Strana 1 od 6 123 ... PoslednjaPoslednja
Rezultati 1 do 10 od 52






  1. #1
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.326
    Pohvaljen 6.736 puta u 3.513 postova
    Moć reputacije
    1058

    Друштвене мреже - "тамна страна"

    ..
    Напредна технологија отуђује нас од најближих




    Он је прво што угледамо кад отворимо очи и последње пре него што заспимо. Уз нас је кад смо нервозни, срећни, тужни, увек спреман да нас разоноди. Без њега смо као без главе. Одавно је ушао у учионице, стигао до трпезаријског стола, а ушуњао се чак и у спаваћу собу. Наш најбољи пријатељ, партнер, љубавник. Паметни телефон.

    До пре само неколико година, проверавање телефона усред разговора сматрало се непристојним гестом, али сада је постало социјално прихватљиво из једноставног разлога - сви то раде.

    Док играмо игрице, "висимо" на нету и друштвеним мрежама, или се забављамо на некој од безбројних апликација, заборављамо на људе у окружењу. Опомињу нас и угоститељи, па нас у кафићима дочекује натпис "Немамо бежични интернет да бисте ви могли да разговарате међусобно уместо са својим паметним телефонима".

    Како заиста изгледамо у ситуацији док седимо у друштву загледани у своје телефоне, показао је британски фотограф Ромеро. Он је на свом вебсајту поставио фотографије које приказују групе људи у превозу, парку, на вечери, у кафићу како зуре у своје телефоне не комуницирајући међусобно. Виртуелна изложба "Смрт конверзације" данас је још актуелнија него пре две године, када је постављена.

    Просечан корисник 85 пута дневно провери телефон, што је два пута више него што мислимо - поражавајућа је статистика Нотингем Трент Универзитета. Друга истраживања још су сликовитија, па кажу да је просечна особа дневно на телефону сат и по, што не звучи тако страшно. Али, то је 23 дана годишње и 3,9 година просечног животног века, што је већ забрињавајуће.

    Саговорница "Живота плус", психолог Данка Ђукановић верује да стална повезаност на интернет и друштвене мреже путем паметних телефона не само да уништава разговор лицем у лице, већ креира потпуни нови вид комуникације.

    - Некада смо тајне поруке слали путем папирића, "из руке у руку". Данас то радимо слањем порука на друштвеним мрежама. Чак и када заједно седимо за истим столом, "модеран" начин разговора подразумева да комуницирамо дописивањем. Управо у тој чињеници се налази опасност за неадекватно препознавање степена у ком смо занемарили усмени разговор - упозорава психолог додајући да је опседнутост телефонима почела оног тренутка кад је схваћена могућност да можемо комуницирати без изласка у спољашњи свет и да наша реч не наилази на осуду или критику која зна да буде сурова и деморалишућа кад се изговори у лице.

    И то није све. Паметни телефони надовезали су се на нарцизам модерног човека јер све на нашем уређају има везе искључиво са нама, што у разговору није увек случај. Део објашњења помаме лежи у контроли јер садржај на телефону контролишемо док разговор иде својим током. Али, како примећује Ђукановићева, ту је још нешто - сталном повезаношћу са оним што се дешава на друштвеним мрежама, заправо смо загледани у туђе двориште.

    - На овај начин, "хранимо" неколико својих потреба. Пре свега, потребу да будемо у интеракцији са другима, тако што праћењем дешавања у нечијем животу привидно мислимо да смо у току са њима. Потом, у прилици смо да се стално упоређујемо са другима, по принципу "њихов живот је бољи или лошији од мог". На крају, што смо загледанији у туђе двориште, односно "профиле", лакше нам је да занемаримо или игноришемо дешавања у сопственом окружењу, посебно ако је оно застрашујуће, неизвесно или несигурно - појашњава психолог.

    Чак и кад телефон користимо да бисмо комуницирали са другима, утисак је да нам је та врста комуникације увек занимљивија од оне којој бисмо тренутно могли да присуствујемо. А то итекако утиче на блиске односе. Већина жена, 75 одсто, у једном истраживању је признала да им смартфон уништава везу јер морају да се боре са њим за партнерову пажњу.

