..
U poslednjem nastavku ekskluzivnog serijala Srpski telegraf danas objavljuje nove dokaze da je državni vrh Srbije unapred znao (i pristao) na "Oluju" i proterivanje Srba iz Krajine. To se može lako zaključiti iz izveštaja evropskih posmatrača o tome da je Hrvate na izvol'te čekalo netaknuto moderno naoružanje koje srpske snage nisu ni pokušale da upotrebe. Između ostalog, na tom spisku je čak i deset aviona.

S druge strane, srpski obaveštajac u Parizu iz svojih izvora u krugovima francuskih oružanih snaga dva dana posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma javlja da je "dogovorena ljubazna okupacija NATO" i da je sklapanje mira samo varka, zamena za oružana dejstva.



1. Hrvati zaplenili 10 srpskih aviona

Izveštaj tima Posmatračke misije EU iz Gospića poslat 22. septembra 1995, mesec i po nakon "Oluje". Uz izveštaj je priložen spisak oružja i municije koje je hrvatska vojska prikupila (zaplenila) tokom i posle napada na Krajinu.

Hrvatske snage su uzele ogromne količine oružja. Od metaka i raketa do vojne opreme svake vrste. Skladište u Kninu je toliko veliko da vam treba pola sata da kolima napravite krug oko njega. Tamo se nalaze čak i ruske rakete čiji je domet 60 km.

Predsednik Tuđman je, pišu posmatrači, izjavio da je vrednost cele tehnike mnogo veća od para koje su potrošene na operaciju, što samo ukazuje na to da su Srbi bili pripremljeni na dug rat. U Ličkom Osiku fabrika koja proizvodi oružje je ostala netaknuta.

Na Velebitu, u blizini Svetog roka, našli su ogromno podzemno skladište koje je sadržavalo strateške vojne rezerve bivše JNA Kninskog korpusa. Skladište ima nekoliko spratova ispod zemlje.

Najznačajniji je vojni aerodrom u Udbinama, gde su našli 10 aviona. Tipovi aviona su supergaleb G-4, galeb G-2, jastreb J-1. Na odbrambenim tačkama na pisti Srbi su ostavili jednu bateriju protivavionskog oruđa bofors L-70 švedske proizvodnje i radar.

Samo u sektoru Istok Srbi su ostavili multiraketni sistem "Orkan", 30 oklopnih transportera, raketne bacače plamen i haubice.



2. Milošević pod jakim pritiskom potpisao sve što su mu tražili

Srpski obaveštajac u Parizu, dva dana nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 23. novembra 1995. u 11 časova, telefonskom vezom javlja:

- U krugu francuskih oružanih snaga u Parizu potpisivanje mirovnog sporazuma u Dejtonu komentariše se kao planirana realizacija prevashodno američkih interesa. Govori se da je Alija Izetbegović nezadovoljan, ali da mu je objašnjeno da Srbi podelom Bosne dobijaju samo zemlju - poljoprivredu, stoku i planine, a muslimansko-hrvatska federacija industriju, gradove i sve ekonomske potencijale, te da je realizacija mirovnog sporazuma usmerena pre svega na razoružavanje Srba i uklanjanje snaga UN, a dovođenja NATO na njihovo mesto. Snage NATO treba da iznose oko 60.000 vojnika, i to iz sastava snaga SAD, Nemačke, Francuske i tzv. Otomanskog carstva, među kojima će biti i mudžahedina.

Kako javlja ovaj obaveštajac, njegovi izvori komentarišu da je na scenu stupila ljubazna okupacija NATO.

- Sklapanje mira je samo varka, zamena za oružana dejstva. Plan je da se uz tihu, mirnu i političku aktivnost realizuju ciljevi okupacije srpskih teritorija i to treba vremenski duže da potraje.

Takođe, njegovi izvori prenose i da je Milošević bio zatvoren u Dejtonu i da je pod diktaturom potpisivao traženo.


3. Hrvatski diplomata - srpski špijun

Izveštaj operativca Državne bezbednosti Srbije od 16. maja 1994. pokazuje da su srpske službe komunicirale i sa hrvatskim diplomatama. Tako je, kako se navodi, na osnovu prethodnog dogovora obavljen razgovor sa Dušanom Bilandžićem, zamenikom šefa Ureda Republike Hrvatske u Beogradu, i to u zagrebačkom restoranu "Vinodol" (od 20.30 do 22.15).

Kako navodi operativac DB, sa Bilandžićem su razmatrane opcije za rešavanje sukoba u Bosni, ali i odnosi Srbije i Hrvatske. U izveštaju se citiraju Bilandžićeve reči:

- To je definitivno diktat američke spoljne politike Hrvatskoj, tačnije Tuđmanu, koji to mora da sprovede u delo. Tu se Miloševiću mora odati priznanje, vodio je i vodi nezavisnu politiku. Kada se sve to uzme u obzir, Srbija nema prihvatljivijeg sagovornika u Hrvatskoj od Tuđmana. Milošević je toga sasvim svestan, kao što je dobar deo sveta svestan da bi jednim potezom Milošević mogao vratiti Krajinu Hrvatskoj. To bi, naravno, izazvalo migracije skoro zastrašujućih razmera, prema Srbiji svakako. Jasno je da ljudi Krajine neće da žive u Hrvatskoj.



Izvor: Srpski telegraf