Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Rezultati 11 do 20 od 22






  1. #11
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063
    ..
    Proboj Solunskog fronta 1918


    Na Solunski front, čija je dužina bila nekoliko stotina kilometara srpska vojska je prebačena već na proleće 1916. godine, posle oporavka na Krfu nakon Albanske golgote. Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici, kojima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana (ruska brigada je povučena posle Oktobarske revolucije), dok su sa druge linije, dobro ukopani u rovove bili austrugarske nemačke i bugarske divizije.

    Već 1916. srpska vojska je osvojila Kajmakčalan na planini Nidža posle ogromnih žrtava i borbe prsa u prsa sa Bugarima.

    Bitka na Kajmakčalanu je vođena između 12. i 30. septembra 1916. godine, kada je Prva srpska armija uz velike gubitke uspela da zauzme vrh Sveti Ilija na visini od 2.524 metara.

    Između 26. i 30. septembra 1916. vrh je više puta bio zauziman dok ga srpska vojska nije zauzela 30. septembra. Srpske snage su ukupno imale 4.643 poginulih, ranjenih i nestalih vojnika, od kojih je Drinska divizija imala je 3.320 odnosno 3.804 izbačenih iz stroja ili tri četvrtine ukupnog broja vojnika. Među poginulima bio je i komandant dobrovoljačkog odreda Vojvoda Vuk.

    Zauzimanje Kajmakčalana olakšano je srpskoj 1. armiji i francuskim snagama da produže operacije, pa je u novembru je osvojen pojas oko Bitolja, uključujući, i sam Bitolj 19. novembra 1916, što je za srpsku vojsku imalo značaj oslobođenja prvog komada otadžbine.

    Uprkos tom prvom uspehu srpske vojske nakon katastrofe 1915, Solunski front je ostao sporedno ratište, pa je od 1916. do septembra 1918. uglavnom vladalo zatišje. Za komandanta Solunskog fronta u međuvremenu je postavljen francuski general Franše d’Epere. On je juna 1918. održao savetovanje sa srpskim generalima i regentom Aleksandrom na kome je doneta odluka da se konačno krene u proboj Fronta.

    Odlučeno je da ofanziva počne na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak na kojem se nalazila srpska vojska koju je ukupno činilo šest divizija sa 140.0000 vojnika, među kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije – Prvu, kojom je komandovao Petar Bojović i drugu, na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić (uz regenta Aleksandra).

    Vojvoda Živojin Mišić u Zapovesti srpskoj vojsci za proboj solunskog fronta od 13. septembra 1918. godine kaže:

    «Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom junaci napred u otadžbinu!»

    Borbe su počele 14. septembra celodnevnom artiljerijskom paljbom i svih savezničkih topova po bugarskim, nemačkim i austrougarskim položajima, da bi u zoru 15. septembra (u 5.30 časova) posle snažne artiljerijske pripreme, krenule u napad divizije prvog ešalona Druge armije, pod komandom vojvode Stepe Stepanovića na frontu: Sušica - Soko (17 km.).

    U prvoj liniji bile su Šumadijska divizija (desno krilo), 17. francuska kolonijalna divizija (centar) i 122. francuska divizija (levo krilo). U drugoj liniji bila je Timočka divizija, pozadi 17. francuske divizije, i Jugoslovenska divizija, pozadi 122. francuske divizije. Prema frontu ove armije bila je cela 3 i deo 2 bugarske divizije.

    Srpska Prva armija, čiji je komandant bio general Petar Bojović delovala je na frontu Soko - Lešnica (16,5 km.) U prvoj liniji su bile Drinska divizija (desno krilo), Dunavska divizija (levo krilo). U drugoj liniji: Moravska divizija, pozadi sredine fronta.

    Prema frontu ove armije bio je deo 2 i cela 4 bugarska divizija. Na raspoloženju Srpske vrhovne komande bila je Konjička divizija koja je stajala pozadi Moravske divizije.

    Vodila se borba prsa u prsa, bajonetima na bajonete.

    Već prvog dana probijeno je 11 km fronta, drugi dan je širina proširena na 40 km i time otpočinje slom centralnih sila na solunskom frontu čija linija se raspada.