    Трећина је открила да је њихов партнер бацао поглед на телефон за време важног разговора, а четвртина се жалила да партнер није презао од писања порука у току разговора лицем у лице. Још мало, па нећемо бити потребни једни другима.

    - Пошто смо у прилици да бирамо шта ћемо гледати, кога ћемо пратити и пустити у свој живот на друштвеним мрежама, временом можемо постати и самодовољни. Такође, када су нам други буквално "надохват руке", имамо привидно уверење и "доказ" да нам нису потребни у реалном животу. Тако телефон постаје све што нам је неопходно да бисмо задовољили своје друштвене потребе. На овај начин себе неприметно удаљавамо од других, али и друге од себе - упозорава психолог.

    И заиста, сваки трећи човек би радије послао поруку пријатељу него га позвао, сваки четврти се више дружи виртуелно него лицем у лице. Поређења ради, пре две деценије месечно је слато 0,4 поруке. Данас се шаље 193.000 порука у секунди и то само путем СМС-а. Шта ће бити у будућности, незахвално је прогнозирати, али неки футуролози су уверени да ћемо све мање комуницирати лицем у лице. Као што више нико не пише писма и разгледница, није тешко замислити будућност где ће комуникација лицем у лице постати раритет. Ако се те црне прогнозе остваре, последице су веома озбиљне.



    - Недостатак усмене комуникације која је природно дата човеку као друштвеном бићу, а коју све више замењује "комуникација преко екрана", временом би могла да води интензивнијој отуђености, усамљености, недостатку блискости и интимности, незадовољству сопственим животом, али и депресивном расположењу, социјалним фобијама, паничним нападима - упозорава Ђукановићева.


    МЕЈЛ ТРПИ СВЕ

    Неколико година уназад, пословна комуникација се одвија мејлом уместо лицем у лице. Предности су бројне, од брзине, до концизности и уштеде времена. Али, неки оду у екстрем, попут званичника "Малазија ерлајнса" који су пре две године, након пада авиона, послали СМС поруке породицама жртава да њихови ближњи нису преживели. Такође, више нису реткост послодавци који својим запосленим лоше вести саопштавају мејлом, уместо лицем у лице.


    ПРИЧАЈ СА МНОМ

    Према речима наше саговорнице, све већи број људи долази на психотерапију због социјалне неприлагођености, ниског самопоштовања, нарушених међуљудских и партнерских односа због зависности од "мреже". - Понекад долазе и да би само могли да разговарају "у четири ока", а да то није одраз њиховог погледа на екрану уређаја. Иако нам може деловати необично, познато је да већ данас људи из појединих култура, због недостатка комуникације лицем у лице, плаћају друге како би са њима разговарали или имали друштво током једног оброка - појашњава Данка Ђукановић.



    Извор: Новости

  2. #2
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.326
    Pohvaljen 6.736 puta u 3.513 postova
    Moć reputacije
    1058

    Окружени смо људима, а никад усамљенији...

    ..
    Окружени смо људима, а никад усамљенији...




    На први поглед, окружени смо људима. Сударамо се са њима у превозу, смешкамо им се и намигујемо у СМС порукама, анализирамо их путем друштвених мрежа, размењујемо трачеве у ходницима фирме.

    Други, знатно туробнији поглед показује да никад није било више ћаскања, а мање разговора, више форме, мање смисла, више познаника, мање пријатеља. Последица тог тужног стања је усамљеност коју упоређују са најгорим сиромаштвом, лекари је неретко изједначавају са болешћу, а песници називају тихом кугом.

    За епидемију усамљености једни криве технологију која је, како тврде, убила истинску интимност и заменила је тривијалном виртуелном повезаношћу. Други кривца проналазе у савременом животу који је на пиједестал ставио индивидуализам, себичност, јурњаву за богатством у којој немамо ни жеље ни времена да се бавимо другима.

    Шта год био узрок, дилеме нема кад је реч о последицама. Усамљеност убија као 15 цигарета на дан, а опаснија је и од дебљине, и то два пута, сликовито упозоравају научници. Истраживање објављено прошле године у магазину "Перспективе у психолошкој науци" показало је да је усамљеност фактор који доприноси ранијој смрти, поготово кад су у питању људи млађи од 65 година. Када су упоредили 70 научних публикација које су све заједно укључивале више од три милиона испитаника, научници су дошли до недвосмисленог закључка да су усамљеност, социјална изолација и самачки живот фактори који објашњавају рану смрт. Осећање изопштености утиче на раст крвног притиска, омета сан, слаби имуни систем, повећава ризик од депресије и производњу кортизола, хормона стреса.

