Rezultati 1 do 5 od 5






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.334
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.434
    Pohvaljen 7.195 puta u 3.716 postova
    Moć reputacije
    1060

    Moravski kanal je izvodlјiv i isplativ │ Моравски канал је изводљив и исплатив

    ..
    За Кину моравски канал је изводљив и исплатив


    Према прелиминарним проценама, вредност пројекта била би 12 милијарди евра, а изградња би трајала до седам година



    Пекинг је спреман да пружи подршку разматрању реализације пројекта изградње канала Дунав – Морава – Вардар –Егејско море, уз сагласност и сарадњу Београда, Скопља и Атине, поручили су високи кинески државни званичници с којима се ових дана срео Томислав Николић, председник Националног савета за координацију сарадње с Русијом и Кином. Да су Кинези заинтересовани за спајање Дунава и Егејског мора није новост, јер је њихова компанија „Чајна Геџуба корпорејшн” 2013. године урадила студију која је показала да је изградња канала и изводљива и исплатива. И политичари у ове три државе су се позитивно изјашњавали о идеји старој 114 година, коју је у време свог председничког мандата ревитализовао Томислав Николић.

    Последњи пут је о томе говорио председник Македоније Ђорђе Иванов. Он је крајем децембра прошле године позвао владу у Скопљу да оснује тим експерата и почне да ради са српским и грчким званичницима на реализацији тог пројекта. Према његовим речима, нема боље мере изградње поверења у региону од изградње балканског канала Дунав–Морава–Вардар.

    „Тај канал ће заувек променити наш регион и побољшати живот наших грађана. Подржавам ту идеју и већ сам о томе разговарао са српским председником (Александром Вучићем) и грчким премијером (Алексисом Ципрасом)”, рекао је Иванов, обраћајући се посланицима у Собрању и позвао своју владу да ради са српским и грчким званичницима на реализацији овог пројекта.

    После разговора с домаћинима у Београду у јануару прошле године, Ципрас је рекао: „Одлучили смо да наставимо своје значајне и велике идеје визионарског карактера.” Како не би било забуне, одмах је објаснио да не мисли само на брзу пругу до Солуна већ и на идеју повезивања Београда са Солуном речним путем.

    Стручњаци, међутим, немају јединствен став као политичари. Део њих сматра да је реч о мегаломанском и неисплативом пројекту који би донео више штете него користи. Али, има и оних који мисле да би он донео велику добробит, како за становништво настањено у областима где би пролазио, тако и за читаве државе. Чињеница је и да је идеја о изградњи тог канала зачета још почетком 20. века, урађено је мноштво пројеката, али нико до данас није успео да реализује ове замисли.

    Како је својевремено објаснио професор Ненад Милеуснић, члан Одбора за економске науке САНУ, први пројекат изградње канала јавности предочен је још давне 1904. године. Израдио га је професор Универзитета у Београду Никола Стаменковић. Објашњавајући зашто би канал био користан, Милеуснић је рекао да би се његовом изградњом скратио пут бродовима од Београда до Солуна и то за читавих 1.260 километара. А колико је то економски исплативо указују подаци по којима је речни саобраћај више него двоструко јефтинији од друмског.

    „Остварио би се не само јефтин и ефикасан транспорт људи и робе, него би се новим системом електрана који би се ту градио обезбедила знатна производња електричне енергије. Акумулацијом воде становништво би се снабдело питком водом која недостаје, а омогућило би се и наводњавање пољопривредног земљишта. Затим би се извела заштита земљишта од поплава и трајно регулисали токови нивоа воде Велике, Јужне, Западне Мораве, Пчиње и Вардара. Развио би се бањски туризам, изградила пристаништа у приобалним градовима”, објаснио је Милеуснић.

    Међутим, извршни директор Института „Јарослав Чарни” Марина Бабић каже да постоје делови овог воденог тока од Дунава до Егејског мора, попут Сталаћке и Грделичке клисуре, на којима је тешко замислити изградњу канала на шта је указано и кинеским експертима који су радили студију 2013. године.

    „У сливу Јужне Мораве постоји недостатак воде, тамо има проблема и с водоснабдевањем становништва. Када је 1970. рађена студија планиране су акумулације које је требало да служе само за обезбеђење воде за овај пловни пут, јер сваки пут кад се брод преводи преко преводнице постоји одређени губитак воде. Биле су предвиђене три акумулације, а чини ми се да су две од њих морале да буду на територији Косова. Сада би требало видети где би могло да се нађе место за неку нову акумулацију”, објашњава Марина Бабић за „Политику”.

