao da se ne zaljubim u nju,
    nisam mogao da ne budem zanesen samom činjenicom da postoji.

    Pol Oster – Mesečeva palata




  14. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:


  15. #8
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9



    Robertu Šumanu poslato iz Lajpciga, 15. avgusta 1837. Godine

    Ti tražiš jednostavno „Da“? Tako mala reč - ali tako važna. Ali zar ne bi srce prepuno
    neizrecive ljubavi kakvo je moje trebalo da iskaže tu malu reč svom svojom snagom? Ja to želim
    i iz dubine moja duša ti šapuće to zauvek.
    Tuge moga srca, mnoštvo suza, da li bih mogla da ti ih opišem? O, ne bih! Možda će
    sudbina odrediti da se uskoro vidimo i onda - tvoja namera deluje mi rizično, ali zaljubljeno srce
    ne mari mnogo za opasnosti. Ali još jednom ja ti kažem: „Da.“ Da li će Bog učiniti da moj
    osamnaesti rođendan bude dan tuge? O, ne! Bilo bi to previše užasno. Osim toga, već dugo
    osećam da „tako mora da bude“, ništa na svetu ne bi moglo da me ubedi da skrenem sa onog
    puta za koji mislim da je ispravan, i svom ocu ću pokazati kako i najmlađa srca mogu da budu
    nepokolebljiva sa razlogom.
    Tvoja Klara


    Tek nedavno je doprinos Klare Šuman kao kompozitora ponovo procenjen; iako je
    komponovala od malena, izgleda da je, što je bivala starija, gubila poverenje u svoj rad,
    govoreći: „Nekada sam verovala da imam kreativni talenat, ali sam odustala od te ideje; žena ne
    sme da ima želju za komponovanjem - nikada do sada nije se pojavila neka koja je u stanju da
    uradi tako nešto. Da li bi trebalo da očekujem da sam to ja?“

    Citati preneti iz knjige:
    Ursula Dojl - Najlepša ljubavna pisma izuzetnih žena




  16. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora domatrios:


  17. #9
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9




    Њене очи беху чврсто стиснуте, образи зајапурени, а вилица јој је цвокотала док је пољупцима
    обасипала скитничино лице. Њена воља за предавањем беше прешла у занос. Поклопила је својим
    телом човека, црни скутови њене хаљине падали су са стране, као набори покровца.

    Он се није бунио, узвраћао јој је пољупце, уосталом, пили су из исте боце; она је осећала његове
    руке на себи, иако није било јасно да ли је он одгурује или покушава да се пробије кроз тешки
    атлас њене хаљине. Она му је рукама обујмила главу као детету и он никако није могао избећи
    поплаву њених пољубаца. Ко би могао проценити колико је трајало то рвање између њега и ње!
    У сваком случају, она је у једном тренутку нагло отворила очи и, мало одмакнувши његово лице
    од свог (гледајући га с мешавином нежности и строгости, као да жели скроз да га прозре),
    изговорила то питање, толико година чувано и прижељкивано:

    - Јесте ли осетили моју невиност?
    - Нисам мого, госпоја, убо сам се на вашу прибадачу - одговорио јој је он.

    Длан му је био окрвављен, видела је. Игла којом је спојила подерано место на хаљини откачила
    се и убола га. Није имала при себи торбицу у којој се налазила њена бела чипкана марамица,
    никад употребљена. Пружила би му је, не би јој било жао да је упрља. Он је обрисао длан о камен.

    - А ја сам се једном посекла на стрњику - рекла је седећи на земљи, не марећи чак ни што јој мрави
    гамижу по рубовима сукње. - Знате како стрњика може бити оштра. То је била једна њива, њивица,
    поред наше куће, у Врднику, њивица засејана житом. И кад смо жито пожњели, остала је стрњика.
    После смо је запалили. Горела је, а пламен је ишао тако ниско као да је пузао по њој, разумете ли?
    Погледала га је. Он је спавао склупчан у улегнућу камена, као у некој колевци.

    Милица Мићић Димовска - Последњи заноси МСС

    (без наслова)

    Свуд тишина, само поток
    Кроз травицу што жубори,
    Испод тамни сенки дрва
    Са шуштањем лишћа збори.

    Срце! ту је место за те,
    Не разуму тебе људи;
    Твоја топла к роду пјесна
    Само злобу света буди.

    Слушај како поток тече,
    Погле' како небо блиста!
    Амо срце, нису за свет
    Ова твоја чувства чиста.

    Милица Стојадиновић Српкиња






  18. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora domatrios:


  19. #10
    Novi član
    Datum registracije
    13.09.2013
    Postovi
    36
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    64
    Pohvaljen 62 puta u 35 postova
    Moć reputacije
    9


    AFRODITA

    Te večeri posmatrao sam zvezde i sazvežđa. Ali, u mom duhu bio je dan.
    U njegovoj svetlosti posmatrala si me Ti, ljubljena, ružičasta i nežno odevena,
    i s vremena na vreme sanjarila si uvećavajući u meni živu bujicu svetlosti.
    Pa ipak, napolju je bila noć. Ali kakva noć? Noć puna čudesa, noć posuta čarolijom.
    Ja sam posmatrao zvezde i sazvežđa, ali sam u isti mah gledao Tebe. Eno ga Strelac,
    govorio sam, eno ga Jarac, Sirijus, Orion. Ali sam, istovremeno, gledao Tebe.
    Ljubljena, ružičasta i nežno odevena, stajala si u meni, u izobilnoj bujici svetlosti,
    i dizala si glavu čas desno, čas levo, sa Orionom, ili sa Sirijusom u kosi, sa Strelcem u srcu.
    Ja sam posmatrao zvezde i sazvežđa.

    Eno ga Strelac, govorio sam, Jarac, Sirijus, Orion, ali sam u isti mah gledao Tebe.
    Ljubljena, ružičasta i nežno odevena, sedela si na jednoj stolici u mom srcu,
    u neopisivoj bujici svetlosti, sa svojom senkom, čas desno, čas levo, i ostajala si nepomična,
    jednostavna, mila, prekrasna, i sedela si na svojoj stolici tako da mi je dolazilo da te
    položim na svoja kolena, da jednu ruku stavim na tvoje grudi, a drugu pod tvoju haljinu, među noge.
    I govorio sam i ponavljao: Eno ga Strelac, eno ga Jarac, Sirijus, Orion, i gledao sam uvek, i sazvežđa i Tebe.
    Ali ovaj put ležala si – sasvim opružena – i tvoju kosu pomicao je vetar. Moja ruka te je doticala.
    Tvoje oči su mi govorile. I ja sam govorio i ponavljao strasno:

    Eno ga Strelac, eno ga Jarac, Sirijus, Orion, ali sad sam već gledao samo Tebe.
    Tada se dogodilo jedno veliko čudo. Sve zvezde zgasle u jedan mah, i ostala si samo Ti na nebu sa mnom,
    u jednom danu bez noći, meni uz bok. Posmatrao sam te ushićeno i govorio i ponavljao tvoje ime.
    A Ti?
    Ti, mila i Mnogoradosna, u svojoj si ruci držala moje srce.

    Andrea Embiriko




  20. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora domatrios:



+ Odgovori
Strana 1 od 4 123 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 02:12.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1