    Кад је о Европи реч, најтежа је ситуација у Великој Британији чији становници имају најслабије пријатељске и комшијске везе и најмање људи на које се могу ослонити у тренуцима кризе, показало је истраживање од пре две године. Најмање су усамљени становници Балкана. Истраживања такође показују да су мушкарци угроженији јер имају мање блиских пријатеља којима се могу обратити кад им је тешко.

    Усамљеност је, према речима саговорнице "Живота плус", психолога Олге Азарић, доживљај особе да нема довољно блиских односа са другима.

    - Усамљеност није осећање, али може бити здружена са осећајем депресивности или туге. Када је спојена са депресивношћу, особа често доживљава да никада није имала или неће имати блиске односе, да то не заслужује и да без таквих веза не може да функционише. Ако је здружена са тугом, особа жали због стања у коме се налази, али види потенцијално решење или схвата да је ситуација привремена - објашњава Азарићева.

    И управо од тога с ким се усамљеност "дружи", зависи и то шта ће се из ње изродити. А плод може бити јалов, али и раскошан.

    - Ако је усамљеност праћена депресивношћу, мале су шансе да ће особа моћи да каналише ову ситуацију у нешто корисно. С друге стране, ако је особи само жао због тога што је усамљена, али не схвата то драматично, она ће своје време у самоћи моћи да усмери ка усавршавању знања и вештина или ће бити мотивисанија да промени тренутно стање и да уложи енергију у зближавање с другима - каже психолог.

    Да су користи од зближавања вишеструке потврђују сва истраживања по којима су најдуговечнији управо појединци са богатим социјалним животом. Али, истраживања показују да се у сваком тренутку сваки пети човек на свету осећа несрећним због усамљености. Када су 1985. године Американци одговарали на питање колико особа од поверења имају, најчешћи одговор био је три. Две деценије касније, тај број је спао на нулу. Није, ипак, немогуће изборити се са пошашћу савременог доба. Према речима наше саговорнице, први корак је да особа разуме да усамљеност није знак мање вредности нити доказ да не заслужује блискост и топлину.

    - Усамљеност је тренутно стање, иако може да буде тешко, није коначно и неиздрживо. Уколико желимо да га променимо, делотворно је да почињемо интеракцију са другима без очекивања да морамо да будемо прихваћени. Увек ће бити људи којима се нећемо допасти, као што се ни нама не допада свако. Међутим, мала је вероватноћа да немамо ниједног истомишљеника, само што проналажење блиских људи некад захтева више, некад мање времена - истиче Азарићева.

    Усамљеност се често изједначава са самоћом иако је реч о потпуно различитим терминима. Док човек може бити усамљен и у друштву, самоћа подразумева одсуство других. Усамљеност је стога терет, а самоћа избор. Наша саговорница потврђује да неки људи имају више потребе за самоћом, па је чак и мозак различит у смислу да је некима потребно више, другима мање стимулације.



    - Појединим особама прија више садржаја и активности, па и људи, док је другима довољна мања количина стимуланса. Све то наводи на закључак да је склоност ка самоћи "део карактера". Опет, неки беже у самоћу због страха од тога да их нико неће разумети, да ће их сматрати чудним, неинтелигентним, неспособним. У овом случају, склањање од других може бити штетно јер нас страхови спречавају да изградимо квалитетне и испуњујуће односе - закључује психолог.

    ДРУЖЕЊЕ ПОСТАЛО ИМПЕРАТИВ

    Према речима наше саговорнице, данас постоји друштвени притисак да свако мора да има много пријатеља, познаника, партнера, па се особа која то не задовољава, посматра као да има проблем.

