Strana 2 od 6 PrvaPrva 1234 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 51






  1. #11
    Top poster precious avatar
    Datum registracije
    12.02.2013
    Postovi
    2.128
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    4.243
    Pohvaljen 4.312 puta u 1.700 postova
    Moć reputacije
    223
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da...

  2. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora precious:


  3. #12
    Filmski sektor skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.146
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.691 puta u 971 postova
    Moć reputacije
    121
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da treba da ode i sve ružne uspomene ostavi u


  4. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  5. #13
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.567
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.962
    Pohvaljen 9.311 puta u 3.483 postova
    Moć reputacije
    281
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da treba da ode i sve ružne uspomene ostavi u pacu od maslinovog ulja, limuna i rotkve strugane. Mangupčina.. Odlučio je da na'vata ljubičastog lilikinog avatara. Da ga muči i maltretira dok ne propeva roze, a kako je opšte poznato da avatari ne znaju pevati, to je spremio silikonske čepiće za uši. Iz, inata. Saznao je tajnu. Ljubičasti avatari se hrane isključivo zelenim, mladim izdancima bambusa, pa je....

  6. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  7. #14
    Top poster Lucky Strike avatar
    Datum registracije
    02.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    4.466
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    9.418
    Pohvaljen 24.300 puta u 4.729 postova
    Moć reputacije
    466
    Ne bi bilo zgoreg napisati pogovor o ovom delu

  8. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Lucky Strike:


  9. #15
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.567
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.962
    Pohvaljen 9.311 puta u 3.483 postova
    Moć reputacije
    281
    Pogovor ili, još bolje epitaf..

    Draga naša pričo, umrla si pred sam kraj života..


  10. Sledeća 3 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  11. #16
    Top poster Lucky Strike avatar
    Datum registracije
    02.12.2012
    Lokacija
    fastserbia.com
    Postovi
    4.466
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    9.418
    Pohvaljen 24.300 puta u 4.729 postova
    Moć reputacije
    466
    MILUTIN : " Pričo, daj ruku "


    MIRKO: " Njoj se i onako ne isplati da izlazi iz groba"


    LAKI : " Dodaj mi tu lopatu "

  12. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Lucky Strike:


  13. #17
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.567
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.962
    Pohvaljen 9.311 puta u 3.483 postova
    Moć reputacije
    281
    Priča je malo nervozna..

  14. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  15. #18
    Filmski sektor skip avatar
    Datum registracije
    28.12.2012
    Postovi
    1.146
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    3.259
    Pohvaljen 2.691 puta u 971 postova
    Moć reputacije
    121
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da treba da ode i sve ružne uspomene ostavi u pacu od maslinovog ulja, limuna i rotkve strugane. Mangupčina.. Odlučio je da na'vata ljubičastog lilikinog avatara. Da ga muči i maltretira dok ne propeva roze, a kako je opšte poznato da avatari ne znaju pevati, to je spremio silikonske čepiće za uši. Iz, inata. Saznao je tajnu. Ljubičasti avatari se hrane isključivo zelenim, mladim izdancima bambusa, pa je u nedostatku istih, svu nervozu iskalio na Milutina. Pred sam kraj


  16. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora skip:


  17. #19
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.567
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.962
    Pohvaljen 9.311 puta u 3.483 postova
    Moć reputacije
    281
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da treba da ode i sve ružne uspomene ostavi u pacu od maslinovog ulja, limuna i rotkve strugane. Mangupčina.. Odlučio je da na'vata ljubičastog lilikinog avatara. Da ga muči i maltretira dok ne propeva roze, a kako je opšte poznato da avatari ne znaju pevati, to je spremio silikonske čepiće za uši. Iz, inata. Saznao je tajnu. Ljubičasti avatari se hrane isključivo zelenim, mladim izdancima bambusa, pa je u nedostatku istih, svu nervozu iskalio na Milutina. Pred sam kraj sredine, gledajući od severnog kraja u pravcu južnog kraja, iskošeno za 32 stepena iz pravca istoka, stvari izgledaju potpuno drugačije, nego kada se taj kraj sredine posmatra sa južnih aspekata ukošeno sa zapadne strane. Još je veća razlika ako se pogled na stvar baci sa nebeskih visina iz svih uglova. I svi naši problemi, u ovom istorijskom trenutku, se svode na pravac i ugao gledanja na stvar. Ipak, kada se sve to sabere, pomnoži sa x i izvadi n-ti koren iz dobijenog rezultata, jasno proizilazi da smo došli do samog kraja jednog, ne baš uspešnog početka. Ali, idemo dalje...

