..
Видео Београд на води још пре 80 година


Архитекта Милорад Пантовић, који је пројектовао куполе Сајма, пре Другог светског рата осмислио јединствен пројекат. Знање стечено у Берлину, Паризу, Лондону и Њујорку хтео да примени у Југославији

ИДЕЈА за изградњу новог, савременог Београда на простору Савског амфитеатра стара је чак 77 година. Још далеке 1940. године урбанистичко уређење Бара Венеције осмислио је предратни архитекта Милорад Пантовић, који је оставио значајан траг на панорами престонице. Најзначајније дело су куполе Београдског сајма, које су и данас архитектонски бисер.

Рад Милорада Пантовића научно је истраживао Марко Стојановић. Овај историчар уметности дошао је до неколико вредних докумената који откривају идеје и замишљене пројекте овог неправедно запостављеног стручњака.

- Идеја о граду на десној обали Саве је била по свему визионарска, али није развијана даље од идејне скице јер кроз годину дана Београд постаје поприште сукоба и разарања светског рата који је увелико уништавао Европу - прича Стојановић.

За Пантовића његови савременици кажу да је био по природи скроман, али веома искључив и доследан, никада се није истицао и пробијао у први план. Рођен је 1910. године у имућној београдској породици ужичког порекла.

- Отац му је био познати лекар, иза кога нам је остало здање "Клинике Пантовић" у Крунској улици, које већ више деценија служи као Студентска поликлиника - прича Стојановић. - Школовао се у Београду, а након завршетка студија на Архитектонском факултету, своје усавршавање наставља на Високој техничкој школи у Берлину. У исто време се запошљава у грађевинском одељењу фирме "Сименс". Како је Немачку тих година већ увелико захватила нацистичка еуфорија, Пантовић у другој половини тридесетих одлази у Париз код архитекте Ле Корбизјеа.

У Граду светлости Пантовић остаје годину дана. Са стеченим знањем усавршавање наставља у Лондону, где похађа Озенфанову сликарску школу. Непосредно пред Други светски рат сели се преко Атлантика у Њујорк. Током свог боравка у иностранству он је у сталном контакту са Југославијом и учествује на неколико важних архитектонских конкурса за Београд и Нови Сад. Након рата се запошљава као професор на Архитектонском факултету у Београду, а убрзо остварује и своје животно дело - комплекс Београдског сајма изграђен 1957.


Из књиге Љиљане Благојевић - "Нови Београд, оспорени модернизам", Због тога што су га етикетирали као предратног буржуја, искључен из изградње Новог Београда

- Истражујући Пантовићев живот, сасвим случајно сам дошао до мало познате "Студије историјско-културног насеља Београда", настале поводом одржавања туристичке изложбе на Старом сајму 1940. године - открива Стојановић.

Следећи строго Ле Корбизјеово учење Пантовић је поделио Београд на неколико зона - рекреација, индустрија, линеарни друштвени центар и нова насеља.

- На цртежу јасно препознајемо постојеће објекте, попут Скупштине, дворова и старог комплекса Генералштаба на раскрсници улица Немањине и Кнеза Милоша. На простору где се данас зида "Београд на води", Пантовић је предвидео сектор "линеарног друштвеног центра". Он ту ствара једну потпуно нову урбанистичку матрицу, сличну оној која ће се појавити само коју деценију касније у пројекту Новог Београда - објашњава овај научник.

Пантовић је у својим скицама на простору Савамале предвидео високе стамбене и пословне објекте, окружене парковским целинама. Стојановић се чуди зашто су послератне архитекте заобишле Пантовића у планирању и решавању Новог Београда, а скоро свима је била позната његова модернистичка корбизјеовска оријентација.

- Претпоставља се да је у питању био реваншизам због Пантовићевог порекла и предратног имућног статуса - каже овај познати истраживач.

Разочаран у послератно друштво, Пантовић диже руку на себе 1986. године. Стан и заоставштину наслеђују даљи рођаци. Они нису схватали вредност архитектонских пројеката, скица, прорачуна, стручних и научних књига и часописа на неколико језика. Све је изнето из наслеђеног стана и бачено у ђубре. За утеху, преживели су фрагменти. Тек покоји пројекат, цртеж, скица и забелешка.


ГРАДИЛИШТЕ ДАНАС

ПАНТОВИЋЕВА идеја о модерном насељу у Савском амфитеатру, после 75 година од прве скице, почела је пре две године да се реализује.

- За око 15 месеци откако су почели први радови у оквиру Belgrade Waterfront, овај део града потпуно је променио изглед - каже Никола Недељковић, дикректор предузећа "Београд на води". - Прва стамбена зграда BW Residences стигла је већ до 12. спрата, а у току је фундирање за још једну стамбену зграду, BW Vista, као и за The St. Regis Belgrade, смештен у Кули Београд. Ради се ископ за BW Галерију, највећи тржни центар у региону, а током ове године, паралелно са набројаним градилиштима, радиће се и на новим јавним просторима и на инфраструктури. Дуж обале Саве обновљено је 800 метара шеталишта, направљена су дечја игралишта, терен за одбојку на песку, теретана на отвореном, соларни пуњачи за мобилне уређаје, мурали на стубовима Старог савског моста...




НЕПРИМЕЊИВА ИДЕЈА

НАЖАЛОСТ, постулати "Атинске повеље" нису могли бити примењени на концепту "Београда на води". Иако је чак неколико архитеката након Пантовића посматрало Савски амфитеатар као простор намењен стамбено-парковским целинама, употпуњеним културним садржајем - на пример, архитекта Бранислав Јовин, налет суровог духа либералног капитализма каналисао је идеје "Београда на води" у другом, знатно комерцијалнијем, правцу. Само један од доказа да градове гради дух епохе, а да га детаљно уобличава знање и умеће архитеката - прича историчар уметности Марко Стојановић.


У ТИМУ И ЖЕЖЕЉ И КРСТИЋ

ХАЛА 1 Београдског сајма је грађена од 1954. до 1957. године и због својих архитектонских решења и начина изградње проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе. Замишљена као савремено обликован урбанистички комплекс, грађена дотад непримењеним техникама претходне фабрикације, уз употребу такозваног пренапрегнутог бетона, по пројекту тима у којем су били архитекта Милорад Пантовић и грађевински инжењери Бранко Жежељ и Милан Крстић.




Извор: Новости