    - Друштвени притисак доводи до тога да се људи осећају депресивније јер су усамљени и да чак кратке периоде усамљености доживљавају трагично. С друге стране, они неретко проналазе саосећање других који су у истој ситуацији, најчешће путем интернета. Резултат је понос јер се декларишу као "интроверти" и снажно одбацивање притиска друштва да је неопходно бити окружен људима. Вероватно је и ово фактор који доводи до тога да велики број људи доживљава "усамљеност" као значајан део свог идентитета - каже Олга Азарић.


    МЛАДИ У ПРОБЛЕМУ

    И док се нашироко говори о усамљености у трећем добу када деца оду својим путем, ретко се помиње да ова "бољка" све више погађа и младе. Усамљеност међу млађима и даље је табу јер се немогућност да се успоставе социјални односи посматра као мањкавост и неспособност појединца. Стид због неуспеха нагони младе људе да се осете још усамљенијим, а зачарани круг тешко је прекинути, упозоравају психолози.



    Извор: Новости

  3. #3
    Top poster zexxxx avatar
    Datum registracije
    22.06.2013
    Postovi
    2.611
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    522
    Pohvaljen 1.513 puta u 892 postova
    Moć reputacije
    272
    I kada smo sa drustvom u kaficu, pricamo sa njima preko telefona.

  4. #4
    Softverski sektor - PC Klinika Херувим avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Lokacija
    Едем
    Postovi
    3.584
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.478
    Pohvaljen 5.468 puta u 2.201 postova
    Moć reputacije
    383
    То је као онај виц .


    "Синоћ ми је црк’о интернет, па потом нестала струја и ја сам мало седео са породицом… много фини неки људи"


    Не плаши се људског презира и клевете. Свако ко побожно хоће да живи биће гоњен, клеветан и презиран.
    Свети Антоније Велики

  5. #5
    Senior zonic avatar
    Datum registracije
    06.09.2016
    Postovi
    212
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    515
    Pohvaljen 1.018 puta u 493 postova
    Moć reputacije
    23
    Citirati Originalno postavljeno od Херувим Pogledati poruku
    То је као онај виц .


    " ја сам мало седео са породицом… много фини неки људи"



  6. #6
    Top poster Drug Član avatar
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    2.518
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.833
    Pohvaljen 9.190 puta u 3.427 postova
    Moć reputacije
    276
    Šta reći?
    Strpati u isti koš, nas i naduvene, hladne, bezdušne zapadnjake - jednostavno ne ide..

    Oni su otuđeni jedni od drugih - generacijama..
    To im je u prirodi.. To je njihov izbor..

    Kod nas je u pitanju nešto sasvim drugo..
    Užasno siromaštvo velikog dela naroda..

    Onaj koji nema za račune i pristojan ručak,
    zavuče se u kuću i ćuti, ali...

    Da se ovakvo siromaštvo i beznađe dogodilo u bilo kojoj zapadnoj zemlji,
    ljudi bi od gladi umirali na hiljade..
    Oni, jednostavno, ne znaju jedni drugima pomoći..

    Kod nas, da nema snažne porodice, gde roditelji od jadnih penzija i plata,
    vuku i izdržavaju svoju "decu" od 40 i više godina,
    odavno bi prestali da postojimo..

    Ima, naravno, izuzetaka..
    Umiru od gladi i neimaštine ljudi i kod nas.
    Od hladnoće i bolesti, od kojih se u normalnim zemljama ne umire,
    ali.. Još nas ima..

    I još se družimo, onako i onoliko koliko nam to bolesna lična i bezlična ekonomija dozvoljava..
    Još uvek u nama nisu ubili slavensku dušu,
    mada na tome iz sve snage rade..

  7. Sledeća 4 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Drug Član:


  8. #7
    Banovan
    Datum registracije
    24.12.2012
    Postovi
    3.759
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    7.125
    Pohvaljen 8.714 puta u 5.181 postova
    Moć reputacije
    0
    Ne bih rkao da smo usamljeni u tolikoj meri, još uvek se držimo i odolevamo zapadnjačkim ideologijama.

    Kada čujem "Napunio si 18 godina, marš iz kuće" prevrne mi se želudac.

