Strana 3 od 3 PrvaPrva 123
Rezultati 21 do 24 od 24






  1. #21
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.046 puta u 3.660 postova
    Moć reputacije
    1059

  2. #22
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.046 puta u 3.660 postova
    Moć reputacije
    1059
    Момчило Гаврић











    ..
    Rođen je 1. maja 1906. godine u Trbušnici kod Loznice, kao osmo dete Alimpija i Jelena Gavrić. Kada je počeo Prvi svetski rat imao je samo osam godina. Avgusta 1914. godine, ostao je sam, naime, austrougarski vojnici iz Hrvatske domobranske 42. divizije (poznata i kao „Vražja divizija“) ubili su mu oca, majku, sestre, braće i babu, a kuću zapalili.

    Gavrić je preživeo slučajno ili sudbina je tako odredila. U trenutku masakra njegove porodice, on je bio kod strica, otac ga je poslao da nađe zapregu. S obzirom da je ostao bez doma i porodice, pošao je u Gučevo da traži srpsku vojsku.

    Potragu je uspešno završio, prihvatili su ga u Šestom asrtiljerijskom puku Drinske divizije, pod komandom majora Stevana Tucović, brata Dimitrija Tucovića. Gavrić im je odmah ispričao šta mu se dogodilo, a kada su to srspki vojnici čuli, istog trena su pošli da ga osvete. Major Tucović je naredio vojnicima da svakog dana daju Gavriću da opali tri puta iz topa da bi na taj način osvetio svoju porodicu.

    Sa samo devet godina. Gavrić je dobio čin kaplara. Dve godine kasnije, na Kajmakčalanu, vojvoda Živojin Mišić je bio šokiran kada je video uniformisanog 11-godišnjeg dečaka. Nakon što mu je Tucović objasnio situaciju, i upoznao ga sa činjenicom da je Momčilo sa njima još od Cerske bitke, vojvoda ga je unapredio u čin podnarednika, i objavu poslao svim jedinicama naše vojske.

    Kao pravi vojnik učestvovao je u proboju Solunskog fronta, bio je nosilac Albanske spomenice, Spomenice Prvog svetskog rata i Ordena zasluga za narod. Lejdi Pedžet ga je zvala “srpski vitez”, Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu, francuski predsednik Miteran mu je 1985. godine dodelio orden, a general Lepardije lamentirajući rekao: “Šteta što niste bili francuski vojnik, imali biste spomenik na Jelisejskim poljima”. Danas ima ulicu u Beogradu, u naselju Stepa Stepanović.

  3. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  4. #23
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.046 puta u 3.660 postova
    Moć reputacije
    1059
    ..
    Istina o Srbima iz usta neprijatelja


    Srpska prošlost puna je primera velikih pobeda i slavnih trenutaka. Mnogi zaljubljenici u istoriju će vam reći da je najveličanstveniji, a ujedno i najstrašniji trenutak burne srpske prošlosti bio Prvi svetski rat. O njemu su kasnije pisali novinari, književnici i istoričari… Ipak, možda najveća pohvala junaštva i hrabrosti našeg naroda tokom te krvave četiri godine početkom 20. veka došla je sa neprijateljske strane.

    Kada je krajem leta 1914. godine daleko nadmoćnija Austrougarska napala Srbiju, malo ko je verovao da će se balkanska državica pokazati kao tako “tvrd orah” i da će uspeti, ne samo da odbije nasrtaje neprijatelja već i da, u nekoliko navrata, zada jake udarce neprijateljskoj vojsci i izvojuje velike pobede.

    O srpskom vojniku, njegovom moralu, upornosti i skoro nadljudskoj izdržljivosti koju je pokazao u Prvom svetskom ratu pisali su mnogi. “Mali narod na Balkanu” o kome većina pre Prvog svetskog rata nije znala gotovo ništa, zadivio je svet svojom upornošću i sposobnošću da nikada ne odustane.

    Zato i ne čudi što su najveće pohvale Srba tokom Prvog svetskog rata stizale upravo iz neprijateljskih redova.

    Evo šta su tokom Prvog svetskog rata o našem narodu zapisali tadašnji protivnici Srbije:

    – Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio da neumitna sila-volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje u silu.
    Egon Ervin Kiš, austrougarski vojnik i pisac nakon bitke na Ceru 1914. godine

    Došli smo sa malo poštovanja za njih, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoljubiv. Našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, izdržljive, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju.
    Norveški pukovnik Karsten Angel, učesnik napada na Srbiju u Prvom svetskom ratu

    Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani.
    Alfred Kraus, austrijski general nakon bitke na Ceru 1914. godine

    Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv jednog novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe.
    Feldmaršal August fon Mekenzen, svojim vojnicima pred polazak na srpski front 1915. godine

    Junaci! Šaljem vas u rat protiv jednog malog, ali veoma hrabrog naroda. To su Srbi, koji su za vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja sa Turskom, Bugarskom i Austro – Ugarskom pružili svetu dokaza o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su, na svojim zastavama, uprskanim krvlju, upisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede.
    Car Vilhelm II, svojim vojnicima pred polazak u rat protiv Srbije 1914. godine

    Hoću, ubiću se, ali ću se ubiti tek onda kada ma koji drugi austrijski general pobedi srpsku vojsku.
    Oskar Poćorek, austrougarski general, komandant trupa koje su 1914. godine napale Srbiju nakon poraza na Kolubari.



    Izvor: dnevno.rs

  5. #24
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.046 puta u 3.660 postova
    Moć reputacije
    1059


Strana 3 od 3 PrvaPrva 123

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 09:02.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1