    Posle proboja l. i 2. srpska armija nastavile su energično nadiranje da bi onemogućile bugarsko-nemačkim snagama uspostavljanje nove linije odbrane. I pored teško prohodnog zemljišta, zamora i neurednog snabdevanja, elan trupa bio je veliki. Bugarsko-nemačke trupe pokušavale su da daju uzastopne otpore, ali su bile prinuđene na brzo povlačenje ostavljajući, pri tom, i velike količine materijala.

    Francuski maršal Franše d'Epere u Izveštaju francuskoj vladi pri proboju solunskog fronta krajem septembra 1918. godine saopštava. «Operacije se moraju usporavati jer nema komunikacije radi dobacivanja hrane francuskim trupama koje napreduju, samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – napred.

    Francuski maršal Franše d’Epere je kasniije o srpskim vojnicima napisao: „To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. To su te sjajne trupe, zbog kojih sam gord što sam ih ja vodio, rame uz rame sa vojnicima Francuske, u pobedonosnu slobodu njihove otadžbine..."

    Izbijanjem srpske vojske na Vardar definitivno je izvršen i operativno-strategijski proboj nemačko-bugarskog fronta, pri čemu je srpska vojska imala: 681 poginulog, 132 nestala, 3206 ranjenih.

    To je dovelo do toga da su Bugari 26/27. septembra uputili u Solun parlamentara s molbom da se prekinu operacije za 48 časova. Franše D'Epere je odbio njegov zahtev i Bugarima preporučio da upute parlamentare s ponudama za mir. Bugari su to prihvatili i 29. septembra u Solunu potpisali primirje kojim je bugarska vojska kapitulirala.

    Iako su uslovi primirja bili vrlo teški, bugarski delegati su ih prihvatili samo s jednim zahtevom: da se srpska vojska ne pušta u Bugarsku. Kada je 30. septembra naređen prekid operacija, tad su već u rejonu Skoplja zarobljene 4 nemačke divizije, a l. srpska armija je razoružala 2. i 4. diviziju, kojom prilikom je zaplenjeno 46 800 pušaka i 80 topova.

    Po ugovoru o primirju bugarske trupe zapadno od Skoplja pale su u zarobljeništvo, a one istočno od Skoplja samo razoružane, a ljudstvo pušteno u Bugarsku. Francuska i Velika Britanija imale su da posednu izvesne strategijske položaje u Bugarskoj.

    Nemci nisu priznali primirje i njihove trupe su se izvukle iz dodira sa Bugarima Ostaci nemačke vojske gonjeni srpsko-francuskim snagama odstupali su na sever. Njihov je zadatak bio da pružaju što duže uzastopne otpore, kako bi se dobilo vremena za pristizanje pojačanja i organizovanje otpora južno od Niša, čime bi se sačuvala komunikacija Carigrad—Sofija—Niš— Beograd za izvlačenje snaga i sredstava iz Turske i Bugarske....

    Izbijanjem u rejon Skoplja komandant savezničkih snaga general Franše D'Epere izvršio je pregrupisavanje snaga, i u cilju zauzimanja celog Balkanskog poluostrva formirao 6. oktobra: za prodiranje u istočni deo poluostrva, prema Carigradu i moreuzima Istočnu sekciju savezničke vojske (britanske 22, 26. i 28. divizija, francuska 122. divizija, grčke i, 2. i 3. divizija i italijanska brigada); za prodiranje duž bugarskog graničnog fronta ka Pirotu, Zaječaru i Negotinu 2. grupu francuskih divizija — 17. i 76. divizija i Konjička brigada (koja je bila privremeno sa srpskom i. armijom na desnoj obali Južne Morave); za prodiranje kroz Bugarsku formirana je Dunavska armija od dve francuske i jedne britanske divizije; jedan združeni francusko-grčki odred u pravcu Kosova (kasnije je na taj pravac došla 2. srpska armija); a italijanski 16. korpus kroz Albaniju radi okupacije Jadranskog primorja. Prva srpska armija zauzela je 5. oktobra Vladičin Han i pod borbom se probila kroz Grdeličku klisuru, zauzela Grdelicu, a 7. oktobra prodrla u Leskovačku kotlinu u koju je iz doline Veternice izbila Konjička divizija i istog dana zauzela Leskovac. Iz Grdelice 9. oktobra upućena je preko Vlasotinaca i Svoda prema Pirotu francuska Konjička brigada, koja je 12. oktobra zauzela Belu Palanku, proterala delove nemačke 217. divizije prema Knjaževcu, i presekla železničku prugu Sofija—Niš.