  18. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  19. #20
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.567
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.962
    Pohvaljen 9.311 puta u 3.483 postova
    Moć reputacije
    281
    Nekada davno, u jednom od beskrajnih univerzuma, u jednoj maloj galaksijici, jedna mala roznjikava planeta, kružila je oko malog ružičastog sunca.. Sad.. Nije baš kružila, kao sve roznjikave planete i ova je bila malčice nestašna, pa je putanju često uvijala, izvijala, ševrdala i kojekuda se mrdala, terajući sve ozbiljne velike planete, u smeh.. Jedino je jedan sjajni zeleni komet bio večito ljut i namrgodjen. Nekako je od rodjenja bio preozbiljan. Valjda je mesec bio u pogrešnoj kući u trenutku njegovog rodjenja - ko će ga znati ali eto sudbinom ili vlastitim izborom osudjen da luta hladnim svemirom dok je sveta i veka gundjajuci na svaki nestasluk male slatke rozikaste planete.
    U svojim mracnim hladnim velikim sakama večito je držao veliki tvrdi teški paradajz koji je organski hranio dok jednog dana iz njega nije krenulo da raste rozo cvece sa imenom lily na neznim laticama koje su se savijale u oblike srca i iz njih je izvirivala ružičasta bubamara.. Nekako mi onaj paradajz ne ide bez slanine, pa je logično onaj zeleni komet u drugoj ruci držao komad masne dimljene slanine, a u trećoj ruci nož, kojim je slaninu i paradajz rezbario i seckao.. Četvrtom i petom rukom uglavnom nije radio ništa, osim što......je mesao cvarke,jer bez cvaraka nije mogao da ispali prackaste strelice hraneci sestu ruku,jedinu koja je blago rozila i da bi zadrzala boju,sem vrelo topljenih cvaraka.. Dok je kroz pustu šumu sa puno ljudi, ponosno ona nosila svoje zelene perle od kristalnog zlata, na belim grudima , sedoh na jedan kvrgavi panj, u senci velikog, usamljenog hrasta. Šapatom prašnjavi putevi zovu. Dozivlju daljine. Uzalud, jer noge su umorne moje... Srce umornije... Kažu, neki se sećaju prethodnih života, koje su živeli, a ja sam zaboravio i ovaj poslednji.. Ostalo je još samo, tiho u senku se utopiti, nestati.. Zaboraviti i zaboravljen biti..... Međutim ta čuvena planeta nije bila usamljena i bez osnova, ta mala planeta je imala večitu tajnu, tajnu svih tajni. SSvaka od tih tajni ima svoju priču, priču svih priča.
    Jedna od tih tajni je procurela pa ću biti slobodan da vam je ispričam. Beše jednom jedan čovek, dečak, koji je bio najsrećniji na svetu, nikakvih briga nije imao. Jednog dana ga odvedoše među neke ljude koji su počeli da ga pipkaju, unose mu se u lice..itd. Agonija se nastavlja sve dok dečak nije shvatio da je u centru pažnje, kada je to shvatio i on je odabrao svoj stav jer je bio izuzetno bistar i pametan, ali nedovoljno jer su se nad njim vršila mnoga eksperimentisanja i testovi. Dečak je bio sleđen i iznenađen ali takođe i ti dušebrižnici koji su mu želeli dobro jer su ga se plašili. Zbog čega su se dušebrižnici plašili? Plašili su se njegove snage i moći pa su ga sputavali i usmeravali tamo gde bi se on osećao bezvrednim.....Kako je došlo do tog stava i zaključka? Kada su počeli da maltretiraju dečaka, on se tome protivio, ubrzo posle toga su počele da se dešavaju čudne stvari. Nekma su deca krenula pogrešnim putem, nekima su se rodila hendikepirana deca, neko je slomio nogu ili oslepeo...itd. Dečak nije imao pojma da se to bilo kome dešava niti je išta slično želeo..... iako se dešavalo... Zato je odlučio i na stanovištu čvrsto stajao da treba da ode i sve ružne uspomene ostavi u pacu od maslinovog ulja, limuna i rotkve strugane. Mangupčina.. Odlučio je da na'vata ljubičastog lilikinog avatara. Da ga muči i maltretira dok ne propeva roze, a kako je opšte poznato da avatari ne znaju pevati, to je spremio silikonske čepiće za uši. Iz, inata. Saznao je tajnu. Ljubičasti avatari se hrane isključivo zelenim, mladim izdancima bambusa, pa je u nedostatku istih, svu nervozu iskalio na Milutina. Pred sam kraj sredine, gledajući od severnog kraja u pravcu južnog kraja, iskošeno za 32 stepena iz pravca istoka, stvari izgledaju potpuno drugačije, nego kada se taj kraj sredine posmatra sa južnih aspekata ukošeno sa zapadne strane. Još je veća razlika ako se pogled na stvar baci sa nebeskih visina iz svih uglova. I svi naši problemi, u ovom istorijskom trenutku, se svode na pravac i ugao gledanja na stvar. Ipak, kada se sve to sabere, pomnoži sa x i izvadi n-ti koren iz dobijenog rezultata, jasno proizilazi da smo došli do samog kraja jednog, ne baš uspešnog početka. Ali, idemo dalje, sa pričom u kojoj su se pisci, već umorili, a umorila se i priča, ali u ovoj našoj teškoj i bremenitoj situaciji, ne možemo sebi dozvoliti luksuz, da se odmaramo. Naše premudre vođe i lideri su nam lepo rekli da će biti teško. I evo - pogodili su.. JBG, teško nam je.. A, oni i dalje mudri.. Mudri i premudri..
    Da.. gde sam ono.. Aha.. Opšte je poznata stvar, da vrapci na krovu sve znaju.. I tako, odlučih da ponešto saznam i ja, pa počeh pokvareno da špijuniram vrapce, a Boga mi i poneku vrabicu.. Naučio sam....

  20. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:



Strana 2 od 6 PrvaPrva 1234 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 08:30.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1