    Највећи проблем би, како каже, ипак представљале клисуре, поготово Грделичка, где се већ гради ауто-пут. Постоје и паралелни регионални и локални путеви. „Не могу да замислим да ту може да прође и пловни пут, али Кинези су успели да ураде и теже ствари”, каже наша саговорница.

    И поред ових сугестија, Кинези су у својој студији, између осталог, закључили да је „пројекат изградње моравског канала кроз Србију изводљив и исплатив” и да има позитиван утицај „с обзиром на то да повезује западну и средњу Европу с Егејским морем и смањује трошкове транспорта, побољшава мобилност, безбедност и квалитет живота, повећава количину обновљиве енергије у систему, доноси економску корист и позитивно утиче на оптимизацију енергетске структуре у Србији”.

    Такође, сматрају Кинези, изградња канала допринела би стабилнијем снабдевању пијаћом водом, заштити од поплава, а све би то „позитивно утицало на развој индустрије и привреде и на запошљавање људи, чиме се повећава животни стандард у том делу Србије”. Међутим, поједини македонски грађевинци тврде да би, уколико би се кренуло у изградњу канала Морава–Вардар–Егеј, биле потопљене велике пољопривредне површине у Македонији и најмање три насеља. Према неким прелиминарним проценама које су дали Кинези, вредност пројекта била би око 12 милијарди евра, а изградња би могла да се заврши за пет до седам година.



    Извор: Политика

  2. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Серб_Степа:


  3. #2
    Napredan član
    mita1989 avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    427
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.113
    Pohvaljen 2.789 puta u 1.439 postova
    Moć reputacije
    62
    Lele ce se podavimo u tolko golemu Moravu, mi tolku vodu nesmo videli.

  4. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora mita1989:


  5. #3
    Senior zonic avatar
    Datum registracije
    06.09.2016
    Postovi
    227
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    621
    Pohvaljen 1.172 puta u 550 postova
    Moć reputacije
    26
    Projekat za ovaj kanal je prvi put izradio 1904. godine profesor Nikola Stamenković. Američka firma iz Nju Džerzija je 1908. napravila preliminarni projekat plovnog puta Morava-Vardar.

    Godine 1961. izrađen je drugi projekat na osnovu ideje vlada Grčke i SFRJ. Eksperti Ujedinjenih nacija su 1973. tokom posete SFRJ proverili validnost ovog projekta. Eksperti su tada projekat revidirali i odobrili obrazlažući da bi projekat mogao da bude ekonomski opravdan, čime je stečen međnarodni legitimitet. Na osnovu njega je Evropska zajednica do 1990. godine finansirala studiju vodoprivrednog uređivanja Vardara.

    Između Dunava i Egejskog mora na dužini od 650 km, pad iznosi 812 metara, ili 1,25 metara po kilometru. Upoređenjem sa padom drugih evropskih kanala, ovaj vodeni kanal bi tehnički lakše mogao da se izvede

    Nekad davno Bela ladja je vozila od Ćuprije do kladova Morava je bila plovna , sad je prepravljena u restoran

    Izmenjeno od: zonic; 29.01.2018 u 20:56.

  6. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora zonic:


  7. #4
    Fast Serbia v2 Caffe Singer avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    4.189
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.834
    Pohvaljen 10.880 puta u 6.320 postova
    Moć reputacije
    440
    wtf, kada sam video naslov činilo mi se da piše "Marsovski kanal"
    Ljudi, pre će prokopati kanale na Marsu nego u Srbiji. U Vojvodini vekovima postoje kanali koji povezuju Vojvođanske reke, napravljeni su još za vreme Austrougarske. Mi smo ih nakon pripajanja Vojvodine Srbiji trebali samo održavati. Ti DTD (Dunav-Tisa-Dunav) kanali su imali višestruku namenu, da isuše moćvarno tle, da navodnjavaju suvo tlo i naravno za transport, sada je to samo jedno veliko leglo za komarce i žabe.


    Izmenjeno od: Singer; 30.01.2018 u 20:29.

  8. Sledeći član je izrazio svoju zahvalnost na ovom postu i time podržao autora Singer:


  9. #5
    Fast Serbia V2 Caffe gardoim avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    9.043
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    15.620
    Pohvaljen 83.132 puta u 10.686 postova
    Moć reputacije
    932
    Ako su Kinezi rekli da je izvodljivo, onda tu nema sta da se razmislja, ako se nadju pare, oni ce ga garant napraviti.
    E sad, ko ce to odrzavati to je vec druga prica.
    Upravo ovo sto rece Singer, mi imamo nesto sto bi bilo gde u svetu cuvano i odrzavano, ali ne i u Srbiji.


Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 01:32.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2019 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1