    Prva srpska armija izbila je 9. oktobra pred Niš. Podilazeći položajima nemačke armije kod Niša 1. srpska armija izbila je oko 200 km ispred glavnih savezničkih snaga i 2. armije, izlažući se riziku, zbog čega je glavnokomandujući Franše D'Epere naredio da se obustavi njeno dalje napredovanje, dok ne pristignu ostale snage. Međutim, uprkos tome, srpska Vrhovna komanda, na predlog komandanta armije i bez obzira na tehničku nadmoćnost neprijatelja, odobrila je da 1. srpska armija napadne nemačku armiju kod Niša. U borbama od 10. do 12. oktobra ona je razbila delove te nemačke armije i 12. oktobra ušla u Niš.

    Beograd je oslobođen 1. novembra 1918.

    Porazom Bugarske, nemačko-austrougarske snage na Balkanu našle su se u teškom položaju, a potom je usledio slom imperija. Otomanska imperija kapitulirala je 30. oktobra 1918 . Austrougarska je kapitulirala 31. oktobra 1918, a Nemačka 11. decembra 1918.

    Pravi završetak prvog svetskog rata bio je 28. juna 1919. kada je potpisan Versajski mirovni ugovor.

    Posle vojnog poraza u Prvom svetskom ratu, 1918, Austrougarska je rasformirana, a na njenoj teritoriji je formirano nekoliko država naslednica: Austrija, Mađarska, Čehoslovačka, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca i Poljska, a delovi su pripojeni Italiji i Rumuniji.



    Izvor: vreme.com

  2. #12
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063
    "Ратни албум 1914 - 1918. године" (1926. година)
    (довољно је кликнути на прву слику са леве стране и потом имате могућност да прелистате наведени документ).


    Kod:
    http://velikirat.nb.rs/items/show/4431

  3. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  4. #13
    Senior
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    204
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.035
    Pohvaljen 186 puta u 104 postova
    Moć reputacije
    31
    Sjajan album,zaista...vecna im slava...

  5. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora djordjekec:


  6. #14
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063
    Има још занимљивих докумената на наведеној адреси.

    Нпр:


    "Пробој Солунског фронта" (1928. година)
    (довољно је кликнути на прву слику са леве стране и потом имате могућност да прелистате наведени документ).


    Kod:
    http://velikirat.nb.rs/items/show/6259

  7. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  8. #15
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063

  9. #16
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063


    Вредно помена - само једна у мору истих или сличних животних прича... Прича које дотичу срца, буде емоције:


    Nenad Radivojevic:

    Moj cukundeda, Mladen Radivojevic u narodu poznatiji kao Dena bio je vojnik Prve Srpske armije. U rat je otisao i ostavio kod kuce dve cerke, jednu od 2, drugu od 3 godine. Ranjen je na Mackovom kamenu i odveden u Austrougarsku u zarobljenistvo. Kad se rat zavrsio i deda se vratio kuci, usput ka selu prolazio je pored svoje njive i video kako dve devojcice cuvaju stoku u njegovoj njivi. Pitao ih je zasto bas tu pustaju stoku, a one su rekle da im je mama tako rekla. Pitao ih je: "A cije ste vas dve kad ste tako slatke?", na sta je jedna od njih odgovorila: "Mi smo, ciko, Denine".



    Izvor: YouTube (ispod gore postavljenog snimka)

  10. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  11. #17
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063
    Занимљив спој песама и говора од стране Аце Јовановића (Мике Аласа).
    Ансамбл се звао "ЈОКС"; свирали у Удружењу универзитетских професора... ...




  12. #18
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063

  13. #19
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063

  14. #20
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.386
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.376
    Pohvaljen 6.914 puta u 3.610 postova
    Moć reputacije
    1063
    Није све било тако сјајно у француском односу према нашим прецима, у енглеском односу према нашим прецима, у италијанском односу према нашим прецима.
    Неке чињенице ће вас веома изненадити.


    Памтите! Памтите! Памтите!





Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 13:36.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1