    Mnogi i mene smatraju kretenom što imam ortački odnos sa roditeljima, doduše otac mi je pokoni, ali sa njim sam se napio prvi put....sa druge strane evo i sa vama se zezam i družim, makar ovako virtuelno, dok sa druge strane nisam zapostavio prijatelje u realnom svetu zbog toga. Ne znam kakav bi susret nas odavde bio ali opet je, bar meni, Kafe najbitniji deo foruma i nikada nisam sam iako sam fizički sam u sobi, nisam usamljen, zbog toga i forsiram Kafe, zezanje, lupetam gluposti...itd. Mislim da još uvek imamo šanse da odolimo tom pritisku i ostanemo svoji i ne budemo usamljeni, a sada da li ćemo se držiti preko interneta, ili sms-ova, to je na klincima, novom dobu, budućnosti i finansijama.

    Dr Kristijan je klasičan primer izgubljenog deteta i za to krivim njegove roditelje prvenstveno.
    Izmenjeno od: Vule; 31.10.2016 u 23:20.

  9. #8
    Napredan član
    mita1989 avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    394
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    1.957
    Pohvaljen 2.552 puta u 1.336 postova
    Moć reputacije
    58



  10. #9
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.326
    Pohvaljen 6.736 puta u 3.513 postova
    Moć reputacije
    1058

    Друштвене мреже - "тамна страна"

    ..
    Slikali su se na grobovima miliona mrtvih, a onda ih je sačekala BRUTALNA osveta


    Društvene mreže, između ostalog, služe i da se predstavite onako kako želite da vas drugi dožive, a ovi ljudi su tu, što se kaže, "fejlovali"

    Od kada je tehnologija napredovala i od kada su društvene mreže osvojile svet, ljudi rade sve i svašta kako bi dobili lajk više. Ne biraju mesto, vreme, niti sredstva kako bi njihovi postovi bili što popularniji. U toj trci, često zaborave na neka osnovna ljudksa, moralna i estetska načela.

    Ovi ljudi su otišli korak dalje i pohvalili se slikama iz Memorijalnog centra u Berlinu, koji je posvećen Berlinskom zidu i žrtvama Hladnog rata.

    Osnivač sajta “Yolocaust” je našao odličan način da im pokaže da su selfiji na ovim mestima odraz nekulture, nepoštovanja i sebičluka.

    On je u fotošopu preradio nekoliko najupečatljivijih fotografija, koje je smestio u ono vreme, kada su mučeni, gladni, bolesni i mrtvi ležali na tim mestima…

    Montaže su zaista potresne.

    Većina ljudi koji su na ovom snimku mu je tražila da ih obriše iz videa. Svi su, kako se navodi, poskidali svoje fotografije sa ovih masovnih grobnica, tako da, možemo da zaključimo da je ideja urodila plodom.




















































    Izvor: Telegraf.rs / trueactivist.com

  11. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:


  12. #10
    Softverski sektor - PC Klinika Серб_Степа avatar
    Datum registracije
    23.12.2012
    Postovi
    10.331
    Sviđanja / Nesviđanja
    Zahvali
    2.326
    Pohvaljen 6.736 puta u 3.513 postova
    Moć reputacije
    1058
    ..
    Sa ovim dečkom nešto nije definitivno nije u redu




    Internet je zapalila fotografija momka koji na železničkoj stanici stoji i gleda u daljinu, pa su mnogi pokušali da otkriju šta nije u redu sa njim.



    Izvor: Telegraf.rs

  13. Sledeća 2 člana su izrazila svoju zahvalnost na ovom postu i time podržali autora Серб_Степа:



Strana 1 od 6 123 ... PoslednjaPoslednja

Informacije teme

Korisnici koji pretražuju ovu temu

Trenutno je 1 korisnik(a) koji pretražuje(u) ovu temu. (Članova: 0 - Gostiju: 1)

Ovlašćenja postavljanja

  • Vi ne možete postavljati nove teme
  • Vi ne možete postavljati odgovore
  • Vi ne možete postavljati priloge
  • Vi ne možete menjati vaše poruke
  •  
Vreme je GMT +1. Trenutno je 17:08.
Pokreće vBulletin®
Autorsko pravo © 2018 vBulletin Solutions, Inc. Sva prava zadržana.
Srpski vBulletin prevod: Nicky
Image resizer by SevenSkins

Forum Modifications By Marco Mamdouh

Search Engine Friendly URLs by vBSEO 3.6.1